U svetu je odavno lansiranje veb stranice za određenu knjigu pre njenog pojavljivanja u knjižarama postalo normalna stvar. Izdavači na taj način hoće da skrenu pažnju na određeni roman i da stvore „pozitivnu“ tenziju iščekivanja željenog štiva za čitanje, ali i da privuku nove sajber generacije da čitaju odnosno da im makar preko globalne kompjuterske mreže ukažu na činjenicu da je čitanje lepa navika koja se isplati.
Ako je reč o nekom poznatom autoru bestselera onda veb sajt novog romana spada u nešto što je obavezno Ne treba, naravno zanemariti ni činjenicu da dobro osmišljena veb prezentacija pre objavljivanja knjige u većini slučajeva pospešuje prodaju. Tako se dobija rešenje jednačine u kojoj nepoznatih nema i gde su rezultatom svi zadovoljni: izdavač jer je pre pre stavljanja knjige na police već unapred prodao deo tiraža, a čitaoci su dobili štivo na koje su dugo čekali. Na ovakvu simbiozu čitalaca i izdavača etablirana književna kritika ponekada “dobija ospice” jer često se “provuče i mačka u džaku.
Ali, tako svetsko izdavaštvo funkcioniše već godinama. Reč je o industriji i tržištu koje jeste nemilosrdno. Upravo zato i upotreba interaktivnih medija jeste nešto prihvatljivo i poželjno s obzirom na to da roman ukoliko jeste dobar dopire do mnogo više ljudi nego u knjižarama.
Trebalo je sačekati nekoliko godina, pa da kod nas jedna knjiga dobije svoju internet prezentaciju kao u Evropi i Americi. Reč je o novom romanu Gorana Skrobonje „Čovek koji je ubio Teslu“ (Laguna) koja početkom avgusta izlazi iz štampe. Na veb sajtu www.covekkojijeubioteslu.rs Sajt sadrži odlomke iz romana, belešku o autoru, test za čitaoce koji pruža mogućnost čitanja do četiri Skrobonjine priče, intervju sa piscem i još neke zanimljivosti. Roman „Čovek koji je ubio Teslu“ govori o Srbiji koja je na početku veka jedna od najvećih sila sveta. „Laboratorije Tesla“ rade punom parom u blizini Careve ćuprije, Beograd je užurban, ulicama zuje Teslini elektromobili, sprema se kraljevsko venčanje, gradom šetaju ugledni predstavnici diplomatskog kora i svetskog džet-seta, ali i špijuni i atentatori.
Na kakav će prijem kod publike roman naići videćemo. Sama prezentacija je pomalo koncepcijski nejasna pre svega kada je o grafičkom dizajnu reč mnogo je fleševa i programiranja što samo po sebi nije loše, ali autori prezentacije nenamerno su prevideli da je, uprkos razvoju kablovskog i ADSL interneta, dobar deo Srbije još uvek na dajlapu, te za učitavanje stranice u tom slučaju treba mnogo vremena. što se teksta tiče išlo se na proveren svetski recept nije se otkrivala topla voda: tu je sve ono što treba da bude. Sasvim dovoljno podataka, odlomaka, kvizova. Autori su, sasvim razumljivo, hteli da ostave prvi utisak što su u dobroj meri i uspeli. Možda je ova prva prezentacija trebalo da bude grafički malo „mirnija.“ Mnogo važnije od nabrojanih propusta jeste to što je ovdašnjim čitaocima na srpskom jeziku ponuđeno nešto novo: novi vid komunikacije na relaciji autor – čitaoci. Neko se osmelio da prvi počne i da tako navede i ostale da se pokrenu. Nadamo se da će se uskoro razviti dobra konkurencija i da će svaki iole ozbiljniji roman pratiti dobra veb prezentacija. Književna utakmica u srpskom sajber prostoru je počela…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
