Porezi sprečili „pad s fiskalne litice“

Kada je reč o domaćem terenu, političke razmirice nagoveštavaju dva najveća rizika: nesposobnost da se postigne sporazum o stopi zaduživanja i novoj rundi fiskalnih mera koje bi pospešile ekonomski rast. U protekle tri godine rast stope bruto domaćeg proizvoda za samo 2,1 odsto nije bio dovoljan za otvaranje novih radnih mesa. Istovremeno, broj onih koji su za vreme recesije izgubili posao dvostruko je premašio očekivane cifre, što će imati dodatne posledice na dugoročnom planu.

Slaba potražnja predstavlja glavnu kočnicu za veći rast vrednosti BDP-a i stope zaposlenosti u Sjedinjenim Državama. Recesija koja je počela 2008. bila je izazvana finansijskom krizom, odnosno pucanjem kreditnog mehura. Sve to uticalo je na drastično smanjenje potražnje u privatnom sektoru, koji se sporo oporavlja. Da bi se situacija popravila, neophodno je osnažiti investicije u nekretnine i javnu potražnju što bi, sudeći prema prognozama moglo da se dogodi tokom 2013. Ulaganje u izgradnju privatnih kuća i dalje je na istorijskom minimumu, kao posledica prekomerne gradnje tokom procvata tržišta nekretnina zabeleženog u periodu između 2003. i 2008. godine, ali negativan trend se menja. Između ostalog, tokom 2012. porastao je nivo prodaje, ali i cene nekretnina, dok je stepen zaplene imovine zbog nemogućnosti otplate kredita smanjen. Imajući u vidu takve podatke, može se zaključiti da investiranje u nekretnine treba da postane važan izvor novih radnih mesta.

Veliki pad bogatstva američkih domaćinstava i ličnih dohodaka na nacionalnom nivou neizbežno su vodili smanjenju potrošnje u proteklom periodu, što je i dalje vidljivo. Ilustracije radi, prosečni prihodi domaćinstava niži su za gotovo sedam odsto u poređenju sa situacijom iz 2007, a čak 90 odsto slučajeva povećanja zarada odnosi se na najbogatije Amerikance, koji čine jedan odsto stanovništva. Jedan od faktora koji ograničavaju ekonomski rast svakako je i nespremnost lokalnih i federalnih vlasti u Sjedinjenim Državama da značajnije povećavaju javnu potrošnju, o čemu govori i podatak da je od početka recesije otpušteno gotovo 600.000 ljudi, dok su sredstva namenjene realizaciji infrastrukturnih projekata smanjena za 20 odsto. Imajući sve to u vidu, moglo bi se zaključiti da su fiskalni trendovi za 2013. pomešani, što znači da nisu nužno negativni. U tom kontekstu posmatrano, pozitivni pomaci načinjeni su nedavno postignutim sporazumom o porezima, osmišljenom u cilju sprečavanja „pada s fiskalne litice“, kao i značajnim smanjenjem troškova administracije u Vašingtonu. Očekuje se da će primenom sličnih mera državni deficit biti umanjen za gotovo 2,4 biliona dolara u narednoj deceniji. Stručnjaci prognoziraju da će Sjedinjenim Državama biti potrebno da uštede oko četiri biliona dolara kako bi se uspostavio povoljan odnos između stope zaduženosti i BDP-a. Za sada smo prešli gotovo tri petine tog puta.

Autorka je bila ekonomska savetnica bivšeg predsednika SAD Bila Klintona i profesorka je na  Univerzitetu Berkli