Već je ustati teško…
Radoholičari su zajebali ovaj svet,
mogu ga spasiti samo lenštine,
premda sve to nije mnogo verovatno.
Opisao bih vam osećaje
ali ih nemam.
Olatundži je udario po bubnjevima
i očistio svet od prizemnosti,
Rajnhold Mesner je kročio na vrh Mont Everesta i ustanovio
da će morati nekako i da siđe,
a ja sam ustao u pet
da bih radio, radio, radio.
Mada bi radije gledao, gledao, gledao
izlazak sunca.
Pomislio sam…
Voleo bih da sam Vinsent Van Gog
a da zadržim uvo,
voleo bih da sam Markiz de Sad
a da zadržim ugled,
voleo bih da sam Mihail Gorbačov
a da ne izgledam kao neko
kome se kreja posrala na ćelu.
Iste noći sam briljirao u izgovorima.
„Gde si dosad? Večera se ohladila!“ rekla si s hladnoćom u srcu.
„Kiselio sam s Radovanom Karadžićem veliku ćasu repe“.
„Dobro. Ali dogovorili smo se da budeš kući do osam“.
„Pravila postoje da bi se kršila,
osećanja da bi se skrivala,
a sati da bi sportisti imali sponzore“.
Obrijala si se…
Namirisala…
I zaspala ispred televizora.
Pojeo sam hladnu večeru i plaknuo je hladnom vodom.
Radovan mi je sutradan pričao
da je i on jeo hladnu večeru.
Bolna je bila smrt Evrope, Srečko,
ali ti bar nisi morao da živiš u mrtvoj Evropi
ni da ustaješ u pet.
Preveli sa slovenačkog Bojan Savić Ostojić i autor
Blaž Iršič rođen je 10. septembra 1983. u Novom Mestu, Tito je bio već mrtav, jebi ga. Živi u selu sa 87 stanovnika, s nekima se ne razume ponajbolje. Nekad je bio košarkaš koji je obećavao, kasnije panker koji je obećavao nešto manje, a završio je kao potpuno neperspektivan profesor biologije. U slobodno vreme obrezuje drveće i piše poeziju. Uskoro objavljuje knjigu Poezija za avtomehanike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
