Sve dublji jaz između bogatih i ostatka sveta

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Koncentracija bogatstva sve je izraženija, pa bi najbogatiji, čija je imovina jednaka imovini polovine najsiromašnijih u svetu, mogli stati u autobus, dok je pre pet godina za to bio potreban prekookeanski avion. „Oksfam je prošle godine predvideo da će jedan odsto imati isto kao ostatak sveta u 2016. Ovo predviđanje se obistinilo već 2015, odnosno godinu ranije“, ističe se u izveštaju „Ekonomija u službi 1%“ (bogataša). Kao podatak koji oslikava dramatično produbljivanje neravnopravnosti tokom prethodnih godina Oksfam je naveo da „62 osobe imaju istu imovinu kao i najsiromašnija polovina čovečanstva“, dok ih je pre pet godina bilo 388.

Imovina najsiromašnije polovine čovečanstva, odnosno 3,6 milijardi ljudi, od 2010. je smanjena za hiljadu milijardi, odnosno za 41 odsto, uprkos porastu svetskog stanovništva za 400 miliona osoba. Imovina 62 najbogatije osobe (samo je devet žena) u tom periodu je porasla za više od 500 milijardi dolara na 1.760 milijardi. Oksfam je pozivao učesnike foruma u Davosu da nešto preduzmu u tom pogledu. „Ne možemo i dalje da ostavljamo stotine miliona osoba da pate od gladi, dok nekoliko osoba na vrhu lestvice nagomilava resurse“, poručuje Manon Obri koja je u francuskom Oksfamu zadužena za pitanja poreske pravde i neravnopravnosti. Prema navodima Oksfama, „najsiromašnija polovina čovečanstva je od početka 21. veka dobila manje od jedan odsto ukupnog povećanja svetskog bogarstva, dok je jedan odsto najbogatijih podelilo polovinu tog povećanja“.

Da bi se stalo na put takvom rastu neravnopravnosti Oksfam poziva da se okonča „doba poreskih rajeva“. U saopštenju se ističe da je u najmanje jednom poreskom raju prisutno devet od 10 preduzeća koji su strateški partneri Svetskog ekonomskog foruma, organizatora foruma u Davosu. Time se zemlje u razvoju lišavaju najmanje 100 milijardi dolara. Ulaganje kompanija u poreske rajeve gotovo se učetvorostručilo između 2000. i 2014. „Moramo da apelujemo na vlade, preduzeća i ekonomsku elitu da se angažuju na okončanju doba poreskih rejeva koji pothranjuju neravnopravnost u svetu i sprečavaju stotine miliona osoba da izađu iz siromaštva“, navodi generalna direktorka Oksfama Vini Bjanjima. Više ekonomista je prošle godine osporilo metodologiju Oksfama, ali se ova nevladina organizacija branila navodeći da za istraživanje koristi podatke o neto imovini, odnosno posetima umanjenim za dugove.

U poreskim rajevima 7.600 milijardi dolara

Procenjuje se da su ekstremno bogati pojedinci položili 7.600 milijardi dolara na račune u poreskim rajevima. Da plaćaju porez na tu imovinu vlade u svetu bi imale na raspolaganju dodatnih 190 milijardi dolara. Procenjuje se, takođe, da se 30 odsto imovine u Africi čuva van granica kontinenta, čime se poreski prihodi smanjuju za oko 14 milijardi dolara. Taj iznos bio bi dovoljan da se pokrije zdrvstvena zaštita majki i dece, sačuvaju životi četiri miliona dece godišnje i zaposli dovoljno nastavnika da se svako afričko dete po šalje u školu.