Vreme i prostor otrgnuti od zaborava

Posle monografije o Sportskom društvu Sloga iz Drmna i dopunjenog reprint izdanja Aradska tvrđava- golgota srpskog naroda 1914- 1918., ovo je Stojadinoviću treća knjiga, pored pet dokumentarnih emisija koje je za RTS radio u saradnji sa Novicom Savićem, novinarom dopisništva Nacionalne televizije iz Požarevca. Nova knjiga koja uskoro treba da ugleda svetlost dana sadrži šest poglavlja- O manastiru Rukumija, U pohode Kumanovu, Put Zapadne Srbije, Aradu za nezaborav, Tamo daleko na Krfu, Vidu i Solunu i U Africi, Bizerta i Tunis.

-Knjiga Drmno ( O) svojima je metaforički rečeno produkt sijaset građe za monigrafiju, građe koja me nije ostavila ravnodušnim. Zašto? Mnogo je nepoznanica iz našeg braničevskog kraja, mnogo podataka koji se nalaze u dokumentima nisu zbirni. Radi se o ključnim dogadjajima, pre svega iz Prvog svetskog rata, a to su Aradska tvrđava u Rumuniji kao golgota srpskog naroda iz ovog kraja o kojoj se malo, ili gotovo ništa nije znalo. Često se u ovom kraju pominje Arad. Oko 5000 ljudi, pogotovo Srba ostalo je 1914- 1918. godine u aradskoj tvrđavi koja je bila namenjena za istrebljenje kako zapisaše naši zemljaci u dijaspori, u Rumuniji. Rekoše da je to bila golgota, istrebljenje Srba u Aradu. Delim to mišljenje, jer iz ovih tridesetak sela dunavskog priobalja na reperu Ljubičevo, Požarevac Gradište odvedeno je 2430 ljudi od kojih se više od pola nije vratilo. Drugačije i ne može da bude, osim da je to genocid prema našem narodu, pogotovo ako znamo da je tamo bilo staraca, žena i dece. Od 3500, tamo ima oko 1500 neobeleženih grobova ljudi iz naših krajeva. Danas se tamo nalazi vojni poligon, a od 1927. godine do današnjih dana taj prostor je bukvalno uništen, osim jednog malog spomenika koji je posvećen umrlim od tifusa stražarima u Aradu, kaže Stojadinović.

Kumanovska bitka i kumanovsko polje- stratište pisala je i svetsku istoriju, tvrdi Slavoljub StojadinovićRegrut.

-Prva četa Drugog bataljona 8. puka Prve armije bila je ta koja je bukvalno zadržala proboj Turaka u Prvom balkanskom ratu. I u toj Prvoj četi je u noći između 23. i 24. oktobra 1912. godine izginulo 67 boraca iz našeg kraja- 15 iz Petke, 14 iz Trnjana, 13 iz Drmna, 11 iz Bradarca, 7 iz Bubušinca i isto toliko iz Klenovnika. Treće, Krf, Vido i Solun iz jednog drugog ugla, posebno fokusirano na Dunavsku diviziju koja je značajno odigrala ulogu u povlačenju i samom smeštaju na grčkoj teritoriji. U zapadnoj Srbiji je priča koja opisuje sva stratišta tog istorijskog kraja, Jadra, Mačve, Valjeva i Kosovsko- Tamnavskog kraja. Mačkov Kamen, ključna tačka. Put u Tunis je takođe jedna od dominantnih priča o kojoj se veoma malo zna u javnosti, čak postoje i pitanja zašto, i otkud tamo? Tunis i Alžir su bili prve destinacije nakon povlačenja naše vojske i naroda preko albanskih gudura. Golgota slična Krfu, i još podatak o kome se jako malo zna, a to je da je prošlo preko 60000 vojnika i civila, s tim što je tamo lečeno 41, 500 na tom severnom Afričkom kontinentu, a zauvek ostalo oko 3000.

-Šesto poglavlje knjige odnosi se na istraživanje manastira Rukumije, ne sa aspekta duhovnosti što i nije moja poznanica, malo o tome znam, bitan je nestanak toponima oko manastira kao i vremena nastanka koji izričito daju relevantne podatke o tome kada je manastir nastao, u kom vremenu. Ono što brine, i što možda sentimentalno vezuje, to je nestanak ih toponima zahvaljujući energetskim objektima- kopovima Drmno, Ćirikovac i Klenovnik. Uspeo sam da i tu pronađem dvotrećinski deo duhovnika koji su očuvali u manastiru. Vreme nastanka sa relevantnim podacima kada je iz parohijske crkve nastao manastir i ktitor, napominje na kraju čovek kome su preci stradali u balkanskim i svetskim epopejama, a on jednostavno ne želi da se to zaboravi. Ne na način kakav ne dolikuje ni običnim smrtnicima…