Poslednji čas da se zaustavi (iz)umiranje Srbije

Uz konstataciju da su demografski problemi „ogledalo civilizacijskih promena“, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, ukazao je i na neke pozitivne pomake koji se pre svega odnose na produžavanje životnog veka stanovništva u Srbiji. „Prosečna dužina života ljudi u Evropi je 78,8 godina, a u Srbiji između 73 i 74 godine. Zabrinjva, međutim, podatak da se od početka devedesetih godina prošlog veka, registrovano smanjenje broja živorođenih i povećanje broja umrlih. Sve to ukazuje koliko je važno ulagati u zdravlje jer je to, zapravo, ulaganje u ekonomski i održivi razvoj“, konstatovao je Milosavljević. On je kao osnovne faktore za nastanak mnogobrojnih zaraznih i hroničnih bolesti, apostrofirao pušenje, hipertenziju, alkohol, nepravilnu ishranu, gojaznost i fizičku neaktivnost i dodao da se u poslednjih desetak godina beleži sve veći broj obolelih od malignih bolesti. Kao ilustrativan, naveo je podatak da je 2006. godine, čak 46,5 odsto odraslih osoba imalo povišen krvni pritisak ili je uzimalo lekove za snižavanje pritiska. U odnosu na 2000. godinu, kada je taj procenat iznosio 44,5 odsto, to predstavlja zabrinjavajući skok.

– U strukturi mortaliteta bolesti srca i krnih sudova čine više od polovine svih smrtnih ishoda, dok je gotovo svaka peta umrla osoba bila žrtva malignog tumora. Od ukupnog broja umrlih u 3,8 odsto slučajeva razlog smrti bile su povrede ili trovanje, 2,9 odsto ljudi umrlo je od komplikacija izazvanih dijabetesom, a 2,4 odsto od hroničnih opstruktivnih bolesti pluća ili astme. Posebno zabrinjava podatak da je smrtnost odojčadi dvostruko veća nego u zemljama EU, ali je dobro što se od 1991. taj broj nije povećavao – istakao je Milosavljević i zaključio da postoji „ogroman prostor“ za smanjenje stepena mortaliteta.

Ljiljana Lučić, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku, podsetila je da se sa negativnom stopom prirodnog priraštaja suočavaju i druge zemlje, kao i da su uzroci takvog stanja u Srbiji veoma složeni.

– Reč je o teškoj ekonomskoj situaciji, sporoj tranziciji, ali i posledicama rata početkom devedsetih godina. Da je demografska situacija u našoj zemlji poražavajuća govori i podatak da se negativna stopa prirodnog priraštaja u Vojvodini beleži još od 1989, a u centralnoj Srbiji od 1992. godine. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine u Srbiji je živelo oko 7,4 miliona građana, ali ako se ovaj negativan trend nastavi, procenjuje se da će 2030. godine u Srbiji biti 6,8 miliona ljudi. Zabrinjava i podatak da je sve više osoba starijih od 65 godina, dok je onih mlađih od 15 godina sve manje – istakla je Lučićeva.

Prema njenoj oceni jedan od preduslova za povećanje prirodnog priraštaja jeste stabilan ekonomski rast i uravnotežen regionalni razvoj. Važno je takođe, smatra ona, podržati porodice sa decom koje su suočene sa siromaštvom, ali i obezbediti efikasan sistem socijalne zaštite. „Osim podsticajnih mera za zapošljavanje mladih roditelja bez posla trebalo bi im ponuditi i povoljnije stambene kredite. U tom kontekstu pomenula bih i to da je 2008. godine usvojena Strategija za podsticaj rađanja kojom je predviđena i finansijska podrška roditeljima ali se zbog ekonomske krize koja je pogodila i našu zemlju neke od mera ne mogu realizovati u punom obimu“, ukazuje Ljiljana Lučić.

Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, ukazao je na podatak da je u periodu od 1921. do 2002. godine, prosečna starost stanovništva povećana za oko 13 godina, pri čemu je razlika u prosečnoj starosti žena i muškaraca 1921. godine iznosila oko godinu dana, dok rezultati poslednjeg popisa pokazuju da su žene u proseku starije od muškaraca dve i po godine.

– Prvi put u popisu iz 2002. godine registrovan je veći udeo žena starijih od 65 godina, nego devojčica mlađih od 15 godina. Rezultati takođe pokazuju da je veći procenat ženske, u odnosu na mušku, populacije u reproduktivnoj dobi koja napušta sela. Ilustracije radi od ukupnog broja građana koji su migrirali ili promenili prebivalište, žene su zastupljene sa 57,4 odsto, dok muškarci čine 42,6 odsto ukupnog broja migranata. Kad je reč o starosnoj strukturi, najčešće su zastupljeni građani od 20 do 29 godina – istakao je Vukmirović i dodao da je dominantno i učešće žena u samačkim domaćinstvima, što je posledica veće smrtnosti muškaraca.

On je ukazao i na to da mladi sve kasnije stupaju u brak i da se u periodu od 2002. do 2008. godine prosečna starost i žena i muškaraca koji stupaju u bračnu zajednicu povećala za više od jedne godine. Činjenica je, takođe da se mladi ljudi sve kasnije opredeljuju za roditeljstvo – prosečna starost očeva koji prvi put postaju roditelji kreće se oko 30 godina, dok se prosečna starost majke povećala sa 24,4 na 26,4 godine. Vukmirović je dodao da je sada prosečno domaćinstvo u Srbiji tročlano, dok je pre deset godina bilo četvoročlano a kao opštine koje beleže pozitivan prirodni priraštaj naveo je Novi Sad, Sjenicu, Novi Pazar, Tutin, Bujanovac i Preševo.

Mirjana Rašević, direktor Instituta za društvene nauke, napomenula je da se u našoj zemlji nedovoljno koriste savremeni oblici kontacepcije a krajnji ishod je veliki broj obavljenih abortusa u reproduktivnom periodu žena.

– Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice po broju žena koje koriste efikasnu kontracepciju – samo 11,6 odsto žena u starosnoj dobi od 20 do 24 godine koristi savremena kontraceptivna sredstva dok je procenat žena, starosti od 45 do 49 godina, nešto viši i kreće se oko 13,1 odsto. Jedan od razloga za ovako loše stanje svakako leži i u tome što seksualna edukacija u Srbiji još uvek nije postala sastavni deo odrastanja dece, a ni obavezni segment školskih programa. Osim toga, prevencija je na niskom nivou a ni posete ginekologu nisu tako uobičajena pojava – konstatuje Mirjana Rašević.

O položaju privatne prakse u zdravstvu govorila je Jasmina Knežević, generalni direktor poliklinike Bel medika. Ona je svoje izlaganje potkrepila podatkom da se u Srbiji samo 10,7 odsto lekara bavi privatnom praksom, dok je u Beogradu, gde je kroz privatnu praksu angažovano oko 17,66 odsto zdravstvenih radnika, situacija nešto povoljnija.

– U Srbiji je registrovano nešto više od 1.200 privatnih zdravstvenih ustanova od čega je gotovo polovina, preciznije 592, smešteno u Beogradu. Od toga je 52 specijalne bolnice, šest opštih bolnica, četiri doma zdravlja, 20 laboratorija, ostalo su ordinacije i poliklinike. Sve to ukazuje na činjenicu da je u Srbiji privatna praksa u ovoj oblasti još u povoju, iako je 2009. godine zdravstvo na globalnom nivou proglašeno za najsigurniju i najperspektivniju oblast za ulaganje. Zapaženo je, takođe da u prethodnih nekoliko godina preventiva zauzima lidersku poziciju, iako smo se do sada uglavnom bavili lečenjem na primarnom i sekundarnom nivou – naglasila je Jasmina Knežević i ocenila da se privatna lekarska praksa lakše i brže prilagođava promenama i zahtevima tržišta i klijenata.

Ona je zaključila da bi demografska slika Srbije bila znatno povoljnija ako bismo naučili da je prevencija pola zdravlja pri čemu prevenciju može da organizuje i plaća država preko Fonda zdravstvenog osiguranja, zatim firme koje imaju radna mesta sa povećanim rizikiom, firme koje nemaju zakonsku obavezu, a to žele, kao i sam pojedinac iz sopstvenog džepa. Ukazujući na prednosti privatne prakse Kneževićeva je istakla da pacijenti mogu da traže da ih pregledaju iskusni specijalisti i subspecijalisti, a tu su i pregledi u zakazano vreme, uključujući i subotu i nedelju. Kao pozitivan primer kompanije koja je na pravi način shvatila sve prednosti preventive ona je navela Tetrapak koji već devet godina u privatnoj praksi obavlja sistematske preglede i lečenje zaposlenih, a tri godine unazad u taj program uključeni su i svi članovi njihovih porodica.

Ukazujući na veliki „odliv mozgova“ iz Srbije, koji je posle petooktobarskih promena privremeno zaustavljen, Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Nacionalne službe za zapošljavanje, rekao je da srpska dijaspora broji oko 3,5 miliona građana, kao i da je tokom devedesetih zemlju napustilo oko 300.000 uglavnom mladih i visokokvalifikovanih kadrova.

– Od 2000. godine do danas posao u inostarnstvu potražilo je između 20.000 i 30.000 ljudi. Ekonomski problemi, politička nestabilnost, korupcija ali nedostatak posla, glavni su razlozi migracije mlađe populacije koja je odlučila da šansu potraži u inostranstvu gde je mogućnost da se dođe do posla u struci kao i do pristojne zarade na znatno višem nivou – precizirao je Đukić. On je dodao da su razlozi za ostanak u Srbiji siguran smeštaj, blizina porodice i prijatelja i socijalni kontakti.

Melita Vujnović, zamenik šefa misije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, smatra da odgovornost za zdravlje nacije, osim javnog sektora, treba da ima i građansko društvo, ali i svaki pojedinac. Kao primer zemlje na koju bi se trebalo ugledati ona je pomenula Finsku koja od 1963. godine ima organizovani skrining raka grlića materice i gde je smrtnost, u poslednjih deset godina, smanjena za 60 odsto. U Engleskoj je smrtnost smanjena za 36 odsto, dok je u Danskoj, gde je u nekim okruzima praksa organizovanog skrininga bila prekinuta bio zabeležen rast novih slučajeva obolelih od karcinoma grlića materice.

– Pomenula bih i pušenje kao faktor rizika koji u našoj zemlji izaziva dva puta veći neonatalni i perinatalni mortalitet nego u Evropi, kao i obolevanje dece od bolesti kao što su astma, bronhitis i upala srednjeg uha. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji pre začeća pušila jedna trećina trudnica, u nekom periodu trudnoće pušilo je 37 odsto trudnica, a šest meseci nakon porođaja ponovo je počelo da puši 31 odsto mladih majki. Zato bi trebalo naglasiti da izloženost duvanskom dimu u detinjstvu povećava rizik od obolevanja od raka u odraslom dobu, a jedan od dokaza za to jeste podatak da se Srbija nalazi na samom evropskom vrhu po broju obolelih od raka pluća, grlića materice, dojke i bešike – upozorava Melita Vujnović. Ona je dodala da pušenje u trudnoći utiče na malu porođajnu težinu i respiratorni distres novorođenčeta, kao i da pušenje u trudnoći povećava rizik od „iznenadne smrti odojčeta“.

„Nestanak“ gradova

Zbog niske stope prirodnog priraštaja u Srbiji sveke godine „nestane“ jedan grad veličine Ivanjice, Ćuprije ili Knjaževca što je više nego što ima stanovnika u Vrnjačkoj Banji, Apatinu, Novom Bečeju, Svilajncu, Topoli ili Arilju, a čak četiri puta više nego, recimo, u Sremskim Karlovcima. Osim toga, siromaštvom u našoj zemlji najviše je ugroženo nezaposleno stanovništvo. Gotovo svaki sedmi nezaposleni muškarac i svaka deseta nezaposlena žena nalaze se ispod linije siromaštva – kaže Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku.