Sirotinjska setva koja ne obećava bogatu žetvu

Nepovoljni vremenski uslovi i pre svega velika vlažnost zemljišta glavni su razlozi što prolećni setveni radovi kasne. Ratari u Vojvodini obavili su setvu šećerne repe, dok drugi poslovi čekaju stabilizaciju vremena, isušivanje njivama i porast temperature do optimalnih 10 stepeni Celzijusa. Prema podacima poljoprivrednih savetodavnih službi, šećerna repa je posejana na oko 32.000 hektara. Očekuje se da će ove godine tom industrijskom biljkom biti zasejano oko 40.000 hektara, što je znatno manje nego prošle godine, kada je pod šećernom repom bilo čak 70.000 hektara. Ovaj podatak ne čudi imajući u vidu da su proizvođači razočarani prošlogodišnjim menjanjem cena u ugovorima sa šećeranama, tako da se zarada na repi bitno smanjila. Za ovu godinu ne postoji precizna kalkulacija po kojoj ceni će se otkupljivati rod, a jedino je šećerana Sunoko izašla sa podatkom o mogućem otkupu.

– Svesni smo situacije i razumemo nezadovoljstvo ratara, ali želim da naglasim da je glavni krivac za to cena na svetskom tržištu. Podsetiću da je cena šećera na svetskom tržištu za godinu i po prepolovljena, odnosno pala je sa 700 na 380 evra, što govori o tome da šećerane nisu bez razloga spustile cenu repe. Za ovogodišnji rod Sunoko je formirao cenu od 28,5 evra po toni šećerne repe, a ako uslovi na tržištu dozvole, uvek se može korigovati – navodi direktor te kompanije Ljubiša Radenković.

Ratare, po svemu sudeći, čeka skromna setva, jer je manje novca u opticaju nego do sada. Hroničan nedostatak obrtnih sredstava, nepovoljna politika niskih cena osnovnih ratarskih kultura kao i restriktivan agrarni budžet, otežavaju ionako tešku situaciju poljoprivrednih proizvođača.

– U opštoj besparici očekuje nas sirotinjska setva. Sve se svodi na snalaženje i to ne može a da se ne odrazi na žetvu. Zato mislimo da je veoma važno da se što pre isplate subvencije za biljnu proizvodnju, u iznosi od 6.000 dinara po hektaru – smatra Jovan Negovan iz udruženja „Pančevački ratari“.

Na području Srednjobanatskog okruga šećernom repom zasejano je 3.000 hektara, što je 1.000 hektara manje nego lane. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Zrenjanin, planirano je da se kukuruzom zaseje 94.000 hektara, suncokretom – 40.000 hektara, a sojom – 10.000 hektara, dok je pšenica posejana na 50.000 hektara.

– Prošle godine na području srednjeg Banata registrovana su 782 litra padavina po kvadratnom metru, odnosno 200 litara više od proseka. To znači da je u zemlji bilo dosta vlage, treba vremena da se sve isuši kako bi se posejale okopavine – kaže Mihajlo Jahura iz PK Zrenjanin.

Na nižim terenima srednjobanatskog područja u mikrodepresijama i na slabo ocednom zemljištu i dalje ima vodoleža dok se na ostalom zemljištu voda prosušila, navode u Poljoprivrednoj stručnoj službi.

– Ugroženi su niži tereni, a reč je o površinskim vodama, dok su se podzemne vode pojavila u Aradcu, a ima ih i u opštinama Žitište i Nova Crnja. Sada je najvažnije da se sve dobro prosuši pre nego što teška mehanizacija uđe na parcele. Potrebno je i da temperature budu dovoljno visoke za setvu prolećnih kultura. Proizvođačima predstoji priprema zemljišta, mnogi su uradili uzorkovanje na sadržaj azota i data im je preporuka koliko će azota koristiti u tretmanu. Prethodna analiza zemljišta puno će značiti za proizvodnju – objašnjava Zorica Rajačić, stručnjak za ratarstvo Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Najznačajniji posao, setva kukuruza, počela je u okolini Pančeva, a potom je prekinuta, kao uostalom i mnogi radovi na severu Vojvodine, zbog vlažnih oranica. Početak ove sezone obeležava sporost u nabavci semena kukuruza, a stručnjaci navode da još nije bilo uslova u svim regionima za pravi zamah prolećne setve. Setva kukuruza u Srbiji godinama se obavlja na površinama od oko 1.200.000 hektara, a izvoz zrna je dostigao oko 2.000.000 tona.

Bilans ratarske proizvodnje

Setva pšenice u Srbiji obavljena je na oko 550.000 hektara i na nivou je prošlogodišnjeg proseka. Stručnjaci procenjuju da će u 2015. žetva pšenice biti na nivou prethodnih godina, odnosno da će biti požnjeveno između 2,3 i 2,5 miliona tona. Za domaće potrebe, računajući stanovništvo i konditorsku industriju, stočnu proizvodnju i semensku potrošnju, potrebno je 1,5 miliona tona, a ostatak od milion tona mogao bi da završi na inostranom tržištu. Šećernom repom biće zasejano oko 40.000 hektara, sojom 160.000 hektara, koliko je planirano i za suncokret. To je manje nego prethodne godine a razlog leži u niskim otkupnim cenama. Setva kukuruza biće zasnovana na 1,2 miliona hektara. Izvoz zrna kukuruza dostigao je 2.000.000 tona, dok domaća potrošnja, zbog sunovrata stočarstva, ne prelazi 4,5 miliona.