Vladimir Matković

Pretpostavljam da Italija nije samo za mene bila zemlja snova, zemlja u kojoj bih voleo da živim, da uživam u kulturi, lepotama umetnosti, dizajnu, modi koja je neprevaziđena, ukusnoj kuhinji, divnoj muzici. Kao dete se sećam da smo iz Italije, čitaj Trsta, dobijali slatkiše kakvih ovde nije bilo, igračke o kojima je ovde moglo da se sanja. Tek kasnije sam počeo da otkrivam lepotu italijanskog filma, književnosti. Bila je to izmaštana zemlja u našim mentalnim mapama koja sa onom pravom Italijom baš i nema mnogo veze.

Bila je jedina britanska kraljica koju smo za života poznavali. Iako nikoga ne bio trebalo da iznenadi, smrt NJenog kraljevskog veličanstva Elizabete Druge u 97. godini ipak je potresla planetu. U roku od nekoliko minuta vest o monarhu koji je najduže vladao u britanskoj istoriji (70 godina) obišla je globus.

Upornost se isplati. U utorak, 16. avgusta, počele su 28. Raške duhovne svečanosti.

Ponekad se čini da je o nekim epohama istorije čovečanstva sve rečeno, pomislimo da nema šta novo da se kaže, a onda se pojavi odlična knjiga koja vas demantuje.

Oni kojima je prodaja knjiga posao kažu da se leti, za vreme raspusta i godišnjih odmora, prodaja knjiga povećava, ljudi kupuju knjige da ih nose na odmor za čitanje.

Ne volim da se mešam u politiku, naročito ne onu dnevnu gde je mnogo blata, ali ponekad moram. Nedavna odluka Vrhovnog SAD suda koja je poništenjem presude Rou protiv Vejda iz 1973. saveznim državama otvorila mogućnost da pravo žena na prekid triudnoće stave van snage, odnosno da ga zabrane - nedopustiva je.

Volim dobre izložbe. Posebno one koje vas navode na razmišljanje i preispitivanje onoga što mislite da već znate, a da vam pružaju pravi doživljaj za oko.

Gledanju domaćih i regionalnih televizija retko pribegavam, zato što su uglavnom smrtno dosadne, u vreme sve veće globalizacije ni one svetske nemaju Bog zna kakvu ponudu, ali ipak nešto može da se probere.

Svašta se ovih dana dešava na globalnom televizijskom nebu. Većina evropskih javnih servisa i globalnih privatnih televizija pokušava da se prilagodi promenama u navikama gledalaca.

Volim kad se ispravljaju nepravde i popunjavaju praznine u našoj kulturi. To će upravo dogoditi za koji dan kad iz štampe izađe kapitalno delo jednog od najznačajnijih španskih pisaca druge polovine dvadesetog veka Manuela Vaskesa Montalbana "Autobiografija generala Franka".

Decenijama unazad ekološki i mnogi drugi pokreti koji su posvećeni očuvanju i vođenju zdravog života nas upozoravaju kako je nužno da poštujemo zakone prirode, ne bismo li nekako sačuvali planetu za generacije koje dolaze.

I dalje sam u "afričkoj fazi", trenutnio pratim sve što ima veze sa Crnim kontinentom, na to me je nadahnula sjajna "Afrička trilogija" Havijera Peresa Revertea.

Upravo sam završio sa čitanjem "Afričke trilogije", čiji je autor španski pisac, pesnik, esejista, putopisac i ko zna šta još sve nije bio Havijer Reverte (ne treba ga mešati sa prezimenjakom Arturom Peresom čiji su romani prevođeni kod nas).

Pitam se ima li smisla uopšte pisati o novinarskoj profesiji i promenama koje su je zadesile, ne samo kod nas nego i u svetu. Nove tehnologije promenile su je do neprepoznatljivost. Shvatam polako ni da žal za zlatnim i minulim vremenima nema mnogo smisla.

Novi roman Vesne Goldsvorti "Gvozdena zavesa - ljubavna priča" doživeće u Srbiji svetsku premijeru, prevod na srpski biće objavljen nekoliko dana pre originalnog britanskog izdanja.