U gradu nema mesta za toliki broj taksista

A sve to u nameri da se unapredi taksi prevoz. Milivoj Armuš, predsenik Žutog taksija, kao neke od glavnih problema, apostrofirao je veliki broj taksi vozila, različite cene, „divlje“ taksiste, ali i nepoštovanje Odluke o auto taksi prevozu koja je usvojena još 2005. godine ali se slabo poštuje.

– Odluka je mrtvo slovo na papiru, pa su problemi zbog kojih je i doneta i danas aktuelni. Tako je, recimo, samo u Beogradu registrovano oko 7.500 taksi vozila, iako sva istraživanja pokazuju da ne bi trebalo da ih bude više od 5.000. Na ulicama glavnog grada je i oko 3.000 „divljih“ taksista koji rade bez dozvole, i svi zajedno prevozimo putnike po niskoj ceni koja često ne pokriva ni troškove amortizacije. To dalje povlači izbegavanje obaveze plaćanja dažbina državi. Koliko je cena popularna najbolje se vidi iz podatka da prevozimo čak 15 odsto stanovništva, dok je u svetu taksi prevozno sredstvo tek oko tri odsto građana i to uglavnom poslovnih ljudi. Mi dajemo čak i popust na telefonski poziv, što takođe nije praksa nigde u svetu – kaže Armuš.

On dodaje da su za razliku od većine zaposlenih koji imaju osmočasovno radno vreme, taksisti prisiljeni da rade i po 12 sati kako bi ostvarili kakvu-takvu zaradu, što onda dovodi u pitanje bezbednost vožnje. Naš sagovornik napominje da dobar deo taksista nema čak ni radio stanicu, iako je to standard u svetu, zatim da nije utvrđen kodeks ponašanja, a ne postoji ni volja nadležnih da procesuiraju prestupe koje prave taksisti.

– Taksisti su prihvatili oko 80 odsto obaveza koje proističu iz Odluke, uključujući i nabavku savremenih vozila sa euro3 standardom. Međutim, nismo naišli na razumevanje nadležnih u gradskoj upravi. Prema Odluci, iz gradske kase trebalo je da bude finansirana ugradnja aparata za korišćenje platnih kartica, zatim fiskalnih kasa i GPS uređaja. To se, međutim, nije dogodilo a da jeste korist bi imali svi, pa i država. U tom slučaju građani bi mogli da plaćaju uslugu karticom, zatim da brže dođu do taksi vozila, ali i da se eventualno žale na uslugu ukoliko nisu zadovoljni. Taksisti bi dobili regulisan status, veću bezbednost i manje stresan posao a grad bi dobio uređen taksi prevoz. I najzad, dražava bi dobila stalan i siguran izvor prihoda – naglašava Armuš.

Aleksandar Bjelić, član Radne komisije za unapređenje taksi prevoza, takođe ukazuje na ogroman broj taksista i dodaje da to sprečava efikasan rad taksi službe. On u tom kontekstu ukazuje na činjenicu da u gradu ima samo 1.300 mesta na taksi stajalištima, što znači da većina od ukupno 10.000 taksista, registrovanih i „divljaka“, nema gde da se parkira. To za sobom povlači čekanje vožnje na kolovozu što blokira saobraćaj, dok se kruženjem, u „lovu“ na mušterije, stvaraju nepotrebne gužve u gradu, a kroz „prazan hod“ povećavaju troškovi.

– Ova konferencija je prilika da ukažemo na potrebu izmene važećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju kako bi i naša delatnost bila uređena. Očekujemo takođe da čujemo iskustva zemalja u kojima taksi služba dobro funkcioniše, te da ih, ako je to moguće, implementiramo i u naše propise. Prema mojim saznanjima, novi Zakon predviđa oduzimanje vozila svima koji taksiraju bez dozvole, uz visoke kazne, što bi trebalo „divljake“ da skloni sa ulica. Tu je i licenciranje koje će omogućiti da se na ulicama nađu samo taksisti koji zadovoljavaju stroge kriterijume. Sve to trebalo bi da rezultira smanjenjem broja taksi vozila, pa će oni koji ostanu u tom poslu moći da rade i računaju na pristojnu zaradu – objašnjava Bjelić.

Prema rečima Demira Hadžića, načelnika Sektora za bezbednost saobraćaja pri Ministarstvu za infrastrukturu, primena novog zakona trebala bi da uvede više reda u tu delatnost i da taksi službu učini bezbednijom i efikasnijom. On ističe da to zavisi od vozila koja taksiraju, zbog čega su lokalne saomouprave donele propise o standardu koji automobili treba da zadovolje.

– Standardi u taksi prevozu podizaće se postepeno kako se naša zemlja bude približavala Evropskoj uniji. Zakonom i podzakonskim aktima lokalnim samoupravama biće omogućeno da propisuju uslove taksiranja na njihovim teritorijama. Neće biti zanemaren ni ekološki momenat što znači da će precizno biti definisano da će samo vozila koja ispunjavaju ekološke standarde moći da se bave taksi prevozom – kaže Hadžić.

Profesor Fakulteta tehničkih nauka Miomir Veselinović, koji je, inače, učestvovao u izradi Studiju o taksi prevozu za Grad Beograd, ističe da je osnov te delatnosti ekonomska isplativost. On smatra da je najvažnije da taksista vozi po ekonomskoj ceni, da nakon izdvajanja za dažbine državi može i da zaradi, a da pri tome ne vara građane i ne bavi se zloupotrebama.

Sagovornik Danasa naglašava da tek posle toga dolazi uvođenje savremenih tehnologija i standarda koji uslugu čine boljom. To, između ostalog podrazumeva da se vozilo dobije, ako ne odmah, onda bar posle drugog poziva, zatim da je taksi vozilo udobno kao i da uređaji za lociranje vozila omoguće mušterijama da dobiju najbližeg taksistu. To istovremeno omogućava kontrolu koliko koji vozač radi, koliko je vozila na ulicama, što je dobra osnova za nove korake u pravcu poboljšanja kvaliteta usluge.

Beogradu potrebno oko 4.500 taksista

Istraživanja pokazuju da je Beogradu potrebno manje od 4.500 taksista. To znači da bi broj taksi vozila trebalo prepoloviti i utvrditi ekonomsku cenu usluga. Samo u tom slučaju taksisti mogu da računaju na pristojnu zaradu i osmočasovno radno vreme – kaže za Danas Miomir Veselinović, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Beogradu i podseća da Rim, sa oko četiri miliona stanovnika, ima samo 6.600 taksista.