Manifestacija Svetski dan(i) poezije, pokrenuta u Kulturnom centru Beograda, okuplja autore iz sveta i Srbije i informiše srpsku javnost o novim pesničkim i poetičkim strujanjima na književnim scenama Evrope i sveta. Nastala je neposredno pošto je UNESCO proglasio 21. mart Svetskim danom poezije.
Svetski dan(i) poezije realizuju se od 21. do 23. marta unutar različitih gradskih ambijenata. Deo programa biće pozicioniran u alternativnim prostorima za kulturu u Beogradu – Klub Polet u Cetinjskoj 15 i Magacin u Kraljevića Marka 4, nastalim kao proizvod građanskih inicijativa.
Beogradsku manifestaciju svake godine obeležava nova tema. S obzirom da je Svetski dan poezije ustanovio UNESCO temom Dijalog među civilizacijama posredstvom poezije, organizacija književnih programa nosi aktivistički predznak.
Ovogodišnji festivalski razgovori posvećeni su trima temama: društvenom i političkom statusu poezije, odnosu poezije i vizuelnih umetnosti, odnosno digitalnog okruženja, kao i ženskoj poeziji i odnosu poezije i feminizma.
Marija Gracija Kalandrone, koja će da učestvuje u segmentu programa Ženska poezija i feminizam, italijanska je pesnikinja koju kritičari svrstavaju među najznačajnije glasove italijanske poezije. Osim poezijom, Kalandrone radi za RAI kao autorka i voditeljka radio programa, bavi se pozorišnom dramaturgijom, uređuje rubriku u mesečnom časopisu Poezija i, pored toga, predsednica je Udruženja za kulturu Saeki. Sa velikom strašću već godinama sarađuje sa umetnicima i muzičarima. Poslednjih godina Kalandrone svoju poeziju izvodi po privatnim institucijama, u bolnicama i zatvorima, što je važan aspekt njenog društveno angažovanog rada. U poslednje vreme najviše se bavi osnivanjem kreativnih laboratorija za poeziju po školama, zatvorima i institutima za mentalno zdravlje, gde radi sa ljudima obolelim od Alzheimera. Trenutno je zaokupljena knjigom-anketom Ti chiamavo col pianto (Dozivala sam te plačući), za koju sakuplja podatke o deci koja su žrtve Suda za maloletnike u Italiji.
Osim zbirki poezije, Kalandrone je napisala tri prozna dela, saradnica je u četrnaest prestižnih novina, od kojih je jedanaest nacionalnih. Uvrštena je u brojne internacionalne antologije, napisala je šest pozorišnih scenarija a deluje i kao književna kritičarka u desetak časopisa i novina.
Mada je počela da piše u detinjstvu, njena spisateljska karijera je bila postepena i veoma spora. Susret sa urednikom Nikolom Kročetijem bio je za nju presudan, jer će ubrzo nakon toga objaviti publikaciju koja je označila njen ulazak u grupu pesničke socijalne manjine i konzekventnog izlaska iz osećanja usamljenosti koje ju je mučilo 39 godina. Ona sama objašnjava da je početak njene karijere značio izlazak iz osećaja izgubljenosti koji je prethodio objavljivanju njene prve knjige.
Marija Gracija pripada antropološkim piscima jer se usredsređuje na teme kao što su rat i nasilna smrt, koje joj omogućavaju da u sažetim efektnim slikama obuhvati različite tipične sudbine ljudi. Njene pesme slede jedan neprekidni proces u pisanju, koji nastoji da stvori novu i neobičnu percepciju stvarnosti modifikovanjem tehnika izražavanja, pre svega deformacijom automatizama uobičajenog jezika.
Kompleksnost, magija i snaga karakteristike su ove pesnikinje, koja na temu greha, sudbine i ratova pokazuje da čovek nije Bog, već je vezan za svoju ljudsku prirodu, koja nije uvek milostiva pa čovek ponekad postaje žrtva. Smrt i zlo su neizbežni uprkos snazi života. Tako nastaje njena snažna poezija.
Vizuelni programi
Izložba Republika poezija – video, objekti, crteži: Gerhard Falkner / Vlado Martek / Nataša Teofilović, Galerija Podrum KCB;
Umetničke intervencija u javnom prostoru: Zona poezije / Poetry Zone, IEFS Kiesling & Stolberg (Austrija) – prvi dan: plato ispred KCB, drugi dan: ispred Filološkog fakulteta, ispred Biblioteke grada Beograda (BGB), drugi dan: ispred SANU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
