Sigurna zemlja za ratne zločince

Samo u poslednje četiri godine Apelacioni sud doneo je oslobađajuće ili poništio presude za brojne ratne zločine koje su počinili „naši junaci “ od Tenje, Lovasa i Ovčare, preko Bijeljine, Brčkog, Skočića i Zvornika… pa do Ćuške i drugih stratišta na Kosovu. Zahvaljujući dubokom razumevanju pripadnika Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda – u srpskim zatvorima skoro da „ne čami“ nijedan „srpski junak“… vitez, crna mamba, tigar, škorpion, Simin četnik, sivi vuk, šakal, osvetnik, žuti mrav… Rečju, višestruki ubica – prethodno optužen pa osuđen za počinjena najstrašnija ratna zlodela! Svi ovi i oni drugi, još uvek neoptuženi „naši heroji“ – slobodno žive u Srbiji – zemlji dosta sigurnoj za ljude poput njih. Žive željno iščekujući trenutak kada će Nikola Selaković, ministar pravde, svečano i zvanično saopštiti da Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji više ne postoji, te da se Ministarstvo i on lično posvećuju brizi za srpske „haške sužnje“ u Ševeningenu i preostale po „belosvetskim kazamatima“.

Samo da nije famoznog Poglavlja 23, u kome se insistira na daljim istragama i procesima optuženima za ratne zločine, i da nije „diktata i ucena“ iz Hagu, zna se čijih, i da je patriotizma i pravde, koju ministar Selaković forsira, ovdašnje TRZ već bi bilo na putu da završi kao i Haški tribunal, da bude svedeno na pravu meru ili – još bolje, da bude ukinuto.

Kako to, ipak, ne može, čine se nadljudski patriotsko-pravni napori da se Tužilaštvo parališe u svakom pogledu, ili bar stavi pod kontrolu, a da opet izgleda kao da je sve u najboljem redu, kao da TRZ radi i deluje potpuno samostalno.

Šta sve nije učinjeno za nedavni (ne)izbor Tužioca za ratne zločine u Skupštini Srbije. Iz određenih, gotovo iracionalnih razloga, zadatak za poslanike vladajuće većine bio je da svojim glasovima NE IZABERU nijednog od šestoro kandidata sa liste koju je Vlada poslala, odnosno – da niko ne dobije potrebnih 126 glasova.

Pravni stručnjaci smatraju da je među predloženim kandidatima bilo i veoma dobrih, radom i rezultatima dokazanih tužilaca. Poput, recimo, Đorđa Ostojića, sadašnjeg zamenika RJT, koji je nakon ubistva premijera Đinđića, tokom akcije Sablja, bio Republički javni tužilac.

Na listi beše i Mioljub Vitorović, sadašnji zamenik Tužioca za ratne zločine, koji je kao tužilac u procesu za ubistvo Ivana Stambolića optužio i “Slobodana Miloševića i njegov zločinački režim”.

Neki od kandidata sa pomenute liste koji nemaju zapažene rezultate ponudili su „zanimljive“ ideje, kakve, gle slučajnosti, ponekad u patriotskom zanosu u Skupštini iznose i čelnici naprednjaka. U svom viđenju delovanja TRZ i perspektive pravosuđa u Srbiji, kandidatkinja Snežana Stanojković, zamenica Tužioca za ratne zločine, najavila je i – suđenja u odsustvu. Zapravo, sama ideja nije nova – isprobana je od strane Miloševićevog pravosuđa u „čuvenim“ procesima“grupi lidera zapadnih zemalja i NATO čelnika… Klintonu, Bleru, Solani, Klarku… zbog bombardovanja Srbije“, ali daje mogućnosti srpskom TRZ da podiže optužnice, a srpskim sudovima da sude i presuđuju brojnim a nedostupnim „počiniocima zločina nad srpskim narodom“.

Tokom pomenute sednice Skupštine, poslanici opozicije kritikovali su Vladu, odnosno Ministarstvo pravde da zbog nejasnih kriterija za izbor javnih tužilaca, vrši nezakonit politički uticaj – na šta im je ministar Selaković pošteno priznao: „Nisam politički mazohista da biram one koji potpuno ne odgovaraju politički Vladi!“ Zbog ove ministrove iskrenosti nekoliko najznačajnijih NVO u Srbiji zatražile su njegovu ostavku.

Dakle, Tužilac za ratne zločine u Skupštini nije izabran, a iz nadležnog ministarstva dato je objašnjenje da će vršioca funkcije Tužioca RZ postaviti Republički javni tužilac! Tako je Ministarstvo pravde i NEIZBOROM tužioca u Skupštini postiglo najmanje dva efekta. Najbolji a Vladi nepoželjni kandidati eliminisani su iz daljih postupaka izbora, a eventualni vršilac funkcije Tužioca za ratne zločine biće u poziciji da mu ostanak na tom mestu isključivo zavisi od onoga ko ga je tu postavio.

Sve kada se sabere, još jednom je ozbiljno doveden u pitanje i rad, i kredibilitet TRZ na šta je nedavno u svom izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU u 2015. upozorila i Evropska komisija, i OEBS u svojoj analizi, i Komesar za ljudska prava Saveta Evrope…. Haški tribunal da ni ne pominjemo.

Ako se nešto ne preduzme, ako neko iz Brisela, Berlina ili Vašingtona ne podseti Vučića, a ovaj Selakovića, šta piše u Poglavlju 23, i na šta se Srbija obavezala – bilo ili ne bilo Tužilaštva RZ, pitanje je da li će dalje uopšte biti i istraga i sudskih procesa. Zapravo, pitanje je da li ih i sada ima.

Jer, dok se u BiH i na Kosovu otkrivaju iznova i iznova masovne grobnice čije žrtve – deca, žene, civili – vape za pravdom, ovdašnji Viši sud već godinu dana ne prihvata završene optužnice Tužilaštva RZ za zločine u Štrpcima i Srebrenici.

Fond za humanitarno pravoargumentovano i sa dokazima proziva generala Ljubišu Dikovića, načelnika Vojske Srbije, za zločine počinjene na Kosovu. Proziva i penzionisanog generala Momira Stojanovića, bivšeg direktora Vojnobezbednosne agencije a sadašnjeg poslanika SNS, predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Interpol je, na zahtev EULEX-a, za Stojanovićem raspisao crvenu međunarodnu poternicu “zbog počinjenih ratnih zločina na Kosovu”, a Fond ga u svom dosijeu Reka označava kao “jednu od ključnih figura jednog od najtežih ratnih zločina na Kosovu”.

Umesto zaključka: pravni stručnjaci objašnjavaju da to što u Skupštini nije izabran novi – ne znači da Srbija nema Tužioca za ratne zločine! Na toj važnoj i odgovornoj poziciji i dalje je Vladimir Vukčević, koji nije u penziji, nego redovno dolazi na posao i obavlja sve tužilačke funkcije. Po Ustavu i Zakonu, tako bi moralo biti sve dok ga, na predlog Državnog veća tužilaca, ne razreši Narodna skupština Republike Srbije. Odluka Narodne skupštine sadrži razloge i datum prestanka funkcije, te nagađanja da je tužiocu Vukčeviću prestala funkcija krajem kalendarske godine – jednostavno nisu tačna. A to što mu je u novembru prošle godine istekao šestogodišnji mandat, koji mu je Skupština izborom dala još 2009, ne znači ODLUKU da mu je istekla funkcija!

E, sada, ako je Neko rešio da se “ne drži zakona ko pijan plota” (JB Tito) – pa je Nekome “objasnio” da “nam baš treba” vršilac funkcije Tužioca RZ, koji uz to može biti i neki od zamenika tužioca, onda je to samo finale opisane “parlamentarne ujdurme”.

Ako je to cilj, vršioca funkcije Tužioca RZ dobićemo vrlo brzo, a dalji rad Tužilaštva za ratne zločine biće nezakonit. Zapravo, prestaće svaki dalji progon ratnih zločinaca. Vlast i “naši heroji” će se radovati, a tek poneko će se sećati kako je Serž Bramerc, glavni tužilac HT, u decembru 2015. hvalio srpsko Tužilaštvo za ratne zločine zato što je podiglo više optužnica nego Haški tribunal.

Prema najnovijim podacima – zbog ubistava 5.605 ljudi i drugih ratnih zločina – Tužilaštvo za ratne zločine je optužilo 184 “heroja”.