Prekretnica na dugom putu ka jedinstvenom tržištu

Članice ASEAN su Brunej, Kambodža, Indonezija, Laos, Malezija, Mjanmar, Filipini, Singapur, Tajland I Vijetnam – države u kojima je srednja klasa sve brojnija, ali i u kojima su rasprostranjeni nejednakost u prihodima i siromaštvo dela stanovništva. ASEAN već predstavlja silu koju karakteriše realan (onaj koji nije umanjen za inflaciju) ukupan bruto domaći proizvod od 2,6 biliona dolara – za oko 25 odsto više od Indije, treće azijske ekonomske sile (posle NR Kine i Japana) i ne mnogo manje od Velike Britanije. ASEAN je sedmi po veličini ekonomski entitet u međunarodnoj privredi.

Privrede zemalja ASEAN privukle su investicije korporativnih giganata iz čitavog sveta i duboko su ugrađene u svetske trgovinske i lance snabdevanja. Samo u 2014. realizovano je 136 milijardi dolara stranih direktnih investicija (SDI), čime su nadmašile SDI u NR Kini od 128 milijardi. AEC označava prekretnicu na dugom putu ove grupacije ka jedinstvenom tržištu. AEC ima za cilj liberalizaciju protoka roba, usluga, kapitala i, konačno, obučenih radnika u okviru regiona. To opet treba da da podigne konkurentnost bloka i olakša investiranje u infrastrukturu zemalja-članica. AEC se gradi na decenijama značajnog rada uloženog od nastanka grupacije 1967. Slobodna trgovina roba već je, u suštini, uspostavljena. U trgovini unutar regiona carine su ukinute za 96 odsto roba. Najveće nacionalne privrede – Indonezija, Tajland, Filipini, Malezija, Singapur i Brunej, praktično su eliminisale carine. Preostale manje razvijene države to treba da učine do 2018. No, treba uraditi još više kako bi bile uklonjene mnoge prepreke (liste izuzetnih roba, bescarinske barijere kao što su jezik ili bezbednosne mere) koje i dalje usporavaju protok usluga. Takođe, pored ostalog, treba da budu smanjeni prekogranični finansijski troškovi transakcija.

Ukoliko u potpunosti budu sprovedeni posebni koraci predviđeni u okviru AEC, prosečan BDP ASEAN bi godišnje morao da raste po stopi od pet odsto do 2030. značajan rast u vreme kada pad cena sirovina izaziva teškoće u nekim delovima regiona, a uopšte, rast svetske privrede je usporen. Očekivanja političara u državama ASEAN su da će posle 2030. BDP Zajednice dostići 4,7 biliona dolara i da će postati četvrta privreda u svetu i četvrti najveći izvoznik, posle NR Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Stručnjaci kažu kako predstoje godine rada kako bi bila završena integracija koju su zamislili tvorci AEC. No, zvezde su poređane za dugoročnu obećavajuću priču o rastu, bar zbog tri faktora. Prvo, region je sve privlačniji kao mesto proizvodnje. Kina, već izvesno vreme „svetska fabrika“, menja svoj ekonomski model prema većoj dodatoj vrednosti, višoj tehnološkoj proizvodnji i uslugama. To znači da se veći obim tradicionalne proizvodnje zasnovane na radnoj snazi koja je nekad bila skoncentrisana u Kini prebacuje u zemlje ASEAN. Demografija Jugozapadne Azije, takođe, obezbeđuje veliki obim dostupne radne snage.

ASEAN već predstavlja ključno proizvodno čvorište, pogotovo u sektorima elektronike i auto industrije. Tojota proizvodi više od 700.000 vozila godišnje u Tajlandu i još 400.000 u Indoneziji. BASF, nemačka hemijska kompanija, ima šest proizvodnih i operacionalnih lokacija samo u Maleziji. Američki Dženeral Elektrik ima više od 60 proizvodnih pogona i zapošljava 7.600 ljudi širom zemalja ASEAN. Filipini su postali veliko čvorište za informatičke tehnologije i obavljanje poslovnih procesa u trećim zemljama. Izvesno je da će u ASEAN uslediti povećanje stranih ulaganja pošto su smanjene preostale prepreke za trgovinu i investiranje. Drugo, potrošačka moć u zemljama ASEAN brzo raste. Za 20 godina, region će biti brojniji za 120 miliona stanovnika i prema procenama Svetske banke trebalo bi da dostigne 741 milion ljudi. Rast beleži i BDP po glavi stanovnika – 2010. iznosio je samo 3.000 dolara, a cilj članica ASEAN je da do 2030, dostigne nivo od 9.000 dolara. Treće, jedna od članica ASEAN je Singapur, država-ostrvo sa nepunih šest miliona stanovnika, ali afirmisan međunarodni finansijski centar od poverenja. Sve veća finansijska liberalizacija mogla bi pomoći snižavanju troškova transakcija i olakšati priliv investicija u zemlje ASEAN, naročito pomažući ekonomijama kao što su Singapur, Malezija i Tajland. Druge države, kao što su najmnogoljudniji Indonezija (250 miliona stanovnika) i Filipini (više od 100 miliona), najviše bi mogle da profitiraju od povećanja investicija u preko potrebnu infrastrukturu, koja i dalje predstavlja slabu tačku u uzbudljivoj opštoj priči o ekonomskom rastu zemalja ASEAN.

glosa

Nerealna očekivanja

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvoza Srbije u članice ASEAN, ostvaren u periodu januar-oktobar 2015, iznosio je 28,2 miliona dolara, što je manje nego u istom periodu prethodne godine kada je ostvaren devizni priliv od 39,2 miliona dolara. Uvoz iz ASEAN je u istom periodu nešto povećan, sa 204 miliona dolara u 2014, na 216,4 miliona. ASEAN je protekle dve godine učestvovao sa 0,3 odsto u izvozu iz Srbije, a u uvozu sa 1,2, odnosno 1,4 odsto. To je daleko od očekivanja na obe strane da bi privrednici iz Srbije mogli da uđu na obećavajuće tržište Jugoistočne Azije, ili da Srbija bude „kapija“ kroz koju bi proizvodi iz članica ASEAN mogli da prolaze na putu ka Centralnoj i Istočnoj Evropi.