Poreske olakšice za sve humanitarce

Pred učesnicima ovog skupa našlo se nekoliko pitanja između ostalog i ono: može li država da sanira posledice poplava u Srbiji bez adekvatnog poreskog, carinskog i zakonskog okvira koji podržava i nagrađuje projekte društvene odgovornosti i humanitarne akcije. Bilo je reči i o tome da li država treba da podrži društveno odgovorno ponašanje u državnom i privatnom sektoru i kakav je zakonski i poreski okvir za podsticanje društveno odgovornog ponašanja i filantropije realan u uslovima ekonomske krize. U Srbiji je aktuelno i pitanje: kako sprečiti zloupotrebu poreskih olakšica i u tom kontekstu pomenuta su iskustva Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u procesu uvođenja sistema kontrole u toj oblasti. Konstatovano je, između ostalog, da bez adekvatnog sistema poreskih i fiskalnih mera stimulacije nema dugoročno održivog sistema društvene korporativne odgovornosti.

Prema oceni Dobrivoja Tanasijevića, člana Američke filmske akademije, u Srbiji bi trebalo primeniti američki model rigorozne kontrole naplate poreza. On je u tom kontekstu pomenuo da se nadležne službe u Sjedinjenim Američkim Državama svojski staraju da svi poreski obveznici izvršavaju svoje obaveze prema državi, a to, neminovno, zahteva veoma opsežnu kontrolu kako bi se sprečile utaje.

– Kazne za one koji ne izmiruju svoje poreske obaveze drastične su. U SAD porez ne plaćaju samo zaposleni već i penzioneri čije su penzije iznad propisane granice za oslobađanje od te obaveze. Kad je reč o kompanijama, nadležne službe kontrolišu njihove poslovne knjige u prethodnih sedam godina. Ako konstatuju nepravilnost, odnosno utaju poreza, proneverena suma se pomnoži sa brojem sedam i dobijeni iznos utajivač poreza dužan je da plati državi. S druge strane, ako je poreski obveznik preplatio obavezu, višak novca mu se vraća – naglašava Tanasijević.

Komentarišući poreski tretman humanitarne pomoći on kaže da oni koji doniraju tu vrstu pomoći takve svoje aktivnosti prijavljuju poreskim vlastima. Dodaje, međutim, da su u SAD donacije u humanitarne svrhe oslobođene plaćanja poreza.

– Ja sam u svom restoranu, u kome je najveći broj gostiju iz sveta filma, u dva navrata, povodom 40. i 50. rođendana restorana, učestvovao u prikupljanju novca u humanitarne svrhe. Ali pošto nemam neophodnu dozvolu, angažovao sam organizaciju iz filmskog biznisa koja je licencirana za to. Prvi put smo prikupili 2,5 miliona dolara, a drugi put pola miliona dolara – ističe Tanasijević.

On smatra da argument da se mali broj ljudi u Srbiji bavi kontrolom naplate poreza ne može da bude opravdanje za propuste u tom poslu. „Odgovor je jednostavan – treba zaposliti veći broj ljudi koji će se time baviti, odnosno treba obezbediti optimalan broj ljudi, kako bi kontrola bila uspešnija“, poručuje Tanasijević.

Ana Divac, osnivačica Fondacije „Ana i Vlade Divac“, ukazala je na podatak da je ta fondacija skupila 1,8 miliona dolara za poplavljena područja u Srbiji, i da na račun toga treba da plati porez od 360.000 dolara. Konstatuje da je to visoko poresko opterećenje koje destimuliše one koji žele da pruže humanitarnu pomoć ugroženima.

– Često se može čuti da je oblast pružanja humanitarne pomoći u Srbiji rizična delatnost jer postoji opasnost od zloupotreba. Međutim, to nikako ne znači da finansijska podrška ugroženima zbog toga treba da stane. Svi smo svesni da je u određenoj meri rizična i vožnja automobilom, ali ljudi koriste tu vrstu prevoza kada je neophodno. Jednostavno, potrebno je stvoriti takva zakonska rešenja koja bi sprečila zloupotrebe, a istovremeno ne bi destimulisala one koji žele da pomognu. Kao primer pozitivne prakse pomenuću SAD, gde se u humanitarne svrhe doniraju značajne svote novca, a donatori su stimulisani time što znaju da za donirani novac neće morati da plate porez. Na taj način se obavlja i kontrola i sprečavaju eventualne zloupotrebe jer je donator dužan da prijavi poreskim vlastima i sumu koju je dao kao i ime organizacije koja je donaciju primila. Da bi neko formirao fondaciju za prikupljanje novca u Americi, prvo mora da prođe kroz provere kredibiliteta, koje traju od šest meseci pa do godinu dana. Neko ko ne plaća porez ili se bavi sumnjivim delatnostima ne može da formira organizaciju tog tipa i da pokuša da je iskoristi za zloupotrebe – navodi Ana Divac.

Prema njenim rečima, takav sistem bi trebalo uvesti i u Srbiji i sprečiti zloupotrebe „koje su dosad isključivo činili ljudi iz državnih struktura, ili oni koji su bili blisko povezani sa njima“. Akcenat bi, smatra ona, trebalo staviti na donošenje zakonskih rešenja koja neće obeshrabrivati donatore.

– Jednostavno, donatori koji dolaze iz zemalja gde se na novac uložen u humanitarne svrhe ne plaća porez ne mogu da shvate da je praksa u Srbiji drukčija. To ih obeshrabruje da pomognu, već ih tera na razmišljanje da to učine u nekoj drugoj državi koja više ceni njihovu dobru volju i prilog koji su spremni da daju. Naša fondacija je porodicama stradalim u poplavama namenila pomoć od 5.000 evra za građevinski materijal, ali pošto smo na to morali da platimo porez od 500 evra, to znači da je pomoć za taj iznos umanjena pa je isplaćeno po 4.500 evra. S obzirom na to da se zna kako se danas teško živi u Srbiji, 500 evra predstavlja značajnu sumu novca koju su postradali izgubili zbog oporezivanja humanitarne pomoći. Da nema te odredbe, donirane porodice bi za taj novac mogle da nabave, primera radi, belu tehniku – ističe Ana Divac.

Ova učesnica Danasove konferencije naglašava da je vizija Fondacije „Ana i Vlade Divac“ Srbija kao društvo u kome građani preuzimaju odgovornost i shvataju moć zajedništva u rešavanju ličnih i društvenih problema na socijalnom, ekonomskom, obrazovnom i duhovnom planu. Misija Fondacije „Ana i Vlade Divac“ je da doprinese razvoju ravnopravnijeg, tolerantnijeg i solidarnijeg društva. Fondacija je posvećena zbrinjavanju i ekonomskom osnaživanju izbeglih i raseljenih lica kao i unapređenju položaja dece i mladih kroz kreiranje uslova za njihovo zdravo odrastanje i razvoj. Fondacija teži da podstakne solidarnost i duh zajedništva u društvu kroz razvoj filantropije.

I Radoica Rstić, upravitelj Fondacije „Podrži život“, slaže se s ocenom da je najveći problem što u Srbiji donatori nisu oslobođeni plaćanja PDV-a na dobrovoljne priloge, odnosno za humanitarni rad. S druge strane, pohvalio je aktuelna zakonska rešenja koja novčane donacije oslobađaju obaveze plaćanja PDV-a. Međutim, ako je pomoć u robi ili uslugama, donator je dužan da obračuna PDV. Rstić objašnjava da su tim odredbama najviše pogođeni donatori koji pomoć daju baš u robi.

– Fondacija „Podrži život“ osnovana je s ciljem unapređenja socijalne i zdravstvene zaštite dece u Srbiji. Osnivač fondacije je glumac Sergej Trifunović, koji se dosta angažovao u skupljanju novca za Tijanu Ognjanović. Nakon toga, Sergeju su počeli da stižu zahtevi i druge bolesne dece da im izađe u susret i pomogne. Savetovali smo ga da formira fondaciju, koja bi donirala pomoć umesto da se novac uplaćuje na privatni žiro račun roditelja ili staraoca, pri čemu dalja preraspodela prikupljenih sredstava zavisi od volje vlasnika žiro računa. Nema spora da su građani Srbije društveno odgovorni i da hoće da pomognu, međutim, donatori hoće da budu sigurni da je ta pomoć došla do krajnjeg korisnika, odnosno do onog kome je zaista i potrebna. Činjenica je da je bilo i nekoliko slučajeva zloupotrebe humanitarne pomoći, čime je poljuljano poverenje donatora. Razlog više da država uvede više reda u toj oblasti. Zakon o zadužbinama i fondacijama je dobar, samo nisam siguran da li se u dovoljnoj meri primenjuje – naglašava Rstić.

On je dodao da se zloupotrebe najčešće pojavljuju nerealnim prikazivanjem troškova i u tom segmentu bi država trebalo da intenzivira kontrolu. Rstić je naveo i jedan pozitivan primer ponašanja države. Reč je o humanitarnom broju 5757 na koji se šalju SMS poruke, oslobođene plaćanja poreza.

– Donacije koje pristižu u našu fondaciju uglavnom su u novcu, i zaista nam dosta znači, a svakako i olakšava rad, odluka države o oslobađanja plaćanja poreza u tom segmentu. Konkretno, kada posredstvom SMS poruke donira 100 dinara, ceo iznos stigne do korisnika kome je pomoć potrebna, jer se ne plaća PDV. Kada je pak reč o donacijama u robi, uveren sam da bi država trebalo da menja pravila, kako ne bi demotivisala donatore. Primera radi, jedan donator želeo je da kupi računare za školu u koju idu deca ometena u razvoju. Međutim, kad je video koliko tu ima papirologije i koliki porez mora da plati, on se ipak odlučio za novčani prilog jer mu je to bilo znatno jednostavnije – naglašava Rstić.

On dodaje da Fondacija „Podrži život“ pravi takav sistem da u svakom trenutku na računu ima dovoljno novca kako bi mogla da reaguje i pruži pomoć onima koji je trebaju. Navodi da je u novembru prikupljana pomoć namenjena devojčici Mili Radunović, oboleloj od retke bolesti. Za manje od mesec dana prikupljeno je 157.000 švajcarskih franaka i devojčica je otputovala na lečenje u Švajcarsku. Rstić tvrdi da poverenje donatora u ovu fondaciju obezbeđuje i integritet javnih ličnosti, poput Svetislava Basare, Vanje Grbića, Žarka Paspalja, profesora Ratka Božovića i drugih, koji su osnivači fondacije i članovi Upravnog odbora. Cilj Fondacije „Podrži život“ su zdrava, srećna i bezbrižna deca, a ostvaruje ga kroz podršku (lečenje, medicinsko zbrinjavanje i oporavak) oboleloj deci i njihovim porodicama. „Podrži život“ se zalaže da budućnost i životne mogućnosti dece u Srbiji ne budu određeni siromaštvom, teškim bolestima, načinom na koji žive, lokacijom, nacionalnošću i veroispovesti, jer takvo zalaganje predstavlja siguran put u zdravo i uspešno društvo.

Dobra praksa u SAD

– Svaki građanin SAD ima pravo da u poreskoj dokumentaciji upiše sve svoje dobrovoljne priloge, odnosno donacije. Ta dokumentacija se predaje državi između 1. januara i 15. aprila. Međutim, i u tom segmentu se vodi stroga kontrola kako bi se sprečile zloupotrebe i kako bi se znalo u koje svrhe novac ide. Dakle, država proverava da li su poreski obveznici zaista uplatili donacije koje su dostavili u svojoj dokumentaciji. Važno je ukazati i na to da postoje licencirane organizacije, odnosno fondovi, koji poseduju dozvole za javno prikupljanje novca u humanitarne svrhe i niko ko nema dozvolu ne može da se bavi tom delatnošću – kaže Dobrivoje Tanasijević, član Američke filmske akademije.

Dobrivoje Tanasijević, član Američke filmske akademije

– Porez u SAD ne plaćaju samo zaposleni već i penzioneri čije su penzije iznad propisane granice za oslobađanje od te obaveze. Kad je reč o kompanijama, nadležne službe kontrolišu njihove poslovne knjige u prethodnih sedam godina. Ako konstatuju nepravilnost, odnosno utaju poreza, proneverena suma se pomnoži sa brojem sedam i dobijeni iznos utajivač poreza dužan je da plati državi. S druge strane, ako je poreski obveznik preplatio obavezu, višak novca mu se vraća.

Ana Divac, osnivačica Fondacije „Ana i Vlade Divac“

– Naša fondacija je porodicama stradalim u poplavama namenila pomoć od 5.000 evra za građevinski materijal, ali pošto smo na to morali da platimo porez od 500 evra, to znači da je pomoć za taj iznos umanjena, pa je isplaćeno po 4.500 evra. S obzirom na to da se zna kako se danas teško živi u Srbiji, 500 evra predstavlja značajnu sumu novca koji su postradali izgubili zbog oporezivanja humanitarne pomoći. Da nema te odredbe, donirane porodice bi za taj novac mogle da nabave, primera radi, belu tehniku.

Radoica Rstić, upravitelj Fondacije „Podrži život“

– Donacije koje pristižu u našu fondaciju uglavnom su u novcu, jer su oslobođene plaćanja PDV-a. Kada je pak reč o donacijama u robi, na koje se plaća porez, uveren sam da bi država trebalo da menja pravila, kako ne bi demotivisala donatore. Primera radi, jedan donator želeo je da kupi računare za školu u koju idu deca ometena u razvoju. Međutim, kad je video koliko tu ima papirologije i koliki porez mora da plati, on se odlučio za novčani prilog jer mu je to bilo znatno jednostavnije.