Nije sve tako crno

Prognoze rasta za 2016. kreću se od 0,8 do dva odsto, a tako velika razlika u procenama govori u prilog konstataciji da je teško znati kojim pravcem će, godinu dana uoči predsedničkih izbora, krenuti francuska privreda. Konzervativna prognoza rasta analitičara Sakso banke, koji tvrde da je ekonomija Francuske na dobrom putu jer je veći nego prethodnih godina, iznosi 1,4 odsto.

Stručnjaci Sakso banke analizirali su osnovne parametre koji ukazuju na to u kom pravcu bi mogla da se kreće ekonomija Francuske.

Rast: Francuska ekonomija je veoma otporna na faktore rizika, kao što je, recimo, terorizam. Ipak, stopa rasta je još uvek slaba u poređenju sa drugim evropskim zemljama i oslikava krutost ekonomije te države. Svojevrsni rizik predstavljaju i turbulencije na berzi koje utiču na realnu ekonomiju.

Obim proizvodnje: Povoljan trend registrovan u 2015. godini trebalo bi da se nastavi i u 2016. Utoliko pre što proizvođači u sve većoj meri iskazuju pozitivan stav što se potom reflektuje na nivo samopouzdanja. Ipak, rizik predstavlja globalno ekonomsko usporavanje.

Nezaposlenost: Skroman rast ne može da izazove snažan pad stope nezaposlenosti. Međutim, Vlada Francuske može da računa na tri pozitivna faktora. Reč je o programu obuke za pola miliona onih koji traže posao, odnosno za trećinu onih koji su nezaposleni duže od jedne godine, zatim o vaučerima za usluge i većoj upotrebi subvencionisanih ugovora namenjenih lokalnim samoupravama. Ukoliko bi sva tri faktora efikasno funkcionisala, stopa nezaposlenosti mogla bi da se smanji i to uprkos rastu broja (160.000) radno sposobnog stanovništva. Procenjuje se da će biti teško obučiti tako veliki broj nezaposlenih u tako kratkom vremenskom roku. Dodatni rizik predstavlja i činjenica da lokalne vlasti ne sarađuju zbog smanjenog vladinog finansiranja, a ni kompanije često nisu u stanju da u potpunosti iskoriste ponuđenu pomoć.

Potrošačka korpa: Tradicionalno već, ovaj sigurnosni ventil francuske ekonomije zabeležio je, krajem 2015, negativan trend. Ipak to ne treba dramatično shvatiti jer potrošnja trajnih dobara, koja je reprezentativniji parametar posmatrano dugoročno, ostaje pozitivna. Niska cena nafte, fiskalna stabilnost (možda čak i poreski poklon pre sledećih predsedničkih izbora) i niska inflacija imaće i u 2016. pozitivan efekat, ali će njihov uticaj biti mnogo slabiji. Međutim visoka stopa poreza na benzin od 60 odsto maloprodajne cene ograničiće psihološki efekat koji bi pad cene sirove nafte mogao imati na potrošnju.

Bankrot preduzeća: Broj korporativnih bankrotstava koji premašuje 62.000, i dalje je visok, ali se sada uglavnom odnosi na mala preduzeća sa manje od 20 zaposlenih. Najviše su pogođeni regioni Il d Frans i centralni region. Na sumorne izglede za 2016. negativno utiče i produžavanje rokova plaćanja, posebno za izvoz, a rizik predstavlja i pogoršanje situacije na globalnom nivou, naročito u zoni evra.

Korporativne investicije: Blago poboljšanje stanja u 2015. moglo bi da se nastavi i u 2016, posebno zahvaljujući boljoj fiskalnoj vidljivosti pruženoj kompanijama. Treba, međutim, naglasiti da je nivo investicija i dalje slab i nestabilan, i znatno ispod nivoa pre finansijske krize (razlika od oko osam milijardi evra). Paradoks u sadašnjoj situaciji je da je povećanje investicija i dalje slabo, uprkos veoma niskoj ceni kapitala. Rizik predstavljaju mere depresijacije dovedene do krajnih granica, što ugrožava dinamiku rasta na globalnom nivou.

Profitna marža: Marža profita se vratila na stopu rasta od oko 32 odsto iz perioda 2005-2008. čime su nadmašene prosečne stope od 28 odsto, zabeležene u periodu posleratnog buma od 1945. do 1975. Nastavak politike konkurentnog poreskog kredita, u obliku stalnog pada doprinosa, trebalo bi da dovede do stabilizovane profitne marže. Pa ipak to nije dovelo do bilo kakvih inovativnih investicija a rizik mogu predstavljati naftna kriza i rast stvarne cene kapitala.

– Imajući sve ovo u vidu moglo bi se reći da ekonomska situacija u Francuskoj nije tako loša kao što bi se, na prvi pogled, moglo učiniti. Ova zemlja je impresivno otporna i prošla je kroz svetsku ekonomsku krizu bez velike štete. Zato nije nemoguće da nas ekonomski rast u Francuskoj iznenadi već u bliskoj budućnosti. Najnovije reforme postavljaju temelj za izgradnju bolje ekonomije, iako mnogo toga ostaje da se uradi, posebno reforme Zakona o radu. Ove strukturne reforme će biti pokretač procesa kreativne destrukcije koji je jedini u stanju da postigne značajan rast – zaključio je Dembik.

Paradoks

– Glavna prepreka snažnijem oporavku jeste nedostatak poverenja u privatnom sektoru. Napadi predsednika Olanda na finansije, zabeleženi u vreme predsedničke kampanje, i fiskalna nestabilnost u prve dve godine njegovog mandata, nastavljaju da opterećuju poslovno poverenje. U izvesnom smislu, to je paradoks, s obzirom na to da je aktuelna vlada preduzela najambicioznije mere u korist unapređenja konkurentnosti francuskih kompanija. Ohrabruje, međutim, činjenica da se ekonomska situacija poboljšava i da se poverenje poslovnih ljudi postepeno vraća, mada je još dug put koji treba preći – ističe Kristofer Dembik, ekonomista Sakso banke i dodaje da razloga za optimizam ima.