Kraljica i BBC 1Foto: Luca Marziale / Danas

Bila je jedina britanska kraljica koju smo za života poznavali. Iako nikoga ne bio trebalo da iznenadi, smrt NJenog kraljevskog veličanstva Elizabete Druge u 97. godini ipak je potresla planetu. U roku od nekoliko minuta vest o monarhu koji je najduže vladao u britanskoj istoriji (70 godina) obišla je globus.

Naravno, odmah sam počeo da gledam sve moguće televizije, počev od britanskog javnog servisa BBC-ja koji funkciju javnog servisa u ovako dramatičnim situacijama obavlja savršeno. Praćenje uživo svega što se po protokolu dešava, gosti u programu, kako na kanalu za svet BBC World News, tako i na domaćem BBC One, otvaranje svih mogućih pitanja i traženje odgovora: kako će izgledati vladavina Čarlsa Trećeg, koji su izazovi UK u zemlji i svetu, u unutrašnjoj i spoljnoj politici, arhivski snimci, dokumentarci, mnoštvo pitanja našli su mesta u svim BBC-jevim programima koji traju danima.

Posebno treba istaći ulogu BBC-jevog Radija 4, jedne od kultnih britanskih institucija: upravo oni su izborom sagovornika otišli najdalje u objašnjavanju i pokušaju da se razume vladavina Elizabete Druge i nasleđe koje je ostavila, način na koji je vladala.

Kad se Imperija kojom su njeni preci vladali raspala, ona je uspela da kod svojih podanika pronađe ono što ih spaja i ujedinuje, a to je Kruna, odnosno „Firma“ kako neki od podanika UK vole da je zovu.

Nema sumnje da je njena vladavina udarila temelje moderne Britanije kakvu danas znamo. O svemu tome se na tamošnjem javnom servisu priča.

Dobro je što postoji njihova odlična platforma za podkaste BBC Sounds pa neko može sam da presluša ono što ga zanima.

Inače, BBC-ju se u normalnim uslovima, govorim pre svega o servisima koji se emituju u Britaniji, svašta može zameriti, delimično i s pravom: da zanemaruje sve delove UK osim Londona, da je bio pristrasan podržavajući ostanak Britanije u EU, da zastupa kvazielitizam gde mu mesto nije, da pogrešno shvata nepristrasnost, da ima omiljene političare koje stalno zove, a da ostale zanemaruje, da je iz radio-programa pre nekoliko nedelja izbacio čitanje sportskih rezultata pa ih je posle burnog protesta javnosti ipak vratio u standardni termin subotom po podne.

Tome treba pridodati i odlazak velikih novinara kao što su Edi Mejer, Emili Metilis i Ridžera Boltona između ostalih, koji su otišli nezadovolni stanjem u kući; pa neizvesnost oko budućeg finansiranja, budući da se licence fee (godišnja taksa na radio ili TV prijemnik za čije neplaćanje je mogla da se zaglavi i kazna zatvora) uskoro ukida.

Ali, čini se da ih je smrt državnog poglavara ipak prizvala da se vrate onome što najbolje znaju da rade: da informišu, obrazuju i zabavljaju.

BBC je u ovoj situaciji pokazao da zna, ume i može da bude javni servis u službi građana. Odmereno, dostojanstveno, pristojno, profesionalno.

To priznanje im ovih dana odaju i najveći kritičari na Ostrvu. Ne treba zaboraviti ni naše kolege iz štampe.

Svi su bili odlični, ali najbolji je kao i uvek bio Tajms, jedna od neprikosnovenih britanskih institucija, dnevni list koji je napunio 236 godina.

 

 

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.