Zadrugare niko ništa ne pita

Nacrt zakona predviđa upis zadružne svojine na nepokretnostima koje se sada vode kao društvena svojina, što podrazumeva i upis poljoprivrednog zemljišta. „Problem zbog koga se toliko dugo čeka na donošenje zakona o zadrugama, bio je nedostatak kompromisa u prošlosti oko prevođenja društvene u zadružnu svojinu. Stavovi u vezi s tim bili su veoma zaoštreni i suprotstavljeni, a predloženo rešenje najviše je u skladu sa zahtevima zadruga“, kaže pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović.

Sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj, kaže da veliki broj zadruga u Vojvodini ima interes za prevođenje društvene u zadružnu imovinu i da oko 180 zadruga u Vojvodini ima imovinu koja je upisana kao društvena. „Zadružni savez Vojvodine trenutno ima oko 440 aktivnih članica, mada je broj registrovanih zadruga veći od 600. Zakon treba da bude što bolji za zemljoradničke zadruge“, konstatuje Jelena Nestorov Bizonj.

Nacrt zakona o zadrugama, pored zemljoradničkih, bavi se i omladinskim, zanatskim i ostalim zadrugama, osim štedno-kreditnih koje bi za poljoprivredu bile od neizmernog značaja. Ta oblast ostaće, po svoj prilici, u nadležnosti bankarskog sektora. Šta je to što zadrugare najviše interesuje? Da li su umorni od tolikog broja predloga zakonskih rešenja i kako uopšte posluju u uslovima kada iznurenu poljoprivredu okružuju razni umreženi trgovački lobiji, o tome za Danas govori direktorka Zemljoradničke zadruge Zrenjanin Zorica Galović.

– Nesporno je da novi zakon o zadrugama treba da se donese, jer regulativa u toj oblasti godinama nije menjana. U novom Nacrtu potencira se povraćaj imovine, što nas zadrugare veoma dotiče. Ipak, sve ukazuje na to da će biti dosta prepreka na tom putu koji vodi do ostvarivanja prava nad imovinom – kaže Zorica Galović.

Zemljoradnička zadruga Zrenjanin specifična je po tome što se odavno tuži sa državom za povraćaj 434 hektara oranica, ali svaki put kada se dobije spor predmet volšebno bude vraćen na novo suđenje.

– Mi smo se sudili sa državom i Ministarstvom poljoprivrede, u jednom delu smo čak i dobili presudu koju je bila na apelaciji, a apelacija je donela odluku da spor mora biti u upravnom postupku. Reč je o lokacijama u katastarskim opštinama Zrenjanin 3 i Lukićevo. U Lukićevu smo potraživali 57 hektara a sudski je priznato da je 50 hektara naše vlasništvo. Na lokaciji Zrenjanin 3 potraživali smo 377 hektara i postupak je zaustavljen, a sudski spor prekinut do završetka upravnog postupka. I to po ko zna koji put. Od 1992. godine zadruga se bori za svoju imovinu. Sudsko poravnanje poništeno je 2006. godine a ovaj poslednji postupak datira iz 2007. godine. Očigledno je da nema dobre volje da se taj problem reši. To je mogao i katastar da upiše – tvrdi sagovornica Danasa.

Kada je reč o predlogu zakonskih rešenja, u Zadruzi Zrenjanin smatraju da zadrugari ne mogu mnogo da utiču na rešenja a da su u predlogu izostala neka bitna pitanja.

– Nije jasno definisan način saradnje sa pravnim licima. Osim toga, izostavljene su štedno-kreditne zadruge i jedino bitno što se menja jeste broj zadrugara pa je sa deset sada predlagač predvideo da je dovoljno pet osnivača. Predviđeno je i da ulog može biti 100 dinara. Pitam se kakva je to zadruga sa tako malim ulogom. Uprkos tome, mi smo nemoćni i mislim da će ovako manjkav predlog zakona biti usvojen – upozorava Zorica Galović.

U zrenjaninskoj opštini će bar četiri zadruge biti zainteresovane da dokažu vlasništvo nad imovinom. Osim zadruga u Zrenjaninu, na tom spisku su i zadruge u Lukićevu, Elemiru i Perlezu. Prema podacima profesora Miladina Ševarlića iz 2013. godine, zemljoradničke zadruge su koristile ukupno 105.779 hektara poljoprivrednog zemljišta. U njihovom vlasništvu je bilo 17 odsto, u društvenom 28,5 odsto, a u državnom čak 54,3 odsto oranica.

Sporne odredbe

– Članom 83 i 84 Nacrta zakona o zadrugama precizirano je da društvena imovina, koja je podržavljena, prelazi u zadružnu. I naša zadruga, koja je u posedu sopstvene zemlje došla putem licitacije, ima interes da se to pitanje tako reši. Ali nije sasvim jasna odrednica zakona, koja kaže da zadruge treba da podnesu zahtev službi Republičkog geodetskog zavoda, sa dokumentima za upis vlasništva nad zemljištem. Problem je u tome što većina zadruga nema sačuvanu dokumentaciju, a ako ne može da se dokaže vlasništvo, imovina postaje državna – upozorava Zorica Galović, direktorka Zemljoradničke zadruge Zrenjanin.