Uzmimo na primjer da ste čitali „Malog princa“. Ali koliko puta? Ako niste bar tri puta, u razmaku od recimo deset – petnaest godina, mlađi neka izaberu razmak sami, uradite to što prije. I obratite pažnju na razliku između prvog i posljednjeg čitanja… Jeste li čitali „Moskva – Petuški“ Venedikta Jerofejeva.
Najtužniju, čak i kad na momente od smijeha proplačete, i najžešću kritiku staljinizma i svih drugih podobnih mu totalitarizama, ne komunizma, već njegovih „praktično primijenjenih“ negacija. Uradite to, ili uradite još jednom. Na sličan način pročitajte, ili ponovo pročitajte i „Pseće srce“ Bulgakova. Ne čitajte tuđa tumačenja, tuđe kritike kakve god bile, pozitivne ili negativne. Postavite svoju. Niste nikad ozbiljno čitali Marksa, Engelsa i sličnomišljenike, ali imate mišljenje o svemu što se pod to podvodi, jer ste ili naišli na neko instant izdanje, ili slušali „poznate i priznate autoritete“?! Pročitajte sami, sto prije a iz današnjice. Manifest, sveske, i ekonomske i druge, kritike, analize, prepiske, „svađe“…, ali nipošto kao prihvatljive ili neprihvatljive recepte, već samo kao prijedlog za razmišljanje. A onda ako hoćete i popljujte… Niste nikad čitali Program SKJ, ili Zakon o udruženom radu, ili „Pravce razvoja…“ dan danji pljuvanog Kardelja, ali ste zato slušali i slušate opet one „poznate i priznate autoritete“, koji govore samo o kojekakvim pizdarijama, kojih je bilo i više nego što ih i oni, iz svojih već pataloški osobnih ograničenja, mogu nabrojati. Kao što ih je bilo vazda i ima. Pa tako imate mišljenje o svemu tome… Zaustavite se, zastanite makar na kratko, koliko košta da košta, nađite, pročitajte, onda i vi pljunite ako hoćete. Prije toga razmislite, imajući u vidu da je razjebana Jugoslavija trajala samo četrdeset godina, u koliko vremena ni čovjek, pojedinac, za života ne može nešto baš ozbiljno uraditi, a da ne napravi bar nekoliko zajeba. Svakakvih. Četrdeset godina od kopiranja kolhoza, još u ratnom stanju i pod svakakvim pritiscima i sankcijama, pod svojevrsnom okupacijom, do makar formalnog društvenog samoupravljanja. Do jednako takvog društvenog vlasništva. Ne „svačijeg i ničijeg“, pod kojom će parolom biti na kraju uništeno, opljačkano. Na kraju koji još traje, rasprodano, prokrčmljeno politikama „Allahu rabbi, svak sebi grabi“ i „ko je jamio, jamio…“. Sad je stvarno samo do vas. Bili jednom nogom sa one strane, jedna je ipak sa ove, a posebice ako ste sa obe na ovoj strani. Svoju pamet, kakva je da je, u glavu. Jer bi vam se moglo još gore obiti o nju. Pa haj', nek je s hajrom i berićetom…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
