Zelena politika kao isplativ biznis

P { margin-bottom: 0.21cm; }Slična priča primenjiva je i na dansku prestonicu Kopenhagen, gde se, zbog sve češćih poplava i činjenice da se veliki deo teritorije nalazi ispod nivoa mora, o svakom kubnom mililitru vode pažljivo promišlja.

– Emisija CO2 u vazduhu značajno je smanjena, a prema već usvojenom planu do 2030. godine, energetsku efikasnost trebalo bi da podignemo na još viši nivo. To, između ostalog, podrazumeva i da 85 odsto domova koji se zagrevaju preko gradskog sistema počne da koristi alternativne izvore, poput energije vetra, vode, ili biomase – ističe Mogens Bjorn Nilsen, geolog u opštini Orhus.

Budući da se i Srbija, već nekoliko godina unazad, suočava sa ozbiljnim posledicama poplava i velikom materijalnom štetom, moglo bi da se razmišlja o primeni „danskog recepta“ za trajno rešavanje ovog problema. A reč je o jednostavnom rešenju. Bar tako tvrde danski stručnjaci koji su, suočeni sa sve obilnijim padavinama, ali i sa ograničenim resursima pijaće vode, počeli da tragaju za najefikasnijim rešenjem.

– Prvi zadatak bio je odvojiti kišnicu od otpadnih voda, odnosno ne dozvoliti da prilikom velikih padavina sva voda dospe u kanalizaciju. Jer, osim što kanalizacioni sistem ne može da primi toliku količinu vode, dodatni, uz to i nepotreban, trošak predstavlja, inače komplikovaniji proces prerade vode – objašnjava Nilsen.

Umesto tretiranja otpadne vode i kišnice, u Orhusu su izgrađene takozvane vodene bašte, koje su u periodu sunčanih dana svojevrsne oaze za odmor i rekreaciju, dok u vreme obilnih kiša te velike travnate udoline postaju rezervoari za prikupljanje velikih količina kišnice koja se potom deponuje u nekoliko gradskih kolektora i u sušnom periodu se koristi za zalivanje poljoprivrednih površina. Ovakav sistem iziskuje krupne urbanističke promene, naročito na putnoj infrastrukturi, i to kako u Orhusu, tako i u Kopenhagenu. Jedno od rešenja je i da se velike gradske ulice pretvore u „vodene puteve“ i to tako što se sredina kolovoza pretvara u zelenu površinu, koja je, poput pomenutih vodenih bašti, udubljena, dok je put izgrađen od poroznih ploča koje lako propuštaju vodu u zemlju. To znači da izvesnu količinu vode apsorbuje zemlja, dok se višak odliva u drenažni sistem. To u velikoj meri sprečava Dance da u centru grada voze automobile, zbog čega čak 45 odsto njih, uključujući i gradonačelnika Kopenhagena, Mortena Kabela, ide biciklima na posao i u škole.

– Naša ideja je stvaranje grada u kojem ljudi žele da žive. Podsetiću na činjenicu da se broj stanovnika uvećava za dva odsto godišnje, što je oko 1.000 novih građana koje treba opskrbiti. Zbog toga je smanjenje emisije CO2 prioritet, a ako je to ovde moguće, moguće je bilo gde. Mi sada imamo 60 odsto više žitelja, a emisija gasova smanjena je za 35 odsto. Moram da naglasim da smo i u vreme recesije, zahvaljujući upravo zelenoj tehnologiji, uspeli da postignemo ekonomsku stabilnost. Argument više da se zapitamo kako neko može sebi da dozvoli da ne bude „zelen“ – kaže Kabel.

Gradonačelnik Kopenhagena tvrdi da je najveći izazov u jednom od najbogatijih gradova sveta omogućiti jeftino stanovanje. Uz smanjenje emisije štetnih gasova, Danci planiraju da novostvorenu energiju čuvaju i da je, ukoliko se za to ukaže potreba, izvoze komšijama. Plan je, takođe, da do 2025. godine izgrade 100 vetrenjača koje će proizvoditi energiju, ali i što više pametnih zgrada, električnih vozila i klimatske adaptacije. „Zamislite samo koliko se energije rasipa kada vam je stan pretopao, a vi otvorite prozor. To je energija, odnosno novac, bačena kroz taj isti prozor“, objašnjava Jorgen Abildgard, ekspert za energetsku efikasnost u opštini Kopenhagen. Zbog toga danske kompanije rade na unapređivanju sistema regulacije grejanja, kao i hlađenja, kako bi potrošači iz svojih domova regulisali potrošnju energije.

Ništa se ne baca

Da je zelena tehnologija mnogo jeftinija i da pritom donosi i profit u svakom sektoru, o tome govori primer postrojenja za obradu otpadnih voda Marselisbro u Orhusu. Zahvaljujući unapređenoj tehnologiji, broj kolektora je sa dvadesetak smanjen na pet. Krupan otpad iz vode, koji sadrži čestice biološkog porekla, koristi se u poljoprivredi gde je upotreba pesticida zabranjena, dok se metan, koji se oslobađa u daljem procesu prerade, upotrebljava za grejanje i pogon.