Posle izbornih uzbuđenja političkih elita i ne malog broja njihovih sledbenika, red je da se vratimo radu i tromesečnu euforiju zamenimo rešavanjem sitnih svakodnevnih problema. Mi na lokalu ne možemo promeniti svet, ali svojim sugrađanima i sebi možemo Požarevac učiniti boljim mestom za život. Da smanjimo listu problema, da povećamo listu pozitivnih stvari koje život čine dostojnim čoveka.
Kad nas nešto jako (neprijatno) iznenadi, kažemo da smo zapanjeni. U ovoj našoj lepoj varoši događaju se i lepe i ružne stvari. Lepe nekako podrazumevamo. Plaćamo takse, poreze, razne druge dažbine, kako bi nadležni imali budžet kojim će nas usrećiti. Ili nam bar olakšati život. Ružne stvari se ne podrazumevaju. Oni koje biramo uvek obećaju svako dobro i ništa loše, pa nas neprijatni događaji zaista zapanje. I tada okrivimo one koje smo birali (ili su ih neki drugi, ovlašćeni, birali), dodeljujući im zadatak da nam uslove života i rada poboljšavaju; nikako obrnuto.
Godinama smo svedoci seče drveća po gradu (i kada to nije opravdano). Oni koji seku, često, ostavljaju panjeve, i to ne samo panjeve već i dvadesetak centimetara stabla. Dovoljno da ometaju prolaz pešaka i vozila, dovoljno da na mestima za parkiranje vozila onemoguće parkiranje. Trebalo je izvaditi panjeve, kako izdanci ne bi opet krenuli. Ali ako je to skupo, trebalo je bar iseći u ravni sa terenom, najčešće sa asfaltiranom površinom. Ili, u praktičnoj varijanti, kako je to nekad činio Dragan Bucić na Čačalici, stabla poseći na visini od oko 50 santimetra, tako da ostatak može koristiti kao postolje ili sedište.
Sa svakom novom vlašću priviđa mi se da ćemo se osloboditi ovih ružnih ožiljaka ukraj pešačkih staza, u parkovima,uz kolovoz. Baš pred ove izbore, iako je ovaj tekst već bio napisan, odložio sam njegovo objavljivanje verujući da će vlasti ispraviti grešku (svoju i svojih prethodnika) i poseći viškove panjeva koje nam ometaju kretanje i ruže varoš. Priviđalo mi se da će to učiniti, ali…
Onomad sam se obreo u Beogradu, blizu šume Zvezdara, gde sam se priključio grupi dokonih radoznalaca koji su gledali kako radnici gradskog zelenila uklanjaju panjeve zaostale posle takozvane higijenske seče stabala. Ništa posebno. Na traktoru je priključena burgija koja bukvalno zdrobi panj, posle čega radnici očiste iverje, a u nastalu rupu ubace zemlju, poravnaju i vrate prvobitnoj nameni. Putujem nazad za Požarevac, a usput mi se priviđa da će naši čelnici učiniti isto što i njihove kolege iz gradske opštine Zvezdara. Prošli su izbori, znamo dobitnu kombinaciju. Pa pošto udruženi možemo sve, sada, pošto nismo baš sto odsto udruženi ali jesmo poprilično; pobediti su naši, verujem, naši će ukloniti panjeve. Da ne budemo zapanjena varoš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
