Vučić nije krao na izborima

Kada se radi o kraduckanju, onda ni po jada. Tako se ništa ne dobija ili gubi u konačnom zbiru, pa i nije vredno pažnje. Ružno je to, baš kao i džeparenje po pijaci, ili zakidanje na kusuru u prodavnici, ali zbog toga niko nije propao. Veliki problem nastaje kada se nešto organizuje i sprovede kao sistem, u kome je moguće da se rezultati prekrajaju i prepravljaju.

Već nedelju dana pre izbora nije nikom bilo jasno zašto je svako dobio dva poziva za izbore, posebno za lokalne, a posebno za parlamentarne, pri čemu su po pravilu različiti redni brojevi na ta dva poziva u biračkom spisku. O tome se jedino po internetu pisalo i komentarisalo. Istina, mnogi su se čudili na dva poziva, a da nisu ni primetili da se redni broj u spisku na tim pozivima razlikuje. U medijima ni reč o tome, a još manje zvanično objašnjenje i obrazloženje gradske izborne komisije. Zakon je jasan. Birački spisak je jedan i jedinstven. Ne može biti dva ili više biračkih spiskova, a posebno ne za jedno isto biračko mesto i to u svim izbornim jedinicama. Slutilo je to na pripremu nekih izbornih mutljavina, jer se ne radi o slučajnoj grešci, nego o sistemu koji je neko smislio.

Kontrola izbora može biti ostvarena jedino ako se u lancu kontrole ne izostavi nijedna karika. Ovog puta je izostavljena karika javnosti, jer rezultati izbora nisu objavljeni od strane gradske izborne komisije odmah posle izbora za sva biračka mesta i to isključivo za parlamentarne izbore. Objavljeni su samo rezultati za lokalne izbore. Ne treba biti veliki logičar ili matematičar da se shvati kako su mnoga prekrajanja rezultata moguća ako se ne objave rezultati odmah posle izbora.

Time su iz igre izbačeni svi kontrolori na biračkim mestima, jer nije moguće da se rezultati koje imaju kontrolori na svakom biračkom mestu uporede sa zvanično objavljenim rezultatima. Odgovor na pitanje zašto se ne objavljuju rezultati parlamentarnih izbora nije dat od strane gradske izborne komisije, sem providnog odgovora prvog dana da su članovi komisije umorni, jer su radili celu noć, a drugi dan i narednih dana je odgovor bio da ne smeju rezultati da se objave pre nego ih objavi republička izborna komisija. Kakva bahanalija. Kako onda kontrolori i stranke na izborima mogu da prokontrolišu šta je poslato za Beograd ako gradska izborna komisija ne može da objavi rezultate?

Jedini način kontrole i mogućnost da se podnese žalba za greške u izbornim rezultatima je javno objavljivanje, tako da svako može da uporedi objavljene rezultate sa onima koji su na svakom biračkom mestu konstatovani i upisani u zapisnik. Isto to važi i za zbirne rezultate za područje grada. Bez javnog objavljivanja rezultata koje daje gradska izborna komisija nikakva kontrola, a samim tim ni argumentovane žalbe, nisu moguće, ili bar nisu argumentovane. Dakle, u Beograd je poslata mačka u džaku. Moglo je tu da se ubaci sve i svašta. Mogli su da se pošalju falš zapisnici i falš listići, a da to niko ne može da ustanovi.

Kako onda da se shvati da rezultati za parlamentarne izbore na teritoriji grada Požarevca nisu objavljeni ni deset dana posle izbora? Ako nema javnosti, onda nema ni kontrole, a ako nema kontrole onda je sve bilo moguće. Može neko da kaže da je ovakva tvrdnja neosnovana i proizvoljna, ali ne radi se o tvrdnji da je neko falsifikovao rezultate, nego da je to bilo sasvim moguće i da se na taj način nije mogla izvršiti potpuna kontrola.

Osnovna greška opozicije je u tome da tvrde kako je Vučić pokrao izbore. To sigurno nije tačno, jer nije brojao glasove, nije pravio zapisnike, sabirao i oduzimao. On je mirno radio svoje poslove dok se sve ovo dešavalo, pa je moguće (a malo verovatno) da je čak ubeđen kako je sve bilo po propisima. Sve što je rađeno organizovali su i sproveli neki drugi ljudi, koji će verovatno kao kaznu dobiti unapređenja i napredovanja u službi i na funkcijama.