Vetar u leđa unapređenju ekonomskih odnosa Srbije i Poljske

P { margin-bottom: 0.21cm; }Direktor marketinga LOT-a za Evropu i Bliski Istok Kristijan Rola saopštio je nedavano, na konferenciji za novinare održanoj u ambasadi Poljske u Beogradu, da putnici iz Srbije, već od kraja marta, mogu svakog dana da lete za Varšavu, kao i da nastave putovanje ka Zapadnoj Evropi, Kanadi ili Sjedinjenim Američkim Državama. On je podsetio da je posle višegodišnjeg prekida avio-linija između Varšave i Beograda obnovljena u januaru 2016, kao i da su do sada postojala četiri leta sedmično.

– Većinski vlasnik LOT-a, koji je uspešno prešao tranzicioni put od preduzeća socijalističkog tipa do komercijalne avio-kompanije, je poljska država. Sve to ostvareno je uz svesrdnu podršku zaposlenih, koji su shvatili da je transformacija LOT-a u modernu kompaniju, jedini put da se „kapital“ od 87 godina tradicije i iskustva iskoristi na najbolji mogući način. U ovom trenutku država pomaže kompaniji, između ostalog i tako što joj otvara vrata međunarodne saradnje što bi bilo znatno teže da je u privatnim rukama – objašnjava Rola.

LOT, koji je osnovan 1929. i jedna je od od najstarijih aviokompanija u svetu, prevezao je u 2015. oko pet miliona putnika (obavlja oko 200 letova dnevno), a leti ka 60 destinacija na četiri kontinenta. Kompanija ove godine planira letove ka 14 novih destinacija u Evropi. Planirano je i otvaranje linije za Seul, glavni grad Južne Koreje. Kompanija u svojoj floti ima oko 45 letilica i prva je počela da koristi B 787 Dreamliner. Dobitnik je niza priznanja, između ostalog magazin Global Traveler proglasio je „Najboljom aviokompanijom u Istočnoj Evropi“ u 2008, 2009. i 2010. godini.

Poljaci, inače, mogu biti zadovoljni poslovanjem i drugih kompanija sa sedištem u njihovoj državi, u kojoj se ove nedelje praznuje Dan ustavnosti, 225 godina od donošenja najstarijeg osnovnog pravnog akata te vrste u Evropi i jednog od najvažnijh događaja u istoriji te države. U 2015. je privreda Poljske, prema podacima Ministarstva ekonomskog razvoja, realno uvećana za 3,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najjači vetar u leđa rastu ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) davala je domaća tražnja. Prosečne mesečne nadnice i plate u Poljskoj su premašile 3.900 zlota, što je više od 930 evra. Stopa nezaposlenosti u decembru 2015. iznosila je 9,8 odsto, odnosno 1,6 odsto manje nego u decembru 2014. Jedan od najjačih sektora u Poljskoj je automobilska industrija. U protekloj deceniji Poljska je postala jedan od najvećih proizvođača putničkih vozila i autobusa u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Od 40 fabrika koje proizvode motorna vozila i delove za motorna vozila u regionu, 16 se nalazi u Poljskoj. Iz te zemlje se komponentama i rezervnim delovima za motorna vozila snabdevaju mnogi globalni proizvođači motornih vozila. Jedan od sektora sa najbržim rastom jeste industrija aparata za domaćinstvo i ona postaje sve konkurentnija, ne samo na domaćem, već i na evropskom tržištu. Hemijska industrija Poljske, takođe, iznenađujuće brzo raste i među najinovativnijim je u nacionalnoj privredi. Farmaceutski sektor je među onima koji najviše ulažu u istraživanje i razvoj. Dinamičan rast ovog sektora je rezultat sistematskog razvoja infrastrukture neophodne za operacije ovog tipa preduzeća, poput tehnoloških parkova.

Ako je suditi prema oceni Ministarstva ekonomskog razvoja Poljske ta država je savršeno mesto za investitore i poslovno širenje zahvaljujući čvrstim privrednim temeljima i jednom od najvećih potrošačkih tržišta u Evropi. No, postoje i drugi razlozi zbog kojih je Poljska privlačna investitorima. Reč je o strateški povoljnoj poziciji zemlje u centru Evrope, ali i o visoko obrazovanoj radnoj snagzi (ekonomisti, inženjeri, stručnjaci za informatičko telekomunikacione tehnologije, naučnici). Hana Dalevska-Grenj, otpravnice poslova ambasade Poljske u Srbiji je na predstavljanju LOT-a navela da je ta država izrasla u razvijenu ekonomiju jer je veoma dobro iskoristila efekte reforme sprovedene 1990-tih i dosledno se pridržavala fiskalne discipline.

– Imamo sopstvenu valutu, dobro smo koristili novac iz fondova EU, a i veliko tržište koje u trenucima neravnoteža može da apsorbuje određene šokove, i sve su to razlozi daljeg ekonomskog uspona Poljske. U takvom privrednom ambijentu proizvodi iz Srbije su sve interesantniji. U prošloj godini Srbija je zabeležila značajan rast izvoza u Poljsku, dok je u istom periodu bio primetan blaži pad uvoza iz Poljske. Rast srpskog izvoza u 2015. je izneo čak 16 odsto, dok je poljski izvoz u Srbiji zabeležio blagi pad od oko šest procenata. Razmena dve zemlje je sve veća, za poslednjih pet godina je više nego udvostručena. Dok je 2010. iznosila 358 miliona evra, u 2014. je dostigla 836 miliona evra – poručuje Hana Dalevska-Grenj.

Otpravnica poslova smatra da ima još mnogo prostora za širenje ekonomske saradnje između Srbije i Poljske. Navodi da postoji interes poljskih investitora da dođu u Srbiju, ali da uslovi poslovanja još nisu dovoljno dobri, mada se popravljaju. Po njoj, najviše upita ambasadi stiže od kompanija iz poljoprivrednog i sektora železničkog prevoza. „U tom svetlu avionska veza između Varšave i Beograda je još jedan doprinos unapređenju bilateralnih ekonomskih odnosa između dve države“, zaključak je otpravnice poslova Dalevske Grenj.

antrfile

Zdrava konkurencija

– Povećanje broja letova LOT-a prema Beogradu neće negativno uticati na poslovanje srpske nacionalne avio-kompanije Er Srbija, koja takođe saobraća na toj liniji. Naprotiv, korist bi trebalo da osete obe strane i ima prostora za obe kompanije na tržištu. Rekla bih da zdrava konkurencija nije loša, jer doprinosi snižavanju cena i povećanju kvaliteta usluga – smatra Hana Dalevska-Grenj, otpravnice poslova ambasade Poljske u Srbiji, dok direktor marketinga LOT-a za Evropu i Bliski Istok Kristijan Rola, akcenat stavlja na veoma dobru saradnju sa Er Srbijom, sa kojom ima kod-šer sporazum. „Kako mi to kažemo, nije važno čiji je metal, odnosno čijim se avionom putuje, putnik bira vreme i destinaciju, a ostalo je na dogovoru dve kompanije“, kazao je Rola.

antrfile

Dobar uzor

– Poljska bi Srbiji mogla da bude i dobar uzor u postupku pridruživanja EU, posebno su dragocena njena iskustva u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. Naime, poljski poljoprivrednici su veoma dobro iskoristili sredstva iz evropskih fondova da podignu konkurentnost tog sektora, što im je omogućilo da bude ravnopravni igrači na tržištu. Poljska poljoprivreda je snagu pokazala i time što je pronašla potpuno nova tržišta za proizvode kada je Rusija za njih zatvorila granice, kao odgovor na sankcije – ističe Hana Dalevska-Grenj, koja je i višegodišnji šef političko-ekonomskog odelenja ambasade u Beogradu.