Spas u vezivanju lire za evro

Prvi put od 2002. godine u turskom parlamentu nijedna partija neće imati znatnu većinu. Osim toga, nastavlja se ekonomski pad koji će biti dodatno naglašen neminovnim povećanjem kamatnih stopa u SAD. Ne treba zanemariti ni migrantsku kriza koja je tu zemlju već koštala 7,6 milijardi dolara, kao i rat na dva fronta – protiv Islamske države i kurdskih pobunjenika. Sumnje u razvoj političke situacije i nedostatak dosledne politike nepovoljno utiču na sve ranjiviju privredu. Zato snažan ekonomski rast u drugom kvartalu 2015. godine treba posmatrati samo kao privremeni odmor. Taj rast je u najvećoj meri podstaknut stabilnom javnom potrošnjom i potrošnjom stanovništva. Ali, kako politička neizvesnost raste, poverenje potrošača naglo opada. Tako je, recimo, u septembru poverenje potrošača bilo niže za 6,1 odsto nego u avgustu, što bi moglo da utiče na prodaju na malo i na ekonomski rast u naredna dva kvartala.

Malo je razloga za optimizam u turskoj privredi. Jedina svetla tačka je slabost turske lire, koja je od početka godine podržavala izvoz i to će nastaviti da čini u bliskoj budućnosti. Najverovatniji scenario za tursku liru je produžena devalvacija. Procene kretanja američkog dolara i lire su negativna po liru. Ovaj valutni par bi, do kraja godine, mogao da dostigne novi rekord od 3,15 lira za dolar. Kao što je slučaj sa mnogim valutama zemalja u razvoju, turska lira je veoma osetljiva na američku monetarnu politiku. Od prošlog proleća investitori masovno prodaju valute zemalja u razvoju kako bi kupili aktivu koja je izražena u američkim dolarima. Tome treba dodati i domaće okruženje u Turskoj koje je zabrinjavajuće. I mada mnogi očekuju izlazak iz političkog ćorsokaka nakon izbora u novembru, to je malo verovatno. Jer, politički rizik i dalje ostaje na visokom nivou. Ipak, najveću odgovornost za slabljenje turske privrede ima Stranka pravde i razvoja (AKP). Pritisak na centralnu banku preneo se na raspoloženje na tržištu i na strane investicije i doveo do loših odluka u monetarnoj politici. Vlada je primorala centralnu banku da olakša uslove kreditiranja kako bi podstakla ekonomski rast i smanjila nezaposlenost, ali je to imalo i negativan ishod u obliku rastuće inflacije.

Ova politička „buka“ ne pomaže privredi da se razvija i raste. Naprotiv. Zato je Turskoj preko potrebna efikasna vlada koja će uspokojiti preduzetnike i obezbediti priliv stranih investicija. Vlada, na čelu sa AKP, nije opcija koja je potrebna privredi. Turskoj je potrebna politička tranzicija i uspon novih ljudi ka vlasti koji mogu da promovišu nove ideje, kao i monetarne reforme. Valutni odbor koji bi vezao kurs lire za evro mogao bi da reši mnoge probleme. Sve ukazuje na to da bi imalo smisla vezivanje tursku valute sa evrom, s obzirom na to da je evrozona glavni trgovinski partner Turske. Ova odluka bi ojačala političku nezavisnost centralne banke, što bi dovelo do niže inflacije i obezbedilo neophodnu fiskalnu disciplinu. Osim toga, turska lira bi bila manje izložena špekulativnim napadima. Stabilnost valute bi privukla strane investitore i smanjila priliv špekulativnog kapitala kojim se destabilizuje struktura privrede. U takvim okolnostima centralna banka bi sigurno bila u stanju da dostigne svoj ambiciozan cilj – godišnju inflaciju od pet odsto (očekuje se da će u 2015. inflacija dostići najmanje 7,7 odsto). Ne tvrdim da je to savršeno rešenje za Tursku. Međutim, kreatori politike svakako treba da razmisle o ovoj opciji koja bi mogla da ojača ekonomiju. Ključ uspeha leži u striktnom pridržavanju pravila valutnog odbora. To je preduslov da se izbegne „argentinski scenario“ (Argentina je bila primorana da napusti ovaj sistem 2002. godine). Jer, ukoliko bi se to dogodilo, Turska više ne bi mogla da devalvira svoju valutu i da se bori za udeo na tržištu. Međutim, rešenje nije loše. To bi mogao da bude snažan podsticaj razvoju tržišta i inovacijama.