Rodna ravnopravnost na ispitu

To znači da je od ukupno 100 poena ostvarila 40,6, dok je prosek u EU 52,9 poena. Najviše zaostaje za članicama EU po položaju žena u oblasti rada i novca, a najmanje u oblasti zdravlja, dok je iznad proseka EU kada je reč o učešću žena u odlučivanju i upravljačkim strukturama. Indeks rodne ravnopravnosti, koji EIGE izrađuje od 2013. godine, prvi put je po evropskoj metodologiji urađen i za Srbiju.

U izveštaju se ocenjuje da je rodna ravnopravnost izazov i za EU, a da će u slučaju Srbije, za ostvarivanje tog cilja, biti potrebno „snažno političko opredeljenje, pametno uložena sredstva i efikasna koordinacija politika“. Srbija je po zastupljenosti žena u odlučivanju među 10 najbolje pozicioniranih članica EU, zahvaljujući solidnoj zastupljenosti žena u Narodnoj banci, ali i u parlamentu. Na tom planu Srbija sa 43 poena ima bolji rezultat od proseka EU koji iznosi 39,7. Žene su, međutim, u celini posmatrano nedovoljno zastupljene u izvršnim i zakonodavnim vlastima na centralnom i regionalnom nivou, kao i u odborima vodećih kompanija, navodi se u izveštaju. Najlošiji rezultat Srbija je ostvarila u oblasti rada, odnosno dostupnosti posla. Sa ostvarena 38,2 poena zaostaje za poslednjom članicom na listi, Slovačkom, dok je prosek u EU 61,9 poena.

123Žene su u nepovoljnijem položaju i kada je reč o razlikama u zaradi i prihodima, izloženosti siromaštvu i raspodeli prihoda. Na tom planu Srbija, sa 39,2 poena, zaostaje za evropskim prosekom od 67,8 poena, i na listi je pretposlednja, ispred Rumunije. U oblasti znanja koje obuhvata razlike u obrazovanju između muškaraca i žena, razlike između Srbije i EU su manje izražene, ali ne toliko zbog boljih rezultata Srbije koliko zbog lošijeg zbira na evropskom nivou, navodi se u istraživanju. Rezultat Srbije u oblasti znanja je 36,1 poen, a prosek EU je 49,1 poen. Kada je reč o raspolaganju vremenom, razlike između žena u Srbiji i EU nisu toliko izražene.