Baština SPC je pre svega baština Pravoslavne crkve

Na teritoriji Eparhije pakračko-slavonske nalazi se i Spomen-područje Jasenovac, a vladika Jovan je na čelu Odbora za Jasenovac SPC. Ovaj razgovor je i pokušaj da se razjasni uloga komisije SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj, osnovane na inicijativu pape Franje, u kanonizaciju nadbiskupa Alojzija Stepinca.

– Da li su objekti Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj hrvatska kulturna baština, kako je nedavno rekao hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović, irelevantno je pitanje, kaže ljutito episkop pakračko-slavonski Jovan: – Ovo kulturno blago je baština pre svega Srpske pravoslavne crkve, baština srpskog naroda, a danas je i kulturna baština Republike Hrvatske – kaže on, pošto smo ga podsetili na brojne negativne komentare izjave da se radi o „obnovi hrvatske kulturne baštine“ koju je Hasanbegović dao pri nedavnom obilasku radova na obnovi Vladičanskog dvora i Saborne crkve u Pakracu, koji su nastradali tokom akcije „Bljesak“. – To su uzaludne rasprave – kaže episkop Jovan i podseća da objekti kao što su Saborna crkva i Vladičanski dvor u Pakracu četvrt veka nisu obnovljeni i da to do sada nije komentarisao niko.

– Ovo je kulturna baština pre svega Srpske pravoslavne crkve, time i srpska kulturna baština, pa i kulturna baština Republike Hrvatske, pod čijom zaštitom se nalaze – kaže on dok obilazimo Vladičanski dvor u Pakracu gde su radovi u toku. „Dve trećine sredstava za obnovu obezbedila je hrvatska država. Ja bih bio srećan da je ovde došao ministar kulture Srbije i da je i on rekao da je ovo srpska kulturna baština. Ali nije.

Episkop Jovan procenjuje da će obnova Vladičanskog dvora i Saborne crkve, što je prioritet, trajati desetak godina, a sredstva za to se svake godine obezbeđuju iz budžeta Republike Hrvatske, ali i iz budžeta Srbije. Evropska sredstva u ovoj obnovi do sada nisu angažovana jer nije uobičajeno da se odobravaju za sakralne objekte ako oni nemaju neku kulturnu funkciju.

– Ministar Hasanbegović je inače poreklom iz Gradiške u Republici Srpskoj, kao i ja. Verujem da će za njegovog mandata poslovi na obnovi teći normalno – kaže episkop.

Episkop Jovan tvrdi da Pakrac ima značaj Cetinja i Sent Andreje. NJegov je cilj da Pakrac učini duhovnim i kulturnim centrom. Da u Vladičanskom dvoru otvori postdiplomske studije, da u jednom krilu otvori eparhijski muzej, da vrati bogatu biblioteku.

– Deo te biblioteke je uništen, ali tri četvrtine je spasio jedan hrvatski oficir, Ivan Hiti, i taj se deo sada nalazi u Mitropoliji u Zagrebu – kaže episkop Jovan. – Britanski prestolonaslednik princ Čarls pri nedavnoj poseti Hrvatskoj i regionu obećao je da će pomoći obnovi te biblioteke o kojoj je čuo, a radimo i na tome da i Evropa učestvuje svojim sredstvima – kaže episkop dok nam pokazuje prostorije u kojoj bi biblioteka trebalo da bude smeštena.

– Iz Vladičanskog dvora odneto je tokom poslednjeg rata osamnaest portreta episkopa pakračkih, pa smo sad lagano započeli njihovu ponovnu izradu, a iz Saborne crkve je nestao gornji, drveni deo ikonostasa, dok je donji kameni potpuno uništen – kaže episkop Jovan dok nam pokazuje ostatke kamenog dela ikonostasa, poređane u dvorištu crkve. – Novi kameni ikonostas će uraditi Milan Rakočević, koji je radio u Ohridu i Žiči a ikone će raditi radionica manastira Žiče, kaže episkop Jovan. O oslikavanju unutrašnjosti Saborne crkve još se i ne razmišlja. Već postavljeni pod dopremljen je čak iz Maroka zbog cene: – Pod je morao biti izrađen prema zahtevima ustanova za zaštitu spomenika prema podu koji je Herman Bole uradio prilikom neovizantijske obnove hrama 1898. godine. Evropske radionice su nam tražile oko osamdeset hiljada evra, a iz Maroka smo ga nabavili za dvadeset i četiri hiljade – kaže episkop.

U utorak kad je ovaj razgovor vođen na graničnom prelazu Bajakovo u duuugom redu je čekao kamion sa nameštajem za Vladičanski dvor, donacija Eurosalona. Srpskoj pravoslavnoj crkvi je vraćena i sasvim uništena zgrada u kojoj se prvobitno nalazila bogoslovija, pa učiteljska škola u kojoj je učio i Branko Ćopić, a pre ratova devedesetih je bila oduzeta i pretvorena u stambeni objekat. – Tu nameravamo da otvorimo starački dom – kaže episkop.

Deo kulturnih dobara Srpske crkve odnet je iz Hrvatske u Srbiju pre ratnih operacija i sada se nalazi na više mesta. Episkop je član međudržavne komisije koja se time bavi i tvrdi da se radi o predmetima od velikog kulturnog značaja. Svestan je da neke crkve, naročito u oblastima u kojima više nema srpskog naroda, neće biti obnovljene. – Iz njih odneta kulturna dobra biće u Hrvatsku vraćena kad se obezbede sredstva za uređenje muzeja ili depoa u okviru objekata Srpske crkve – kaže episkop.

Što se opet aktuelizovane kanonizacije kardinala Alojzija Stepinca i učestalih pisanja beogradskih medija da kanonizacija čeka samo papin potpis tiče, episkop pakračko-slavonske episkopije, na čijoj se teritoriji nalazi Jasenovac, ocenjuje kao rezultat nepoznavanja dijaloga koji je u toku i njegovog konteksta. On misli da sam dijalog „neće ići tako brzo“. – Komisija osnovana na inicijativu pape nije se nijednom sastala. Srpska crkva je imenovala svoje članove te komisije, a čuli smo da je Vatikan imenovao svoje predstavnike u toj komisiji: Marija Jareba, Juru Krištu, kardinala Josipa Bozanića, te biskupe Antuna Škvorčevića i Ratka Perića; službeno obaveštenje Vatikana o tome, koliko znam, nismo dobili. Ja se nadam da će u dijalogu učestvovati i međunarodni naučnici i da će Komisija imati visok nivo – kaže episkop Jovan.

Pošto su njegove dobre veze sa Jad Vašemom poznate, na pitanje šta u Jad Vašemu kažu o kanonizaciji Stepinca episkop pakračko-slavonski odgovara: – U Jad Vašemu smatraju da se Stepinac ne može odvojiti od pitanja uloge Pija XII i Vatikana uopšte u Drugom svetskom ratu.

Tradicija

Nijedna biografija episkopa Jovana Ćulibrka ne propušta detalj da je on od 2002. godine pripadnik 63. padobranske brigade, sadašnjeg 63. bataljona Vojske Srbije. On kaže da je do njegovog angažmana kao sveštenika u vojsci došlo uz blagoslov crkve i da je on bio prvi sveštenik koji je obavljao versku službu u vojsci posle Drugog svetskog rata i da je to iskustvo kasnije korišćeno pri uvođenju te službe. Episkop Jovan, pola u šali pola u zbilji, tvrdi da nije izabran slučajno: „Apisov ađutant bio je jedan Ćulibrk, to je stara krajiška vojnička porodica“.

Jedino je Tadića interesovao Jasenovac

Episkop Jovan je ogorčen jer u Beogradu nema ulice koja nosi ime Jasenovca i jer je inicijativa da se jednoj ulici da ime koje podseća na žrtve tog koncentracionog logora odbijena. „Od ljudi koji su bili na vrhu države za Jasenovac je interesovanja i vremena najviše imao Boris Tadić. On je lično došao u Jadovno, drugi su slali izaslanike.“ Istine radi, doduše na periferiji Zemuna, koji je beogradska opština, postoji Ulica jasenovačkih mučenika.