Šta može ministar Sertić

Vrlo je pohvalno što Željko Sertić i njegov stranački i poslovni prijatelj Dmitar Đurović preferiraju (malo)porodično preduzeće, kao oblik poslovnog delovanja, ali nije baš preporučljivo da rezultate tih porodičnih operacija protegnu na celu Srbiju. To smo već imali. Potrebna nam je promena. „Bolna“. Sem uopštene opaske da privredu poznaje, novi i pažljivo odabrani ministar privrede Srbije ne detaljiše mnogo oko svoje dosadašnje poslovne aktivnosti koja ga je kvalifikovala da stane na čelo prvo Privredne komore Srbije, pa sada i Ministarstva za privredu. Dobro, bilo je takvih šupljikavih biografija i dosad. Ali nama su potrebne promene. „Bolne“.

Sertić je, naime, od 2000. do 2010. godine bio direktor u preduzećima Magma i Forex, čiji je vlasnik prema nekim novinskim biografijama (bio)Dmitar Đurović, direktor Koridora Srbije, a prema Agenciji za privredne registre Đurovićeve kćerke ili sada njegova kćerka. Magma je u međuvremenu pripojena Forex-u, obe firme poslednjih godina posluju sa gubitkom i, prema poslednjem podatku, nisu imale zaposlenih (0). Od 2010. godine pa do izbora za predsednika PKS početkom 2013. godine, Sertić je bio direktor preduzeća za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada Konrad, koje je iz Novog Sada preseljeno u Beograd. Konrad je 2012. i 2013. godinu završio sa gubitkom, a pred sam izbor Sertića na funkciju u PKS račun firme je 118 dana bio u blokadi. Posle ovih detalja ne bi bilo važno ni da ima, ali Sertić nema ni neku naučnu biografiju iza sebe.

Oni koji ga poznaju tvrde da je diskretan i lepo vaspitan čovek. Pošto poslovnim i naučnim uspesima nije, dozvoljeno je pretpostaviti da je šefa svoje stranke, nekad zadužio njenim sponzorisanjem. U svakom slučaju i članstvo u pobedničkoj SNS mu je pomoglo da uspešno potisne očekivane nepovoljne efekte zakona , koji je još na snazi, i po kome je članstvo u Privrednoj komori dobrovoljno i da od te paradržavne institucije i gnezda Demokratske stranke i napravi privrednu asocijaciju po meri SNS-a. Kažu da je taj posao obavio brzo i efikasno. Sertić je diskretan vojnik svoje stranke i to je jedino što ga nesumnjivo kvalifikuje za funkciju ministra koja je, žalimo slučaj, uvek politička. Na toj funkciji Sertić, i svaki drugi ministar, treba da pazi da politički ciljevi njegove stranke ne budu ugroženi više nego što to koalicioni dogovori zahtevaju, a u slučaju sadašnje vlade Srbije – ni toliko. Tu dosadašnjih ispada ni dinkićevskog a kamoli radulovićevskog tipa neće biti.

Čak i za mučan posao oko šume firmi u restrukturiranju, koji se navodno preteći kezi ministru privrede Sertiću, Srbiji je najviše potrebno ono čega u svetu trenutno najmanje ima. Spremnih, ali i prihvatljivih investitora. Takvih investitora koji neće ugroziti komplikovano krhku poziciju i Sertićevog stranačkog šefa i Srbije koju on predstavlja: da sarađuje sa Istokom, a da putuje na Zapad (koji takođe sarađuje sa Istokom, ali bi da i Srbija to radi samo kad joj je sa Zapada dozvoljeno). Kod nas se time niko ne bavi, ali na Zapadu odnekud znaju da su Rusi pred postizanjem monopola u srbijanskoj energetici, a nije im smetao monopol Austrijanaca u finansijama. Tako ruski investitori nisu nikako poželjni, sa kineskim bi, kako nas upozorava dr Jože Mencinger moglo da bude problema u budućnosti(sa Amerikancima?), a sa arapskim investitorima, kaže Mencinger, manje. Sa kojim spremnim investitorima uopšte ne bi bilo problema?

Niko osrednje obrazovan, naravno, ne veruje da bi aktuelni politički rat oko ugovora o prodaji NIS-a Rusima i Jata Arapima mogao da vodi do raskida tih ugovora sa međunarodnim elementom. Ali u funkciji odvraćanja od nekih budućih investitora ovaj rat je deo šire geopolitičke igre u kojoj će, pre nego što Sertić pokaže šta (ne) zna, šta zna morati da pokaže ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Jer, ako ima još neko da ne zna, ovakva država kao što je naša ni kredit ne može da uzme baš sasvim od koga hoće. U međuvremenu će, bojimo se, Srbija bar još neko vreme morati da se osloni na honorarni rad Mlađ ana Dinkića i njegovog kruga biznismena koji skijaju. Sa šeikom. Kao (o)srednjim rešenjem. I rasprodajama kao sastavnim (ne)delom. Koji Sertić?