Sam svoj majstor

 I ljudi koji šetaju Ravangradom, i ljudi iz Severnog S, slični su, uprkos protoku vremena i laganom širenju grada po koži ravnice. Ono što ih, možda, razlikuje jeste njihovo jezičko uobličenje. Severno S. je stvorio bogođavo potrudivši se da ostane daleko od sentimentalne i nostalgične retorike, koja je znala i još zna da ošamuti ljude, da ih uznese u ladovinu veštačkih rajeva samodopadljivosti. Tako, umesto da se (samo)zadovolji obližnjim arhivalijama, tim veselim svedocima kulturno-prosvetiteljske istorije ovdašnjeg šarenog folklora, tvorac grada odlučio je da, uz postovanje i čitanje pomenutih arhivarija, misao posveti i klinastim pitanjima uz pomoć kojih je, usred glavnog trga, razapet pojedinac na sopstvenim krstima. Ti su klinovi skovani od dilema, sumnjičavosti (ne sumnji), neodlučnosti, nesigurnosti. I naročito od one čehovljevske nesrazmere između velikih planova i nadanja, s jedne strane, i ništavne stvarnosti (društveno-političkog kroja sačinjenog od individualnih mana i slabosti), s druge. Takav jedan samorazapeti čovek ima specifičnu osobenost. Zgodan je za analizu, podsmeh i zabavu, zašto da ne, sve dok ne ustanovi da njegove muke nisu samo njegove, da njegova realnost ne pripada samo njemu. Zato bi onda natpis na tabli pred ulaskom u Severno S. mogao biti: Dobro došli! Uživajte u (samo)posmatranju“.

Branko Ćurčić rođen je 1980. u Somboru, diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je zbirke priča Vetrenjača (2006) i Živeti i umreti u Ulici Ljubavi (elektronsko izdanje, 2009). Objavljuje u periodici, zastupljen je u časopisu Priča – plejlista s početka veka (Književno društvo Sveti Sava, Beograd 2011) i knjizi priča Pucanja – izbor iz mlade srpske proze (Službeni glasnik, Beograd 2012). Urednik je somborskog lista za kulturu Avangrad. Dobitnik je nagrada Đura Đukanov za 2005. i prve nagrade Bal u Elemiru za 2013.