Jivu: Grad bez zidova

Jivu je smešten u jednoj od kineskih najrazvijenijih provincija, Džeđijangu i komercijalno je čvorište još od davnih vremena. Nekada su njegovi stanovnici posle radova u polju išli sa obramicama na ramenu, vrteli čegrtaljkama da privuku mušterije i razmenjivali šećer za kokošje perje od koga su pravili metle i druge korisne predmete za domaćinstvo. Trgovina je u genima tog grada.

Jivu pokriva administrativno područje od 1.105 kvadratnih kilometara. Registrovano lokalno stanovništvo u Jivuu iznosi 760.000, dok su još 1,16 miliona migranti iz drugih delova Kine koji u tom gradu nastoje da mukotrpnim radom ostvare svoje snove. Ovo je grad u ekspanziji. Veletrgovinsku pijacu robe široke potrošnje u Jivuu su Ujedinjene nacije, Svetska banka i Morgan Stenli još 2005. proglasili najvećom na svetu. Sa teretne železničke stanice u Jivuu počinje i najduža železnička linija do Madrida, koja se prostire 13.052 kilometra. Vožnja po ovom gradu znači prolazak ulicama u kojima se nižu nepregledni blokovi zgrada koji su istovremeno na višim spratovima stambeni objekti, ispod kojih se nalaze magacini, klasične prodavnice i sve više kancelarija za onlajn kupovine. No, mesto koje privlači najveću pažnju jeste Međunarodni trgovinski grad Jivu (JMTG). To je poslovna zona koju čini pet međusobno povezanih ogromnih zgrada, svojevrsnih tržnih centara. JMTC je proteklih godina dograđivan i sada se prostire na preko 5,5 miliona metara kvadratnih, što je ravno površini 560 fudbalskih igrališta. U pet „departmana“ se nalazi 75.000 štandova u kojima se može naći 1,8 miliona roba u 26 kategorija. Sve što kupcu padne na pamet može da kupi u veletržnici, kažu u Jivuu.

U JMTG je zaposleno 210.000 ljudi, koliki je i prosečan broj kupaca dnevno. Neko je izračunao da bi posetiocu, ukoliko bi na obilazak svakog štanda potrošio tri minuta i ostajao u JMTG osam sati dnevno, bilo potrebno godinu i po dana da obiđe sve „departmane“. Njegov uspeh je privukao ljude sa vizijom da počnu da posluju u Jivuu. Tu deluje 13 nacionalnih industrijskih centara, po jedna nacionalna ekonomska razvojna zona i industrijski park, 240.000 tržišnih entiteta, 37.000 preduzeća, te mnoštvo industrijskih „samostalnih šampiona“. U Jivuu se proizvodi bešavni donji veš koji zadovoljava 30 posto inostranih i 80 posto domaćih potreba. Navodno, više od 60 odsto božićnih i novogodišnjih ukrasa u svetu potiče iz Jivua. Poslednjih godina se mnogo trgovine u JMTG prenosi na internet, na platforme poput Alibaba i Made in China. Zvaničnik zadužen za internet trgovinu u Jivuu rekao je da je dužnost vlasti da podrži trgovce „koji gledaju u budućnost“. Savremena logistička mreža i očigledna prednost Jivua u snabdevanju robama doprinose jačanju e-trgovine u ovom gradu. Porudžbine stižu iz udaljenih krajeva poput Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Južne Amerike. Postoji više od 240.000 naloga različitih internet prodavaca iz Jivua. Uz to, Jivu, koji ima na nacionalnom nivou prvoklasne konferencijske prostore, organizuje godišnje 123 sajma i konferencije koji privlače međunarodnu pažnju.

Poznat kao „grad bez zidova“, Jivu je u proteklih 30 godina uvećan isto toliko puta. Na mestu nekadašnje gomile betona i čelika su međunarodni poslovni centar sa višespratnicama, zajedno sa sve više visokokvalitetnih stambenih četvrti. Planirano je da u narednim godinama Jivu uveliko poveća broj žitelja. Za njih se grade, ko što su se gostujući novinari iz zemalja Centralne i istočne Evrope uverili, stambene zone, „Put svile“, „Kopnena luka“ i „Naučne inovacije“.