Kome su potrebni "papirni" dokazi o poslovanju

Sve to spada u fiskalnu dokumentaciju koja predstavlja veliki balast na plećima poslodavaca. Koliku muku muče sa deponovanjem, reklo bi se nepotrebne, dokumentacije u to smo mogli da se uverimo u razgovoru sa nekim od vlasnika malih radnji, salona, prodavnica, restorana… u Zrenjaninu, koji se slažu u konstataciji da je reč o krajnje nepraktičnom rešenju Poreske uprave.

– Te trake izblede za par meseci, a ja moram da ih čuvam tri godine. Pitam se kakvog to smisla ima i čemu služe nečitki podaci. Situacija je utoliko apsurdnija ako se zna da fiskalni sistem omogućava uvid u rad kase. Svi podaci su, dakle, deponovani i mogu se lako proveriti. Zato bi trebalo da nas što pre oslobode ove obaveze – tvrdi frizerka Željka Terzić.

O kolikoj količini papirnog materijala je reč najbolje ilustruje primer jedne od trgovinskih kompanija, reč je o Gomexu Doo, koja je u protekloj godini u svojih 121 maloprodajnih objekata koristila 222 fiskalna štampača. U toj firmi si izračunali da je ukupna vrednost potrošenog kancelarijskoj materijala u maloprodaji premašila 13,2 miliona dinara, dok su kontrolne trake koštale 7,3 miliona dinara. Ovaj veliki problem, koji dodatno opterećuje poslovanje firmi, domaći poslodavci već dugo pokušavaju da reše praktičnim predlozima i inicijativama. Ali jedna takva inicijativa, pokrenuta preko Naleda, ostala je bez odjeka. I svima je sada jasno da elektronsko poslovanje, u pravom smislu reči, može da zaživi tek kada svuda i na svakom mestu, a ponajviše u sudovima, prestane da se traži „papirni“ dokaz o poslovanju.

– Naša kompanija već godinama uvećava svoju arhivsku građu, koju čine najrazličitija dokumenta sa obaveznim rokovima čuvanja od dve do 10 godina, pored onih dokumenata koji se trajno čuvaju. Rast prometa i širenje mreže prodavnica povećava količinu dokumentacije koju moramo da čuvamo i problem skladištenja enormne mase dokumenata postaje sve veći. Mogu reći da su trenutno svi postojeći kapaciteti centralne i pomoćnih arhiva popunjeni. To je bio jedan od razloga što smo pre dve godine odlučili da krenemo sa realizacijom projekta E-arhive, koji podrazumeva skeniranje kompletne dokumentaciju i njeno čuvanje u elektronskoj formi. Ove godine krećemo sa elektronskom razmenom dokumenata sa partnerima. Reč je značajnom projektu, koji bi trebalo da olakša i pojednostavi operativni rad a papirnu dokumentaciju da postepeno smanjuje sve dok se poslovanje potpuno ne elektronizuje – objašnjava za Biznis Dragan Ranisavljević, direktor finansija u kompaniji Gomex.

Uz opasku da retko koja kompanija koristi elektronsku razmenu podataka, i to uprkos činjenici da za to postoje zakonske pretpostavke (usvojeni su Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o računovodstvu i reviziji i još neki propisi), naš sagovornik kaže da se problem „papirnog“ poslovanja može rešiti brzo i jednostavno – promenom propisa, kojima bi obaveza trogodišnjeg čuvanja fiskalnih, takozvanih kontrolnih traka i izveštaja iz fiskalnih štampača, bila ukinuta. To bi, do eventualnog uvođenja onlajn fiskalnih kasa, dovelo do ogromnih ušteda na nivou cele privrede. U suprotnom, ukoliko se to uskoro ne dogodi, troškovi čuvanja kontrolnih traka će samo rasti, upozoravaju poslodavci.

Apsurdna situacija

– Samo u 2015. godini naša arhiva kontrolnih traka postala je „bogatija“ za 1.553 transportne kutije. Ako tome dodam podatak da je svaka kutija teška između 10 i 15 kilograma, to znači da samo na kontrolne trake otpada oko 30 tona, ne računajući količinu za tekuću godinu. Pritom niko još nije tražio uvid u ove trake i izveštaje. Apsurd je utoliko veći ako se zna da se svi podaci mogu izvući iz fiskalne memorije štampača, koja ne može da se menja i čuva se u direkciji. Treba, takođe, naglasiti da po isteku obaveze čuvanja ove trake ne mogu da se iskoriste kao sekundarna sirovina, jer su neupotrebljive kao stari papir – objašnjava Bojana Aćimov iz kompanije Gomex.