Zagor i ostali junaci

Mi postojimo tek dve godine. Još važnije, stranke koje su na vlasti imaju pristup državnoj administraciji, javnim preduzećima i javnom sektoru. Veliki broj ljudi daje potpis strankama na vlasti plašeći se da ne izgubi posao. Potpise, u stvari, za stranke prikupljaju direktori javnih preduzeća, upravnici domova kulture i domova zdravlja, direktori škola u manjim mestima itd. Ovo omogućava ogromnu startnu prednost vladajućoj koaliciji. Mi ne želimo da se tako ponašamo. Institucionalne startne pozicije moraju kod svih učesnika na izborima da budu jednake. Kada izvršimo reformu javne administracije, direktori javnih preduzeća ili nadređeni u javnom sektoru ovakve stvari više neće smeti da rade.

subota, 2, april

Saznajem da je umro Galijeno Feri, tvorac popularnog stripa Zagor. Zagor je nastao 1961. godine u Italiji. U bivšoj Jugoslaviji se pojavio 1968. godine sa epizodom “Nasilje u Darkvudu” (Zlatna serija, br. 13), i izlazio kontinuirano sve do raspada Jugoslavije 1991. godine.

Kao dečak, bio sam zaluđenik, ne samo za Zagorom, već i za svim ostalim junacima Zlatne serije i Lunov magnus stripa – Velikim Blekom, Malim rendžerom, Ken Parkerom itd. Svi smo ih čitali. Predstavljali su uvod u ozbiljnije stripove Huga Prata (Korto Malteze), Hermana Ipena (Džeremaja, Tornjevi Boa-Morija), Žan Žiroa (Poručnik Bluberi), koje smo čitali kasnije.

Raspad Jugoslavije i nestanak stripova sa kioska koincidirao je s mojim odrastanjem i smanjenim zanimanjem za stripove. Skoro cele devedesete i početak milenijuma skoro da ih nisam uzimao u ruke. A onda sam negde 2005. godine saznao da su u Hrvatskoj počele da se repriziraju originalne Zagorove epizode iz Zlatne serije. Odmah sam počeo da ih sakupljam ponovo. Osećam sam se kao da sam se vratio u detinjstvo. Nisam hteo sve epizode, samo one najbolje, negde od epizode “Žive mumije” (LMS-93) do “Horde zla” (ZS-641) kada je Ferijev crtež Ferija bio najbolji. Danas ih ponovo redovno čitam. Zabavljaju me skoro podjednako kao kao kada sam bio dete.

nedelja, 3. april

Sa suprugom idem u bioskop. Gledamo Spotlight (Pod lupom), američki film u kome novinari Boston Globe otkrivaju skandal u američkoj katoličkoj crkvi u kojoj crkveni dužnosnici seksualno zlostavljaju maloletnu decu. Moć katoličke crkve je bila toliko jaka da je decenijama uspešno prikrivala ovu praksu. Seksualno zlostavljanje se vremenom pretvorilo u normalnu stvar. Procenjivalo se da u Americi oko 6 odsto popova redovno primenjuje ovu praksu. Novinari su uporni: istražuju uprkos pretnjama i odvraćanjima. Veruju da imaju dužnost da javnost obaveste o ovome. Na kraju uspevaju.

Za razliku od novinara Boston Globe, novinari u Srbiji izgleda sve manje veruju da imaju zadatak da javnost obaveštavaju o zloupotrebama bilo kakve vrste. Broj novinara koji novinarstvo shvata kao propagandu i udvorištvo zabrinjavajuće je velik. Sa druge strane, razumem novinare koji su na udvorištvo pristali da bi prehranili porodicu. Političari, pogotovo u poslednje četiri godine, na novinare vrše stravičan pritisak na novinarsku etiku. Da bi se to eliminisalo potrebno je eliminisati pravila pod kojima je to moguće.

Po završenom filmu kupujem današnje novine u kojima je intervju dao Srđan Bogosavljević, najveći domaći istraživač javnog mnjenja. Kaže da i DJB lista ima šanse da pređe cenzus od 5 odsto. Dakle, sad je zvanično: ulazimo u Skupštinu Srbije.

Ova informacija značajno menja položaj DJB u biračkom telu. Na prethodnim izborima DJB nije uspeo da pređe cenzus (osvojili smo 2,1 odsto). Međutim, podrška koju smo tada uživali u biračkom telu bila je veća. Veliki broj ljudi koji su podržavali naš program nisu hteli da glasaju za nas, jer su verovali da nećemo preći cenzus. Sada kada se pojavila informacija da ga prelazimo, očekujem da će podrška biti veća od 5 odsto, jer će ta činjenica mobilisati sve glasače koji su se do sada uzdržavali da nam daju glas iz straha da ga ne bace.

ponedeljak, 4. april

Kasno uveče glavni odbor održava sednicu na kojoj utvrđujemo redosled kandidata na republičkoj izbornoj listi. DJB je prva stranka u Srbiji koja, pored uobičajenih kriterijuma koji proizilaze iz političke aktivnosti, redosled na listi utvrđuje po kriterijumima stručnosti. Želimo da zaustavimo stranačko zapošljavanje i praksu po kojoj vozači, vratari ili oni koji su delili letke u kampanji, a istovremeno nisu stručni (nemaju zahtevano obrazovanje), završavaju na mestima gradskih menadžera, državnih sekretara ili članova upravnih odbora javnih preduzeća. Kampanjski aktivisti treba da budu plaćeni za svoj posao. Oni koji žele da budu poslanici ili odbornici moraju da imaju talenat za javnu politiku. Sve ostale pozicije moraju da budu stručne. Sređivanje javnog sektora počinje kod kuće. Ako DJB kao organizacija nije u stanju da skroji listu na kojoj stručnost ima odgovarajuće mesto, neće to uspeti ni u državnoj administraciji.

Ljudi nam se podsmevaju zbog ovoga. Navikli su da je normalno što stranke na mesta državnih sekretara i pomoćnika ministara, direktora javnih preduzeća postavljaju ljude sa dva razreda više poslovne škole. Navikli su na lažne doktorate i negativnu selekciju. Teško prepoznaju da je negativna selekcija jedan od ključnih razloga što nam privreda, zdravstvo, obrazovanje, nauka i kultura sve više propadaju. Pozitivna selekcija je jedna od ključnih tačaka DJB programa. Ako ovo ne uspemo da promenimo, sve drugo će biti uzalud. Verujemo da će pozitivna selekcija u “Dosta je bilo” danas stvoriti temelje za pozitivnu selekciju u javnom sektoru sutra.

utorak, 5, april

Sa zanimanjem pratim kako kladionice procenjuju izborne rezultate. Mnogima nije jasno zašto je to važno. Za razliku od nekih istraživača javnog mnjenja, kladionice imaju interes da rezultat procene što vernije, jer ako to ne urade gube svoj novac. (Pre dve godine agencije za istraživanje javnog mnjenja su nam davali 0,5-1 procenata, a kladionice 1,7 procenata. Osvojili smo 2,1 odsto.)

Spuštanjem kvote sa 1,85 na 1,3 za one koji glasaju da će DJB osvojiti preko 4,5 odsto glasova kladionica želi da uštedi novac, obeshrabrujući ljude da ga stavljaju na više od 4,5 odsto. Naposletku, kladionica je danas podigla i procenat za koji veruje da će DJB osvojiti na izborima na 5 odsto. Drugim rečima, i kladionica sada veruje da DJB ima najmanje 50 odsto šanse da osvoji više od 5 odsto glasova na izborima 24. aprila.

sreda, 6. april

Republička lista DJB je kompletirana. Sastajemo se kasno uveče i krećemo oko ponoći da je predamo Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) koja se nalazi u staroj Skupštini Srbije. Stižemo oko pola jedan i zatičemo zaključana vrata. U RIK-u nema nikoga. Otvara nam vratar i kaže “Dođite sutra”. Insistiramo da listu predamo odmah – RIK radi 24 sata dnevno, i mora da ima dežurne članove. Čekamo sat i po vremena sve dok se oko dva po ponoći nisu pojavila četiri službenika RIK-a i zaprimila listu.

četvrtak, 7. april

Pre nekoliko dana novi album objavio je Bob Mould, moj gitarski heroj iz tinejdž perioda krajem osamdesetih. Počeo sam da ga slušam dok je svirao u sastavu Hüsker Dü, a potom nastavio kada je započeo solo karijeru i osnovao sastav Sugar 1992. godine. A onda su došle devedesete kada sam, kao i stripove, počeo manje da slušam muziku. Preskočio sam mnoge Mouldove ploče i onda se pozitivno iznenadio kada sam čuo Patch the Sky. Bob još uvek ima šta da kaže i zrači istom onom energijom koja me privlačila kada sam ga prvi put čuo. Iako je danas trideset godina stariji, nije izgubio energiju, za razliku od mnogih drugih rok i pop zvezda iz osamdesetih – Stinga, Bona, Dejvida Birna, Brajana Ferija, Pola Velera, Morisija – za koje bi bilo bolje da su se odavno penzionisali. Mould je oduvek bio nepretenciozan i nenametljiv. Takav je i danas.

Autor je profesor Fakulteta političkih nauka iz Beograda, autor knjige “Mašina za rasipanje para”, koja uskoro izlazi iz štampe