Staroplaninska sela otkrovenje za strane turiste

U nameri da posete planinu koja je Park prirode i kandidat za listu Uneskovih rezervata biosfere, nije ih omelo ni poprilično loše vreme neuobičajeno za letnji period – kaže za Biznis Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije Pirot.

Podsećanja radi, prvi koraci u razvoju ruralnog turizma na Staroj planini napravljeni su 2008. i većtada je broj noćenja u seoskim domaćinstvima premašio 1.000. Potom je pao na 250 u sezoni i tako je bilo sve do ove godine kada se gotovo udesetostručio. Ako se pođe od podatka da se od oko 400.000 hektara, koliko u Srbiji zauzima 345 zaštićenih dobara, čak 110.000 hektara nalazi na Staroj planini, ne čudi sve veće interesovanje turista da odmor provedu u ovom Parku prirode u kome su utočište našle brojne zaštićene i endemske biljne i životinjske vrste. Goste staroplaninskih sela put može da odvede do jednog od četrdesetak manastira, recimo do Sukovskog manastira, manastira Sveti Jovan Bogoslov, poznatijeg kao Manastir Poganovo i manastira Svetog Đorđa sagrađenih u 14. veku, ili do pećinske crkve Svetog Pavla i Petra iz 13. veka poznatoj po freski na kojoj je Isus Hrist prikazan kao mlad i bez kose. Među brojim pećinama najpoznatija je pećina Vladikine ploče kao i istoimeni kanjon a posebna atrakcija su vodopadi kojih ovde ima više od 40. Tu se smestio jedan od naših najlepših slapova, 25 metara visok vodopad Tubavica, kao i vodopad Pilj, koji je sa čak 64 metra drugi po veličini u Srbiji. Veliku pažnju turista privlači stara arhitektura ovog kraja, prepoznatljive rukotvorine poput prirotskih ćilima, ali i gurmanski specijaliteti poput pirotskog kačkavalja, peglane kobasice, stroplaninske jagnjetine.

– Seoski turizam na Staroj planini dobija na značaju, ali sve što radimo radimo na mišiće. Prehodnih godina je iz kredita Svetske banke urađeno nekoliko projekata. Zajedno sa Bugarskom, projektom međugranične saradnje, konkurisaćemo i za sredstva iz fondova Evropske unije namenjena razvoju turizma. Međutim, nedostaje direktna podrška države. Neophodna su ulaganja u infrastrukturu, od puteva do smeštajnih kapaciteta. Novac uložen u razvoj seoskog turizma vraća se većza pet godina a ovakva ulaganja zaustavljaju umiranje sela jer daju razlog mladima da u njima ostanu – priča Zlatkov.

Naš sagovornik podseća da na Staru planinu sve više dolaze ribolovci i lovci, i dodaje da je ove godine i u gradu Pirotu zabeležen veći broj turista – lane ih je bilo oko 16.500, ove godine oko 20.000. Grad će za svoje goste uskoro otvoriti i vrata obnovljenog hotela Pirot koji je čitavu deceniju bio pust.

Iako se podaci o kategorisanim seoskim domaćinstvima, koja se bave pružanjem usluga smeštaja i ishrane, statistički ne obrađuju posebno, a ni u APR nije uspostavljen Registar tih domaćinstava, sve ukazuje na to da naša zemlja ima odlične uslove za razvoj turizma na selu – očuvanu prirodu, blagu klimu, čist vazduh, nezagađene reke i jezera, bogatu flora i fauna, posebno u brdsko-planinskim predelima kao što su obronci Tare, Divčibara, Ozrena, Povlena, Rtnja, Bukulje, Oplenca, Suve Planine. Veliki broj sela nalazi se u blizini kulturno-istorijskih spomenika. Značajnu kulturnu vrednost nose i tradicionalna arhitektura, karakteristična za određena područja, kao i proizvodi starih zanata i ručne radinosti. I naravno, poseban pečat toj ponudi daje tradicionalna gostoljubljivost i srdačnost lokalnog stanovništva, koje svakog turistu prima kao prijatelja iznoseći pred njega bogatu trpezu domaćih kulinarskih specijaliteta. Cene smeštaja se u seoskim domaćinstvima, prema podacima Udruženja za turizam PKS, kreću oko deset evra a procena je da prihodi od seosekog turizma učestvuju sa 16 odsto u ukupnom turističkom BDP.

Ako se osvrnemo na iskustva Slovenije, Hrvatske i Mađarske, koje od zemalja u regionu imaju najrazvijeniji seoski turizam, videćemo da su vlade tih država razradile stratetegiju podrške razvoju dopunskih delatnosti na selu, dakle i seoskog turizma, a osim podsticaja uspostavljen je i celovit sistem edukacije. Kod nas, međutim, kako procenjuju u PKS, interesovanje domaćinstava da se bave ovom dopunskom delatnošću – opada. Taj podatak ne iznenađuje imajući u vidu da su podsticajne mere na svim nivoima male, a propisane obaveze velike. Uz državnu regulativu, koja destimulativno deluje na bavljenje dopunskim delatnostima na selu, izostala je i podrška lokalne samouprave. U Udruženju za turizam podsećaju da su uslovi i standardi, koje seoska domaćinstva moraju da ispune, ukoliko žele da se bave pružanjem usluga smeštaja i ishran, definisani Zakonom o turizmu i pratećnim podzakonskim aktima. Kada je o lokalnoj samupravi reč, propisi ne uređuju sadržaj njihovog rada u oblasti seoskog turizma, ali uz investiranje u regionalnu i lokalnu komunalnu i putnu infrastrukturu one su mesto gde počinje priča o selu. I svi se slažu s konstatacijom da bi lokalne samouprave, u saradnji sa lokalnim turističkim organizacijama, trebalo više da se angažuju u pružanju podrške ne samo inicijativama seoskih domaćina, veći u kreiranju kvalitetnog i sadržajnog boravka na selu.

Najpre bi, navode naši sagovornici u Udruženju za turizam PKS, u saradnji sa ministarstavima nadležnim za različite aktivnosti na selu, pre svega sa Ministarstvom poljoprivrede, trebalo izraditi strategiju održivog razvoja ruralnog turizma Srbije. Strategijom bi trebalo predvideti i poluge podsticaja umrežavanja seoskog turizma sa drugim razvijenim turističkim proizvodima kao što su banjski, kulturni, sportski turizam, lov i ribolov avanturizam… Jer tek na taj način može da se dobije zaokružen i sadržajan proizvod spreman da bude plasiran na evropsko tržište. Dalje, treba profesionalizovati tu delatnost kako bi ruralni turizam postao šansa za razvoj srpskog sela i cele zemlje.Turistička ponuda seoskih domaćinstava treba da se ukrupnjava kroz, recimo, udruženja ili klastere na lokalnom nivou. Sa ponudom od 50 ili više kreveta na jednom lokalitetu, navode u Udruženju, moguće je formirati turistički proizvod koji bi se plasirao i kroz tradicionalne i kroz savremene kanale prodaje. Ne treba zanemariti ni edukaciju seoskih domaćina. „To praktično znači da bi na nivou države trebalo kreirati i realizovati program edukacije i obezbediti sredstva za to. Druga pretpostavka je pojednostavljenje zakonske regulative i njeno prilagođavanje okruženju na selu. Naša podzakonska akta su komplikovana, nerazumljiva i rigoroznija su nego u članicama Evropske unije. Nema potrebe da se izmišljaju akta nepristupačna našem domaćinu, većda se propisi zemalja iz okruženja, u kojima je ovaj turistički proizvod većrazvijen, preuzmu i prilagode našem zakonodavstvu“, naglašavaju u Udruženju za turizam PKS i dodaju da je neophodno pojednostaviti procedure registracije seoskih domaćinstava za pružanje ugostiteljskih usluga.

*****

Lidererska pozicija

– Kada je o seoskom turizmu reč, staroplaninska sela su lider u Istočnoj Srbiji. Imamo 32 kategorizovane kuće u 13 sela i u njima 148 kreveta. U toku je kategorizacija još šest kuća koja će biti završena ovog meseca. Cene smeštaja na Staroj planini nisu menjane od 2009. godine i kreću se od 540 do 840 dinara po osobi, u zavisnosti od broja zvezdica koje su stare, autentične, kuće ponele – kaže za Biznis Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije Pirot.

*****

Procene

Procenjuje se da se seoskim turizmom u Srbiji bavi oko 800 domaćinstava. U ponudi je 5.300 kreveta a godišnje se ostvari više od 150.000 noćenja. Seoski turizam je najrazvijeniji u Vojvodini i u Zapadnoj Srbiji. U Vojvodinu turiste dovodi tradicija salaša, ali i dobri regionalni i lokalni putevi, dok je u Zapadnoj Srbiji razvoj planinskog pokrenuo i seoski turizam, kao dopunsku delatnost domaćinstava, saznajemo u Udruženju za turizam Privredne komore Srbije.