Jednočlana ekipa

Ne oskudeva sigurno, kad vidim kako se zagleda u Jožika, Kroša i ostale iz Pinkoda dok objašnjavaju šta su fuzija, kompresija, aminokiseline ili bakterije pomislim da bih s takvim crtaćima i ja izbegao da u foto-finišu svake školske godine osvajam dvojke iz matematike, fizike i hemije. Ipak, nedostaje taj zdravi humor Duškov.

Jutros sam išao da vadim briseve grla i nosa.

Subota, 13. februar

Produženi vikend počinje s Danasom. Čitam: opozicija ima vremena da se sastane i dogovori. Razumem: bez borbe su nas prepustili još godinu-dve onome na kojeg nisam hteo da potrošim ni red dnevnika. Nemaju šta da ponude, nikakav ekonomski program (nemojte mi samo reći da je na sajtu). Imaju jedino očekivanja da će nam se sadašnji smučiti još više. Negde se skromno provuklo da bi uveli porez crkvi. Za to bih recimo glasao, ali sad ne znam da li to i dalje postoji kao ideja.

Kad god krene o politici, setim se ispijanja čaja s bankarom u Novom Sadu. Onako, bratski, posavetovao me: „Znaš li šta je najbolje? Kad nađeš ovakav posao, samo se isključiš, nikakav TV, samo porodica“. Klimam glavom jer vidim da nam za minut počinje sastanak i da nema svrhe. Znam samo da će se naprasno uključiti kad ovaj neverovatni ekonomski procvat dovede do toga da mu banka jednog dana saopšti da njegove usluge više nisu potrebne.

Žao mi je što živim u zemlji u kojoj za premijera ne postoje ljudi koji ga ne vole, a one koji ga biraju, iskreno verujući da će im doneti bolji život, potcenjuje i ponižava.

Na mejl stiže obaveštenje da su brisevi u redu.

Aleksandar i ja odlazimo na Viktorov drugi rođendan. Matja me uputio u priču o nastanku i nestanku Kinder Lade i strategiji Ferera da u socijalističku Jugoslaviju ubaci Nutelu. Posle je prešao na objašnjavanje kako željom da nastavimo da spavamo u stvari pokazujemo da želimo da smo mrtvi. Previše za ovaj dnevnik.

Uveče smo išli da šetamo i kupimo keksiće.

Nedelja, 14. februar

Sanja me šalje na pijacu. Kaže: „Ne možeš da postaneš Vračarac ako ne ideš na Kalenić pijacu i posle ne sedneš u Kalenić na pivo“. Šta ću, udao sam se iz Zemuna. Bio na pijaci, nisam seo u Kalenić, još nisu postavili baštu.

Išli smo napolje da šutiramo loptu. Vreme odmiče, a ja se mirim s tim da se naša ćerka ipak neće roditi na Dan zaljubljenih.

Ponedeljak, 15. februar

Neočekivano lep dan koristimo za šetnju. Stigli smo do centra. Neprijatno me je iznenadilo koliko je Knez Mihailova zapuštena, oronula, pločnik je u veoma lošem stanju. A oni, oni se diče uređivanjem dvadesetak metara sporedne ulice. Oni su elementarna nepogoda razorne moći. Ekipa u kojoj samo jedan radi, a i taj traljavo jer sve obavi napola zadajući preambiciozne rokove. Opsena brojkama. Njihova slika su pahulje u februaru na beogradskim banderama. Njihova slika je visoki funkcioner koji od osobe van politike traži da mu napiše par predloga za stranku. Njihova slika je drugi visoki funkcioner koji od iste osobe traži da ga pohvali kod šefa partije. S njima ne može da se priča jer nemaju šta da kažu. Sa opozicijom takođe teško. I dalje njima niko sa strane ne može ništa da kaže. Dijalog, a ne uskakanje u rovove, ljudi.

Obrazovanje je daleko važnija stvar od svih stranih i domaćih investicija. I sloboda da se iznese stav. Na sadašnjem radnom mestu video sam mnoge državne službenike (koji će biti tu bez obzira na to ko je na vlasti). Čast izuzecima, ali mnogo je više onih kojima je kastrirana bilo kakva kreativnost, sastanke presede prekrštenih ruku, sa „ne može“ na vrhu usana. Kod njih ništa ne može dok na sastanak ne uđe visoki funkcioner Vlade. Onda sve može. Zar tako mora da se radi? Istorija se ne ponavlja, samo pokazuje da kao društvo nismo mnogo napredovali.

Otkazan je fudbal. Dešava se povremeno da nas nema, ali skoro 15 godina svakog ponedeljka smo na terenu.

Utorak, 16. februar

Kesu sinoć pojedenih kokica uhvatio sam za pogrešan kraj. Preostali sitniš se rasuo po krevetu i podu. Ima tih dana, ali me sve ređe uzbuđuju. Strpljivo sam pokupio i otišao u kupatilo. Ispala mi je kvaka dok sam zatvarao vrata. Ironija je da sam ih podmazao da ne bi škripala, a posledica je da se sada teže zatvaraju i da ih moramo jače gurati i povlačiti. Prodavnica i pekara. Odajem priznanje Parking servisu na istrajnosti u čišćenju naše ulice od nepropisno parkiranih automobila. Ipak, zelene površine u nezoniranoj ulici na Vračaru izgledaju kao loše uzorane njive.

„Mama i tata kažu da kuća ne sme da bude prljava.“ „Pa nemoj da je prljaš.“ „Tata, ti si lud.“

Sanja mi uveče kaže da su joj ovo najlepša četiri dana otkad se Aleksandar rodio.

Sreda, 17. februar

Standardni dan na poslu. Čuješ u prolazu po ko zna koji put kako ljudi u nedostatku svojih ideja sa tuđim trče u ministarstva za manje ili više sitan ćar. Poštujem ljude koji ne odustaju da sarađuju i sa ovakvom državom ne bi li izboksovali bilo kakav pomak nabolje. Da ne bi sve stalo. Pre neki dan sam gledao dobrano zakasneli prilog na TV-u kako su samohrani roditelji kažnjeni većom cenom vrtića. Obrazloženje: ima onih koji se namerno razvode da bi stekli beneficije. Poruka: Administracija u nama vidi isključivo varalice i štiti se gomilom hartije umesto da radi svoj posao i juri one koji pokušavaju da izigraju sistem. Kažnjeni smo bez dokazane krivice. Zašto mi fali jedan papir? Zato što je tamo neki taksista prijavio ženu kao svoju sekretaricu.

Danas je termin za porođaj. Devojčici se ne izlazi. Aleksandar je konačno popustio oko izbora imena i prihvatio moj predlog. Sanja nije za moje prisustvo porođaju. Nisam siguran ni da sam ja.

Četvrtak, 18. februar

Posao. Pišem o prostoru za korupciju pri uvozu hrane. Slušam kako smo među poslednjima u Evropi po kvalitetu zdravstva. Mislima sam odavno u budućnosti. Deset godina je prošlo od prethodnog dnevnika u Danasu. Taj tekst se u jednom dahu sam napisao, prepun očekivanja. Šta je potrebno za narednih deset? Uložiti puno truda i tražiti, čitati dobre novine, gledati dobre filmove. Aleksandar me je toliko promenio, obrnuli smo igru i više učim od njega. Šta li tek donosi ova mala što nije htela da se rodi tokom pisanja dnevnika?

Autor je savetnik za medije u civilnom sektoru