Ove godine na naplatu stiže oko 5,7 milijardi evra kreditnih obaveza

Posebno zabrinjava dinamika zaduživanja javnog sektora čije su obaveze na kraju 2012. godine iznosile oko 12,2 milijarde evra, da bi u oktobru 2013. narasle na 12,7 milijardi evra. I upravo je javni sektor, odnosno država, odredila dinamiku zaduživanja kod ino kreditora, što je posebno izraženo od 2008. godine. Na taj trend ukazuju i statistički podaci prema kojima je, u periodu od 2001. do 2007. godine, spoljni dug javnog sektora opao sa 10,3 milijarde na oko 6,3 milijarde evra a od 2008. ide uzlaznom putanjom. I sad je pitanje koja je to kritična granica do koje će Srbija moći da se zadužuje kako bi izmirivali svoje obaveze a da je to ne odvede do ivice bankrotstva.

– Odnos spoljnog duga i bruto domaćeg prozvoda, koji je inače naduvan do nebesa, već je na granici od oko 85 odsto, imajući u vidu novembarsko zaduživanje od oko milijardu evra. Ali, da bi se dobila realna slika neophodno je da se BDP u dinarima pretvori u evre. Umesto toga, zvanična statistika izražava BDP u tekućim cenama i onda ga deli sa 84, koliki je kurs dolara, ili sa 115, odnosno sa aktuelnom vrednošću evra. Činjenica je, međutim, da je dinar veoma precenjen i da je realna vrednost domaće valute čak 96 odsto viša nego, recimo, 2000. godine. Mnogo realnija slika bila bi kad bi se BDP u tekućim cenama delio sa 150 dinara, koliko evro objektivno vredi – tvrdi za Danas profesor Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.

Komentarišući odnos spoljnog duga i izvoza robe i usluga naš sagovornik podseća na to da se, ukoliko dug za više od 2,2 puta nadmašuje vrednost izvoza, zemlja svrstava u red visoko zaduženih. Naglašava, takođe, da zahvaljujući pre svega povećanom izvozu automobila, kao i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, Srbija neće prekoračiti tu kritičnu granicu. Ali, smatra Kovačević, nevolja je u tome što se na listi najvećih izvoznika nalaze inostrane kompanije, poput Fijata, NIS- a, pirotskog Tigra, što znači da najveći deo deviznog priliva od izvoza završava u kasama tih kompanija. Prema njegovoj oceni poseban problem predstavlja to što iznos dospelih obaveza po osnovu kredita, u odnosu na BDP, iznosi oko 13 odsto, a ako bi se u toj računici koristile realne vrednosti BDP-a onda bi taj odnos bio još nepovoljniji i iznosio bi oko 17 odsto. Obeshrabruje i podatak da već godinama ne beležimo rast BDP-a „i kad u takvoj situciji treba da se izdvoji oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda za servisiranje spoljnog duga, onda je to veliki problem“. Slaba je uteha što je budžet za 2014. godinu planiran na osnovu projekcija rasta BDP-a od najviše jedan odsto, kada je predviđeno da se država, za finansiranje deficita i otplatu duga inostranim i domaćim kreditorima, zaduži za 662,5 milijardi dinara.

– Srbija će u ovoj godini morati da obezbedi oko 5,7 milijardi evra za servisiranje spoljnog duga a pošto je suočena i sa problemom deficita platnog bilansa to znači da je neophodno obezbediti devize i za pokrivanje tog minusa. Ako stignu tri milijarde evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i ako ne izostane najavljena podrška Kine i Rusije, onda u narednih nekoliko godina ne bi trebalo da bude problema sa servisiranjem obaveza. Ali, to nije trajno rešenje. Bojim se da će nam, ukoliko zaključimo aranžman sa MMF-om, preporučiti da prodamo Telekom, deo EPS-a, Aerodrom, obradivo zemljište … A‚ ako na to budemo prisiljeni onda ćemo postati kolnija kojom će upravljati više vlasnika, odnosno strani kapital – upozorava Kovačević.

Uz konstataciju da prihodi od privatizacije nisu iskorišćeni za ulaganja u nove, ekonomski opravdane, projekte koji bi podigli nivo produktivnost rada i ojačali konkurentsku moć privrede, Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja tvrdi za Danas da će zaduživanje biti naša realnost i u narednom periodu, s obzirom na to da obaveze prema ino kreditorima rastu, a najavljuju se krupni ekonomski rezovi.

– U takvim uslovima jedini izlaz je u povoljnijim kreditnim aranžmanima koji bi se iskoristili za prevremenu otplatu skupih kredita. Tako bi država dobila na vremenu da artikulišu stimulativniji poslovni ambijent podižući nivo industrijske proizvodnje i izvoza. Jedna od manje prihvatljivih opcija jeste prodaja preostalog državnog blaga, što se obično dešava u trenutku kad se neka država nađe na ivici bankrotstva. Time se kupuje vreme potrebno za ozbiljne zahvate u javnom sektoru i proces fiskalne relaksacije. U svakom slučaju, sve marketinške priče su istrošene i sada se bije odlučujuća bitka za opstanak Srbije kao ozbiljne države – komentariše Đogović.

On procenjuje da je 2014. ključna godina za zaokret i zaustavljanje sunovrata srpske privrede i društva. On podseća da u stvaranju ukupnog spoljnog duga država učestvuje sa 49,7 odsto i da je, imajući u vidu konstantan minus u državnoj kasi, kao i netransformisani javni sektor, realno očekivati da obaveze prema ino kreditorima, na kraju 2013. godine, premaše 50 odsto.

Situaciju dodatno otežava činjenica da su krajem novembra 2013. ukupne devizne rezerve Srbije iznosile oko 11,5 milijardi evra, što je za 3,7 odsto niža vrednost nego u istom periodu 2012. godine. U IZIT-u podsećaju da je do smanjenja deviznih rezervi NBS došlo upravo zbog izmirivanja, ranije preuzetih, kreditnih obaveza. S druge strane, i punjenje deviznih rezervi podrazumeva nova zaduživanja, bilo emitovanjem hartija od vrednosti ili realizacijom klasičnih kreditnih aranžmana. To znači, tvrde u IZIT-u, da su i devizne rezerve Srbije veoma zavisne od kredita i donacija i da lako mogu da se istope u uslovima ozbiljnijih psiholoških nestabilnosti na tržištu koje, u ambijentu previsokih poreskih opterećenja i veoma izraženog sivog tržišta, i te kako vrebaju. Analitičari upozoravaju da bi veće turbulencije na tržištu mogle da isprovociraju potrebu za agresivnijom odbranom deviznog kursa prodajom deviznih sredstava, dok bi priliv novih finansijskih sredstava iz inostranstva počeo da slabi. To praktično znači da postojeće devizne rezerve, kojima se pokriva nešto više od sedam meseci uvoza, samo na papiru deluju stabilno, a suštinski su „krhkog zdravlja i lako topive“, što je upozorenje Vladi Srbije da se što pre uhvati u koštac sa najavljenim reformskim zahvatima u javnom sektoru.

Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka

Srbija će u ovoj godini morati da obezbedi oko 5,5 milijardi evra za servisiranje spoljnog duga a pošto je suočena i sa problemom deficita platnog bilansa to znači da je neophodno obezbediti devize i za pokrivanje tog minusa. Ako stignu tri milijarde evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i ako ne izostane najavljena kreditna podrška Kine i Rusije, onda u narednih nekoliko godina ne bi trebalo da bude problema sa servisiranjem obaveza.

Saša Đogović, analitičar IZIT-a

Jedini izlaz je u povoljnijim kreditnim aranžmanima koji bi se iskoristili za prevremenu otplatu skupih kredita. Tako bi država dobila na vremenu da artikulišu stimulativniji poslovni ambijent podižući nivo industrijske proizvodnje i izvoza. Jedna od manje prihvatljivih opcija jeste prodaja preostalog državnog blaga, što se obično dešava u trenutku kad se neka država nađe na ivici bankrotstva.