Štednja otvara vrata investicijama

Umesto stvaranja prostora za uzlet privatne inicijative trasiran je put za njeno gušenje i sputavanje u naporima, ne samo da poboljša konkurentnost svojih poslovnih kapaciteta, nego i da održi postojeće. Nelikvidnost, nepovoljni uslovi kreditiranja, prekomerna poreska opterećenja, siva ekonomija (uz prateću nelojalnu konkurenciju), otuđena nabujala birokratija, kao i precenjen devizni kurs dinara i stimulisanje uvoza, bili su obeležja tranzicionog perioda. Masovni prihodi od privatizacije zamaglili su surovu sumornu sliku ekonomske zbilje i davali utisak da je srpska ekonomija na dobrom putu oporavka. A zapravo je bila car go. O tome svedoči prvi talas svetske ekonomske krize 2008, s obzirom na to da je posle uglavnom nenamenski potrošenih privatizacionih sredstava usledio period galopirajućeg zaduživanja države.

I upravo da bi se izbegao „grčki scenario“, Vlada Srbije bila je prinuđena da primeni hirurške rezove na obolelom javnom sektoru, što je neminovno rezultiralo smanjivanjem plata i penzija i otpuštanjem viška zaposlenih. To je, reklo bi se, nužan potez u kupovini vremena neophodnog za sprovođenje reformi, a ne intermeco koji bi trebalo da produži agoniju. Od vlade se, dakle, očekuje da reformski paket mera, usaglašen sa MMF-om, sprovede u delo. To, između ostalog, znači rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju, implementaciju marketing koncepta poslovanja u javnim preduzećima i racionalizaciju državne uprave, čime će svi neproduktivni troškovi biti sankcionisani i stvoriće se uslovi za rasterećenje državne kase. S druge strane, biće postavljena stabilna osnova za razvoj zdravog tržišnog ambijenta baziranog na slobodi konkurencije u uslovima tržišnog darvinizma, bez privilegovanih igrača.

Dakle, kad se kaže štednja, to je u uslovima prezadužene Srbije, i posebno sa stanovišta konkurentnosti njene ekonomije, neophodan korak kako bi se otvorio prostor za kresanje onih izdataka koji su „hranili“ neefikasan ekonomski sistem. Uz to, štednja ne isključuje investicije. Naravno, ulaganja ne treba očekivati na kratak rok, ali već na srednji, to će se sigurno dogoditi, i to kroz reanimaciju pojedinih preduzeća u restrukturiranju, ili kroz reorganizaciju javnih preduzeća. Takav razvoj događaja mogao bi da ima pozitivan multiplikativni efekat na razvoj malog i srednjeg biznisa, a sve to bi rezultiralo efikasnijim punjenjem državnog budžeta. Impuls bržem prilivu naročito grinfild investicija mogli bi da daju već usvojeni Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji, mada ne treba zapostaviti ni sistemsku borbu protiv sive ekonomije. Prema tome, reformski paket mera Vlade Srbije ne stavlja štednju u konfrontaciju sa investicijama. Naprotiv, štednja i investicije se nalaze u komplementarnom, sinergetskom odnosu.

Sudeći prema najavama, štednja će se odvijati u dva pravca. Prvi je usmeren na stvaranje održivog budžeta i podrazumeva uštede na primanjima dela stanovništva, a drugi znači eliminisanje tržišno neopravdanih izdataka u funkcionisanju preduzeća u restrukturiranju, javnih preduzeća i državne uprave na svim nivoima. Oba pravca štednje međusobno su povezani i preduslov su da se na zdravim temeljima privlače nove investicije i jača konkurentska snaga domaće ekonomije, što bi moralo da dovede i do smanjivanja, a potom i prestanka funkcionisanja sistema podsticaja za dolazak investitora na srpsko tržište. Takođe, fiskalna konsolidacija mora da ide i u pravcu popuštanja restriktivne kreditno-monetarne politike NBS, kako bi se srpskim privrednicima omogućilo da pod tržišno povoljnijim uslovima dolaze do kapitala i za likvidnost i za investicije, što znači odustajanje od prakse subvencionisanja kamatnih stopa. Reformski paket ekonomskih mera, koji je naišao na podršku MMF-a, mogao bi da izazove otpor pojedinih centara moći u Srbiji. Ukoliko se ti izazovi ne premoste na samom startu, reforme bi mogle da se pretvore u demagogiju i populizam, što bi prolongiralo reformske rezove i povećavalo troškove realizacije ekonomskog programa. A to znači dalji pad kupovne moći stanovništva. Da li će najavljene reforme biti još jedna propuštena šansa ili će se u srpskom rečniku konačno afirmisati vrednost tog pojma, u to će se srpska javnost uskoro uveriti.

Autor je ekonomski analitičar iz Beograda