U začaranom krugu nekonvencionalnih monetarnih mera

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Saopštenje, objavljeno posle tog susreta, svodi se na obećanje da će korišćenjem svih „oruđa“ – monetarnih, fiskalnih i strukturnih, biti unapređeno poverenje, te očuvan i osnažen tempo oporavka. Ali, u navedenom dokumentu se, takođe, uočavaju podele, naročito u vezi sa ulogom monetarne i fiskalne politike u stimulisanju rasta, koje postoje između ministara finansija i predstavnika centralnih banaka.

Kada je o monetarnoj politici reč, pojavila se „prazna“ izjava da će G-20 „nastaviti da podržava ekonomsku aktivnost i postarati se da održi stabilnost cena, u skladu sa mandatom centralnih banaka“. Tako je izbegnut odgovor na ključno pitanje: Treba li centralne banke da da stimulišu rast primenom „nekonvencionalnih“ monetarnih mera? Banka za međunarodna poravnjanja smatra da to ne treba činiti, ističući u svom godišnjem izveštaju da je „monetarna politika preopterećena“ u pokušaju da se ponovo uspostavi nekadašnja stopa rasta, što se u praksi najjasnije iskazuje u „insistiranju na suviše niskim kamatnim stopama“. Kao rezultat nastaje začarani krug, sačinjen od prevelikih dugovanja, niskog rasta i niskih kamatnih stopa. Ali, takva sumorna analiza nije sprečila Banku Japana ni Evropsku centralnu banku da pribegnu daljim monetarnim olakšicama. Istovremeno, guverner Narodne banke Kine DŽou Sjaočuan izrazio je spremnost da ponese još veći teret kako bi se pospešio ekonomski rast.

S druge strane ima i onih koji uzimaju u obzir „znakove pokraj puta“. Ilustracije radi, guverner Banke indijskih rezervi Raguram Radžan pozvao je Međunarodni monetarni fond da ispita efekte primene nekonvencionalnih monetarnih mera, i to ne samo na države koje ih primenjuju, već i na ostatak sveta. Takođe, guverner Banke Engleske Mark Karni ukazao je da države koje pribegavaju negativnim kamatnim stopama, uključujući Japan koji predstavlja „najsvežiji“ primer za to, na takav način smanjuju javnu potražnju, pa je na kraju njihov učinak zanemarljiv. Isti principi važe i u domenu fiskalne politike. MMF je apelovao na države, poput Nemačke, koje beleže suficit, da teže ostvarivanju još većeg suficita, dok je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj pozvala svoje imućnije članice da iskoriste prednosti trenutne mogućnosti zaduživanja na duži rok po veoma niskim kamatnim stopama kako bi povećale rast i privukle investicije u infrastrukturu. Takvi pozivi izazvali su oštru reakciju nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, koji je kritikovao „zaduživanje radi finansiranja razvoja“. Kao rezultat konflikta, G-20 je bio prinuđen da izda neubedljivo saopštenje u kojem se navodi da će koristiti „fiskalnu politiku kako bi osnažio rast, podstakao otvaranje radnih mesta i povećao poverenje, uz istovremenu spremnost za primenu i drugih mera kako bi vrednost bruto domaćeg proizvoda bila na održivom nivou“.

Imajući u vidu nedavna saopštenja Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj stiče se utisak da je veoma rizično što nije postignut dogovor o monetarnim i fiskalnim merama. Ali, moguće je da obe institucije preuveličavaju problem. U suštini, uprkos širokom rasprostranjenoj nesigurnosti, koja se odnosi na nestabilne tokove kapitala, kolebljive cene, rastuće geopolitičke tenzije, šok koji bi izazvao potencijalni izlazak Britanije iz EU i izbeglička kriza, izostanak globalne saradnje u ekonomiji danas nosi manje opasnosti nego u prošlosti.

Autor je direktor programa globalne ekonomske uprave na Univerzitetu Oksford