Vanredni trening

Pre dva dana javio se Dragan Ambrozić i ispričao mi kako je na dan kada smo čuli vest o Bowiejevom odlasku (bio je to ponedeljak), anonimni mladić došao do beogradskog Doma omladine i naslonjenu na zid postavio njegovu sliku uz koju je zapalio sveću. Ne bez razumljivog uzbuđenja u glasu reče da je to znak na koji se mora odgovoriti. Veče posvećeno ovom čoveku koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, kratki razgovor i film „Čovek koji je pao na zemlju“, čini se i prirodnim i dovoljno prigodnim. I, evo me, kako dan promiče, dok se brijem ili žvaćem nekoliko zalogaja, ponovo razmišljam šta se može i treba reći o ovoj tako bitnoj a tako nekonvencionalnoj osobi. Nemoguće je reći sve, možda će sasvim dovoljno biti ono što je neko zapisao na internetu – Ova planeta postoji skoro pet milijardi godina i zamislite koja je verovatnoća da u takvoj istoriji delite vreme sa ljudima kao što je bio David Bowie. Moramo biti srećni zbog toga! Proširimo taj spisak koliko nam volja. I nasmešimo se. Ne treba mnogo razmišljati da bismo shvatili da to jeste i privilegija i sreća…

Subota, 16. januar

Prijatan ulazak u novi dan. Troicki sa širokim osmehom drži pehar u dalekom Sidneju. Uvek sam voleo individualne sportove, jer tu nekako sve dođe na svoje mesto. I pobeda, uz ponekad malu ali neophodnu dozu sreće, i poraz su zasluženi. Sreća je tek neophodni začin za uspeh u svemu što iskreno volimo i činimo. Veliki su oni koji razumeju da su porazi neminovni, brzo ih prebole, ali uvek izvuku pouku…

U podnevnim vestima Austrija najavljuje pooštravanje kontrole kod ulaska u zemlju… To je već sedma država koja suspenduje šengenski sistem. Terorizam, migranti… Prisećam se „Ogleda o moralu“ Umberta Eka. Negde na kraju ove knjižice (koju je pisao tokom devedesetih godina) on proročki kaže da će glavni izazov u 21. veku predstavljati velike migracije. Izazvane više ekonomskim negoli političkim ili verskim razlozima. Ako je ovo što se dešava poslednjih godina uvod, onda se razrada i finale u sledećim decenijama mogu zamisliti samo kao neka antiutopijska priča. A to nikada nije bila moja omiljena literatura…

Nedelja, 17. januar

Preko noći temperatura je pala. Prepodnevna šetnja sa Lejom (desetogodišnja ženka bez pedigrea, koja je tek ovih dana, od kako se smanjio broj udara od petardi i ostalih pirotehničkih sredstava, prestala da se trese) nedvosmisleno pokazuje da zima zapravo tek počinje. Ona što ledi…

Uz kafu stiže dugonajavljivana, pa samim tim ne i iznenađujuća vest o novim izborima na svim nivoima. Dovoljno sam star da mi se čini kao da ih je bilo bezbroj, što redovnih, još više vanrednih, i da mi u većini slučajeva nije baš bilo jasno za šta i koga treba da glasam, ali sam redovno ispunjavao svoju građansku dužnost. Nikada nije ispalo, bez obzira jesu li ili češće nisu dobili i moj glas, da ispune makar nešto od onog sijaseta obećanja iz predizborne kampanje. Uprkos svim jarkim bojama na njihovim stranačkim zastavama i amblemima, flajerima i bedževima nekako sve je postajalo sve sivlje i sivlje… Uz tako stabilnu većinu na republičkom nivou nije mi jasno zašto su sada uopšte potrebni, osim za cementiranje na vlasti. I to onih koji su, kao i toliki prethodni, tako brzo zaboravili kako izgleda kada veći deo meseca gledate u novčanik koji sablasno zjapi prazan…

Ponedeljak, 18. januar

U momentu kada počinje prvi grend slem u sezoni i dok se radujemo prvim uspesima naših igrača sa najudaljenijeg kontinenta koji je uvek nekako „tamo dole“, BBC lansira priču o nameštanjima mečeva u sportu koji odavno više nije besprekorno „čist“. Uz tolike kladionice širom sveta, jednom od najrasprostranjenijih biznisa koji ne pravi nikakve razlike u rasi, veri ili nacionalnosti, a efikasnije od banaka stvara profit, prirodno je da se postavljaju ovakva pitanja i ponekad upire prstom. Pomalo je nejasno zašto se ovakva „saznanja“ plasiraju baš u trenutku jednog od najvećih okupljanja učesnika pretežno obučenih u belo, gladijatora u areni, dobro plasiranih investicija, „cirkuzanata“, i onih koji se još uvek nadaju da mogu sve sami. Čisto i pravedno. Ovo je idealna livada za one koji u svemu vide zaveru, naravno i za one koji su spremni da to i „teoretski“ obrazlože. Bez sumnje, u danima koji slede naslušaćemo se neverovatnih priča. A ja, ja sam samo zapitan…

Utorak, 19. januar

Još se nije začuo zvanični zvižduk kojim započinje trka za opšte izbore, pa tako otvaranje radova na jednom putu i tzv. okupljanje opozicije možemo shvatiti kao pojačani vanredni trening. Visinske pripreme. Za ono što sledi a čemu smo svedočili toliko puta – optužbe i podele na sposobne i nesposobne, poštene i lopove, patriote i izdajnike… Jedni bez drugih ne mogu. Pa zašto se onda tako lako razočaramo i menjamo mišljenje. To je, ipak, samo njihova borba u kojoj smo mi prinuđeni da se ponašamo kao navijači…

Štrajk glađu nekolicine „mojih“ Belocrkvana (tamo sam rođen i završio osnovnu školu) u borbi za spas procedure (uzgred, bez nje nema ni demokratije) više nije među glavnim vestima ni u javnim glasilima ni na društvenim mrežama… Paradoksalno, što više medija, to više (istih) vesti, a sve manje poruka i pouka… Već čujem, doduše u daljini, tutnjavu koja će za mesec-dva postati zaglušujuća…

Sreda, 20. januar

Na dan koji mnogi među nama slave, a još mnogobrojnije podseća da postoji nešto što nas sve već dve hiljade godina povezuje u veri da se smisao života ne sastoji samo u predanom sakupljanju materijalnog, već u zajedništvu i ispravnom delanju i deljenju, po običaju, onako uzgredno, stižu vesti o uništavanju vrednih civilizacijskih i umetničkih artefakata. Neizmerno mi je žao svake nevine žrtve u bilo kakvom sukobu, ali, moram priznati da me podjednako rastuže saznanja o bezočnom rušenju i uništavanju mnogo toga prema čemu su i naši preci imali i pokazivali daleko više poštovanja. To se ne može podvesti pod pitanje vere i uverenja. To je najobičnije bezumlje i vandalizam. To je potpuno suprotno svakoj vrsti religioznog osećanja, koje čak i ako ne slavimo, makar treba da poštujemo…

Četvrtak, 21. januar

Na današnji dan davne 1982. ne tako davno preminuli legendarni bluz gitarista i pevač B. B. King je Centru za proučavanje južnjačke kulture Misisipi univerziteta poklonio svoju celokupnu kolekciju ploča od preko dvadeset hiljada primeraka. Kako bi sledeće generacije imale dobru osnovu za razumevanje i proučavanje sopstvenog nasleđa… Mi već desetak godina osnivanje arhiva, muzeja stripa i rokenrola prepuštamo privatnoj inicijativi ljubitelja i zainteresovanih lica. Bez zvanične podrške i značajnijeg pomaka. O nikad završenim rekonstrukcijama i ponovnom otvaranju najvećih kulturnih institucija da i ne govorimo…

Autor je istoričar umetnosti iz Beograda