Norveška, drugi po veličini snabdevač Evropske unije gasom (posle Rusije), zamera Briselu što nema jasnu strategiju, čime se umanjuje spremnost za ulaganja u nova nalazišta i gasovode. Ta država odbacuje procene EU da će se njene isporuke gasa Evropi narednih godina smanjivati i ističe da raspolaže velikim neiskorišćenim izvorima gasa. Norveška se protivi i predlogu da članice EU zajedno nabavljaju gas jer bi se tako podrili konkurencija i liberalizacija energetskog tržišta.
Norveška pokriva oko 20 odsto potreba EU za gasom i vodeći je isporučilac tog energenta članicama u Zapadnoj Evropi. Ta zemlja transportuje gas sa svojih nalazišta na moru podmorskim gasovodima i tankerima od jedinog evropskog postrojenja za tečni prirodni gas (LNG) u Arktičkom krugu. „Signali koji se šalju investitorima u Evropi nisu jasni. Kao rezultat politike EU i činjenice da uloga gasa u tim politikama nije izražena, postoji dodatni politički rizik kada je reč o budućoj evropskoj potražnji za gasom. Time se umanjuje spremnost industrije gasa da investira u nove gasne projekte, u proizvodnju ili infrastrukturu“, navodi se u dopisu, koji je norveško Ministarstvo za naftu i energiju uputilo Evropskoj komisiji.
Navodi se takođe da se Norveška ne slaže sa ocenom EU da će izvoz gasa iz te nordijske zemlje opadati do 2030. godine zbog smanjenja rezervi i ističe da je samo trećina ukupnih rezervi gasa do sada iskorišćena. Trećina neiskorišćenih resursa gasa nalazi se na severu, u Norveškom i Barencovom moru, i da bi se ta izvorišta koristila biće potrebna nova izvozna infrastruktura u vidu gasovoda ili tankera za prevoz LNG. „U narednim godinama treba da se odluči o eventualnom širenju kapaciteta za izvoz gasa van Barencovog mora. Odluka će u velikoj meri zavisiti od toga da li su kompanije uverene u sigurnost buduće tražnje u Evropi“, navodi se u dokumentu.
Norveška je najavila da će podržati planove EU da se mreža LNG terminala više koristi kako bi se unapredila sigurnost isporuka. Međutim, zvanični Oslo se ne slaže sa predloženim zajedničkim kupovinama gasa jer bi se time umanjila konkurencija i krenulo u suprotnom smeru od već uhodane liberalizacije energetskog tržišta. Ideju zajedničkih kupovina gasa članica EU predstavio je bivši poljski premijer Donald Tusk, sada predsednik Evropskog saveta, kao način da se unapredi pozicija EU u pregovorima sa ruskim Gaspromom. Prema oceni norveškog ministarstva, diverzifikacija izvora snabdevanja i pristup tržištima najbolji su način da se popravi pozicija u pregovorima o nabavci gasa. Evropska komisija bi početkom 2016. trebalo da objavi sveobuhvatnu strategiju za LNG i skladišta gasa, dok u drugoj polovini te godine treba da bude obznanjen paket za sektor gasa koji će uključiti regulativu za bezbednost isporuka i transparentnost gasnih konektora.
Diplomatski energetski plan EK
Evropska komisija sprema „diplomatski energetski akcioni plan“ za diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom EU. Cilj projekta energetske unije EU, koji je dobio politički značaj zbog sukoba u Ukrajini, jeste da se smanji zavisnost EU od ruskog gasa. Među državama na koje će biti usmerena diplomatska ofanziva EU sa ciljem da se smanji zavisnost od ruskog gasa su i Alžir, koji je u maju 2015. pretekao Rusiju i bio najveći isporučilac gasa Zapadnoj Evropi, i Turska, sa kojom će Komisija pokrenuti energetski dijalog na visokom nivou. U drugoj polovini 2016. očekuje se paket propisa koji će obezbediti sigurno snabdevanje gasom. Ključno u pristupu EK je da osigura povezanost evropske mreže gasovoda kako bi se otvorio put za očekivani rast uvoza LNG.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
