Korak ka bankarskoj uniji

Nacionalna nadzorna tela i dalje će biti odgovorna za svakodnevnu kontrolu manje značajnih banaka a ECB će u svakom trenutku moći da nadgleda svaku banku kako bi se uverila u poštovanje visokih standarda kontrole. Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije ocenio je da su odobravanjem Mehanizma u Parlamentu 12. septembra ojačane ne samo banke, nego i finansijska stabilnost zone evra, kao i ekonomska integracija. „ECB sada dobija legalni kapacitet da nadzire sve banke u zoni evra i zemljama koje odluče da se pridruže bankarskoj uniji“, rekao je Barnije. Posle više od tri godine potresa na finansijskim tržištima, nakon što su Grčkoj, Irskoj, Kipru i Portugaliji odobreni spasilački paketi zajmova, uspostavljanje jedinstvenog bankarskog sistema u zoni evra smatra se ključnim za odbranu od budućih kriza.

Cilj Mehanizma je da osigura da se izbegne mogućnost da propale banke povuku za sobom državne finansije članica EU primoravajući ih da traže zajmove kako bi se spasle bankrota. Spasavanje banaka morali su da plate evropski poreski obveznici i lideri EU su odlučni da se na to stavi tačka. EU je, u periodu od 2008. do 2011. godine, na spasavanje banaka potrošila sumu koja odogovara trećini njene ukupne proizvodnje. Tako je, koristeći novac poreskih obveznika, pokušala da zaustavi širenje krize, kao i da spreči bankrotstvo pojedinih zemalja, poput Irske. Jedinstveni nadzorni mehanizam počeće da deluje u septembru 2014. godine dok bi bankarska unija, kako se očekuje, trebalo da profunkcioniše 2015. a ne 1. januara 2014, kako je prvobitno planirano.

– Načinili smo konkretan korak prema uspostavljanju bankarske unije. Centralna banka će se odmah posvetiti zapošljavanju potrebnih službenika i izgradnji institucionalnih kapaciteta za nadzor banaka. ECB planira da sredinom oktobra izađe sa prvim planovima realizacije nadzora banaka a nakon toga objaviće i detalje postupka koji će novi nadzorni mehanizam koristiti za procenu bilansa banaka – istakao je predsednik ECB Mario Dragi.

Analitičari poručuju ECB da bi, ukoliko se želi da se obnovi kredibilitet i poverenje u evropske banke, procena stanja u bankarskom sektoru trebalo da bude stroža nego prilikom ranijih „stres testova“. Iako će u središtu pažnje Mehanizma biti velike banke od sistemskog značaja, iskustvo iz prethodnog perioda pokazalo je da i relativno male banke mogu da predstavljaju pretnju finansijskoj stabilnosti. Stepen nadzora, koji će sprovoditi ECB na dnevnoj bazi, i usluge nacionalnih nadzornih tela zavisiće od veličine banke ali će ECB biti odgovorna za obezbeđenje odgovarajuće kontrole svih performansi banaka koje su u domenu Nadzornog mehanizma. I dok će Jedinstveni mehanizam pokrivati sve banke u zoni evra, nacionalna nadzorna tela biće odgovorna za svakodnevnu kontrolu manje značajnih banaka u zemlji. Međutim, ECB će u svakom trenutku moći direktno da nadgleda svaku banku kako bi se uverila u poštovanje visokih standarda kontrole. Kako je saopštila Evropska komisija, ECB će biti odgovorna za ključne zadatake dobrog nadzora kreditnih institucija. Tako će ECB davati i oduzimati dozvole svim kreditnim institucijama u zoni evra, procenjivati akvizicije i otuđivanje u bankama, osiguravati poštovanje bankarskih propisa i, u slučaju potrebe, utvrđivati pravila koja će doprineti zaštiti finansijske stabilnosti. Nacionalne nadzorne vlasti takođe će biti odgovorne za pitanja za koja nije odgovorna ECB, uključujući pitanja zaštite potrošača, kontrole kreditnih institucija iz trećih zemalja koje otvaraju filijale ili pružaju prekogranične usluge u EU, nadzora usluga plaćanja, sprečavanja korišćenja finansijskog sistema za „pranje novca“ i finansiranje terorizma.

Analitičari procenjuju da je uspostavljanje druga dva stuba planirane bankarske unije – formiranje zajedničkog fonda za garantovanje depozita i tela koja će restrukturisati banke ili ih ostavljati da propadnu, još na dugom štapu. Ostaju i sumnje da li će bankarska unija uspeti da spreči neku novu krizu. Među onima koji se zalažu za manji delokrug ECB i ograničavanje druga dva stuba bankarske unije najglasnija je Nemačka.

Poseban nadzor

Pod posebnim, direktnim nadzorom ECB biće banke koje imaju aktivu veću od 30 milijardi evra, ili su „teške“ najmanje 20 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje u kojoj im je sedište. Ta opaska se odnosi i na banke koje su tražile, ili dobile, direktnu finansijsku pomoć iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) ili Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM). Direktan nadzor ECB važićei za 150 najvećih evropskih banaka koje drže oko 80 odsto ukupne aktive svih banaka u zoni evra.