Svet posle "bregzita"

P { margin-bottom: 0.21cm; }Za Nemačku, vodeću ekonomsku silu Evrope, posledice takvog ishoda bile bi ozbiljne, dok domaće javno mnjenje nema jedinstven stav. Naime, pojedini Nemci strahuju da će EU postati manje liberalna ukoliko Velika Britanija napusti 28-člani blok, dok drugi, ozlojeđeni zbog zahteva koje su Britanci predočili Briselu, žele da London „ode“. Ali, kada je o ekonomskom uticaju „bregzita“ reč, Nemačka, bez sumnje, može mnogo toga da izgubi i gotovo ništa da dobije. Za početak, „bregzit“ bi izmenio način na koji multinacionalne kompanije donose odluke o investicijama. U tom kontekstu, Velika Britanija mogla bi da se suoči sa „egzodusom“ stranih kompanija, imajući u vidu da bi one želele da deluju u EU. Ipak, ne postoji razlog da verujemo da bi se one nužno premestile u Nemačku, ako uzmemo u obzir da bi mnoge multinacionalne kompanije u Sjedinjenim Državama verovatno otišle u Irsku. Istovremeno, EU u celosti, a naročito Nemačka, postale bi manje privlačne investitorima. Takođe, Velikoj Britaniji bile bi „odrešene ruke“ da ublaži pravila i smanji poreze, što bi privuklo investitore i odvratilo ih od namere da ulože sredstva u Nemačkoj.

Drugo, iako pojedini veruju da bi „bregzit“ mogao da osnaži Frankfurt, kao finansijski centar, takav scenario je veoma nesiguran. Danas, London je srce evropskih finansija, uprkos činjenici da Britanija nije članica evrozone, što pokazuje da blizina Evropske centralne banke nije značajan faktor u uspešnosti finansijskog sektora. Svakako, EU bi se suočila sa pojačanim pritiskom da upotrebi regulatorne mere kako bi „udaljila“ biznis iz Londona, ali ostaje pitanje da li bi taj metod bio delotvoran. Između ostalog, Nemačka i Londonska berza već su najavile da će udružiti snage, bez obzira na ishod referenduma. Čak i u slučaju da London kao finansijsko sedište izgubi na značaju, pojedine aktivnosti preuzeli bi centri izvan Evrope, poput NJujorka ili Hong Konga, a ukoliko bi biznis „emigrirao“ u EU moguće je da bi nove destinacije bile rivali Frankfurta, kao što je, recimo, Pariz. Treće, „bregzit“ bi ugrozio nemačke izvoznike. Primera radi, Nemačka je protekle godine zaradila gotovo 50 milijardi evra zahvaljujući izvozu u Britaniju, dok ukupna vrednost nemačkog izvoza iznosi oko 89 milijardi evra, što čini tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Uzimajući u obzir da samo Francuska i Sjedinjene Države kupuju više nemačkih proizvoda od Britanaca, svaki poremećaj u bilateralnoj trgovini osetio bi se širom države.

Takođe, u ovom trenutku EU okuplja i one države, uključujući Britaniju, Irsku, Holandiju, Češku, Slovačku i skandinavske i baltičke zemlje, koje blagonaklono gledaju na slobodnu trgovinu, što čini oko 32 odsto glasova u Evropskom savetu. To znači da Nemačka, iako njen udeo u glasanju iznosi samo osam odsto, zajedno sa navedenom grupom „liberalnih država“ ima ključnu ulogu u stvaranju konsenzusa. Ali, u slučaju da Britanija napusti EU Nemačka i liberalni blok ne bi imali većinu u Evropskom savetu, čime bi politički uticaj zvaničnog Berlina umnogome oslabio. Ukratko, Nemačkoj je i te kako u interesu da Britanija ostane deo Unije. Dakle, britanski glasači imaju šansu da poštede svoju državu ekonomskih potresa, kao i da, istovremeno, omoguće Nemcima i ljudima širom Evrope da odahnu zbog neuspeha referenduma o „bregzitu“.

Autor je predsednik Instituta Ifo i profesor ekonomije na Univerzitetu Minhen