ORTOREKSIJA: Zavisnost od zdrave hrane

Šta onda kada nam se čitav život vrti oko toga šta ćemo jesti , da li je to zdravo i kada previše vremena trošimo na spremanje hrane i na odluke da li da popijemo taj Plazma šejk ili se opsesivno držimo principa.

Koncept zdrave hrane

Zdrava pravilna ishrana poslednjih godina uzima sve više maha u svim životnim sferama. Mediji bombarduju pratioce različitim člancima, istraživanjima o pozitivnim posledicama unosa povrća, voća, unosu kvalitetnog proverenog mesa ili smanjenju unosa mesa, industijske hrane , hrane bogate prostim šećerima. Ovo je zaista dobro dok ne pređe u opsesiju ili ekstrem.

Kako smo od jesti zdravo prešli u poremećaj ishrane?

Kao i sve što pređe u ekstrem, tako je i ovaj ekstrem, zavisnost od zdave hrane dobio svoje ime – ortoreksija.

Za početak ime ortoreksija potiče od dve grčke reči: Orto što označava pravo ili pravilno i oreksija što znači apetit. Kao problem prvi put je opisana 1996. godine od strane dr. Steven Bratmana.

Prva definicija ortoreksije glasi:

„Nezdrava opsesija hranjenja zdravom hranom.“

Danas bismo mogli da je upotpunimo: „Psihološko stanje pojedinca u kome se osoba fiksira isključivo na unos zdrave I čiste hrane do te mere da izbegavaju svaku hranu koja sadži bilo šta veštačko (od aroma,boja ,konervanasa i sličnog), hrana postaje glavna stvar u životu osobe kao i planiranje jelovnika Ukoliko pojedu nešto van okvira jelovnika osećaju krivicu I vrše samokažnjavanje.“

Ovde ne govorimo o ljudima koji za svoj životni stil biraju zdrav način ishrane. Kao što postoji opsesija sa zavišnošću od brze hrane sa jedne strane ekstrema, ovde govorimo odrugoj strni ekstrema, zavisnošću od zdrave ishrane i šta se dešava sa osobom ukoliko unese „zabranjenu“ namirnicu u organizam.

Ortoreksija spada u poremećaje ishrane i definiše se kao: „Psihološko stanje pojedinca u kome se osoba fiksira isključivo na unos zdrave i čiste hrane. Hrana postaje glavna stvar u životu osobe kao i planiranje jelovnika. Ukoliko pojedu nešto van okvira jelovnika osećaju krivicu i vrše samokažnjavanje.“

Ortoreksija spada pod poremećaje u ishrani. Možemo čak i napraviti paralelu sa anoreksijom i bulimijom. Ortoreksja kreće kao želja za zdravijim životom, ali kao i kod anoreksije, osoba želi potpunu kontrolu života, socijalnog života, želja za odredjenom kilažom (koju im neretko nameću drugi, a koje su sami prihvatili), pokušaj podizanja samopouzdanja. Razlika izmedju osobe koja pazi šta jede i osobe sa ortoreksijom je u tome da je prva svesna da radi ono što je potrebno da se postigne i održi normalan BMI.

Kao i kod anoreksije, ortoreksija ne retko ima elemente OCP-a (opsesivno kompulsivnog poremećaja) , takođe se dešava da osobe sa ortoreksijom skliznu u anoreksiju , koju ne retko prikrivaju. Ortoreksija ima idealističku , duhovnu komponentu koja joj omogućava da bude ukorenjena u identitet osobe, najčešće je psihološki problem u procesuiranju informacija , gde je hrana postala dominantna tako da drugi aspekti postaju zanemareni . Dešava se, mada retko, da slučaj orotoreksije ode dalje i da dovede do neuhranjenosti ili smrti.

Ortoreksija vs anoreksija

Glavna razlika izmedju ova dva oboljenja je u funkciji izbora hrane. Anoreksične osobe svoj fokus stavljaju na gubitak težine dok je kod ortoreksije fokus na čistoći (nezdravosti hrane) i strahu od bolesti.. Osobe koje pate od anoreksije imaju iskrivljenu sliku o sopstvenom telu, dok se osobe koje pate od ortoreksije stalno bore protiv osećanja nečistosti onoga što su pojeli. Oba poremećaja uključuju kontrolu i želju da se postigne savršenstvo (što je jedna od karakteristika Ocp-a).

Pored posebne pažnje koju posvećuju ishrani i čišćenju ishrane , osobe sa ortoreksijom imaju i specijalan fokus na vežbanje, iz sličnih ili istih razloga kao kod biranja hrane, da se eliminiše ili smanji „nešto“ loše iz organizma. Kako se ortoreksija razvija, tako dolazi do propadanja drugih strana života, hrana je postala centralna tema u svakom trenutku dana .

Kada se ortoreksija javlja?

Ortoreksija se može javiti u svim životnim dobima. Medjutim sve češće se javlja među devojčicima u adolescenciji ( od 13 do 19 godine) koje prateći trendove ne retko od zdrave ishrane dođu do izgladnjivanja. Po svemu devojčice u ovoj starosnoj grupi žele da se prilagode vodećim trendovima, žele da budu drugačije, bolje i svoj fokus sa težine života adolescenta pre usmere na nešto drugo. Preusmeravajući pažnju sa sebe i svog života, potiskuje ili negira svoja osećanja i potrebe koje u tom periodu naviru i teže da izađu napolje. Ovo dovodi do socijalne izolacije, povlačenje u sebe, izrazito niskog samopoštovanja i, zbog iscrpljenosti organizma, fizičkih povreda. Neki naučnici čak tvrde da i ako je u nekom trenutku bila svesna svog stanja, mozak osobe sa ortoreksijom nije mogao pravilno da procesuira informacije jer ne radi ispravno zbog neuhranjenosti.

Kako dolazi do ortoreksije?

Mnogi ljudi koji se zdravo hrane, zbijaju šale na svoj račun da su „Ortoreksivci“, a da zapravo i ne znaju šta sve ovaj problem obuhvata i kakvu emotivnu komponentu ovi ljudi imaju. Za nastanak oroteksije uvek postoji emotivna komponenta, neki emotivni problem koji osoba potiskuje. Ako na to pridodamo savremene trendove, koji propagiraju koncept zdrave ishrane, zavisna osoba lako može da sklizne na područje ortoreksije. Naravno, na ovo utiče i izbor trenda koji osoba prati. Ako je to npr. neki blaži koncept (npr Paleo ishrana) retko dovodi do pojave ortoreksije, dok npr Raw ishana ili Vegetarijanska ima veću šansu da dovede do pojave oroteksije.

Da li imate ortoreksiju?

Ako ste se možda pronašli u dosadašnjim redovima, i želite da proverite da li vaši simptomi eventualno upućuju na mogućnost da imate ortoreksiju, ako date iskrene odgovore na sledeća pitanja, možete dobiti neku sliku o tome da li možda patite od ortoreksije, i potražiti mišljenje i savet stručnjaka.

Postavite sebi ova pitanja i štiklirajte tačan odgovor:

1. Da li ste okrenuti zdravoj ishrani kao glavnom osećaju sreće, značenja

i duhovnosti? DA NE

2. Da li Vas vaša ishrana čini da se osećate boljima od drugih ljudi? DA NE

3. Da li Vas vaša ishrana ometa u ostvarivanju socijalnih kontakata na poslu, sa prijateljima ili porodicom? DA NE

4. Planirate li obroke nekoliko dana u napred? DA NE

5. Da li Vam se kvalitet života smanjio, a povećao kvalitet ishrane? DA NE

6. Da li osećate kontrolu kada se hranite zdravo? DA NE

7. Da li ste se odrekli hrane u kojoj ste uživali da bi jeli zdravu hranu? DA NE

8. DA li se osećate uznemireni i zabrinuti kada niste u mogućnosti da jedete zdrave namernice? DA NE

Ukoliko Vam je 4 i više odgova pozitivno (DA), vrlo je moguće da ste na pragu ortoreksije. Hrana, ma koliko bila čista, ne može i ne treba da popuni emotivni prostor u vama i da vam da utehu. Ako koristite hranu u ove svrhe, moguće je da se nalazite na putu ka poremećaju ishrane, ali to svakako proverite sa stručnjakom za tu oblast.

Kako kod nekog dolazi do pojave ororeksije kod nekog ne?

Prvo, najbitnija je emotivna komponenta poremećaja, da li osoba beži od sebe svojih osećanja ili da li joj hrana predstavlja štit od nekog emocionalnog bola.

Drugo, ako je osoba već skolna ekstremima u drugim oblastima, vrlo je moguće da će otići i u ekstrem ortroreksije.

Kako se leči ortoreksija?

Osnova ovog, kao i sličnih oboljenja nalazi se u emocionalnim problemima. Tačnije u nemogućnosti pravilne obrade emocija. Često naši emocionalni obrasci koje smo naučili kao mali ne pale ili ne rade u odraslom ili adolescentnom dobu, pa težimo da radimo nešto što nam donosi neku vrstu zadovoljstva. Umesto da osoba nauči nove obrasce nošenja sa emocijama i životnim poteškoćama, ona traži zamenu za te sposobnosti u uspostavljanju kontrole u nečemu drugome. U ovom slučaju u uspostavljanju kontrole nad ishranom. Ne uspevajući da se izbori sa svojim nezdravim emocijama, ona prebacuje borbu na drugi teren, na kontrolu unošenja nezdrave hrane. Da bi se rešio problem ortoreksije potrebno je preusmeriti fokus osobe na stvarni emocionalni problem, osvestiti ga i baviti se njime kako se ne bi prenosio na polje ishrane.

Poteškoću na tom putu predstavlja i dijagnostikovanje ortoreksije i otpor pojedinca, grupe ili društva. Biti fit i mršav je u trendu i u to većina ljudi čvsto veruju. Potrebna je edukacija ljudi o posledicama ovakvog stanja i o važnosti započinjenja lečenja.

Sasvim je u redu ako ne možete sami da prevaziđete neprijatne emocije, i ako vam je u tome potrebna pomoć. Ne retko se klijetni javljaju sa ovakvim problemom. Svrha terapije je da vam pomogne da otkrijete osnovni emocionalni uzrok poremećaja ishrane, bolna, potisnuta osećanja, i da naučite da se nosite sa sa njima.

Putevi lečenja:

Individualna psihoterapija – Na sastancima se prorađuju različiti socijalni i emocionalni problem sa kojima se osoba nosi na neadekvatan način, i od kojih beži u ortoreksiju. Postepeno prorađivanje stvarnih uzroka emocionalne napetosti dovodi do poboljšane sposobnosti osobe da prepoznaje svoje emocije, uzroke koje dovode do tih emocija, da nađe bolje načine da se nosi sa tim emocijama, adekvatnije mehanizme da se nosi sa životnim zadacima i izazovima. Psihoterapijski rad na stvarnim uzrocima emocionalne napetosti vremenom smanjuje emocionalnu tenziju osobe i potrebu da se ta tenzija prenosi na polje ishrane.

Grupna terapija – Skup više ljudi koji pate od sličnog ili istog poremećaja, predvođen iskusnim psihoterapeutom, može biti od velike pomoći u prevazilaženju ortoreksije . Neretko u samoj grupi ljudi dobiju neophodnu podršku i korisne uvide u emocionalne uzroke problema sa ishranom. Osoba može da i kod drugih vidi sličnu psihodinamiku, neadekvatan način rešavanja emocionalnih problema kroz ishranu, da „nađe sebe u drugima“.Osećaj da nije sama, da je okružena ljudima koji se nose sa sličnim problemima i usmereni su ka rešavanju istih, umanjuje osećanje usamljenosti i beznadežnosti.

Nutricionista – Jedan od jako bitnih faktora je ponovno učenje o hrani i ishrani i postepeno ubacivanje namernica u ishranu pojedinca.

Psihoterapijski rad na stvarnim uzrocima emocionalne napetosti vremenom smanjuje emocionalnu tenziju osobe i potrebu da se ta tenzija prenosi na polje ishrane.

Cilj lečenja ortoreksije:

– Naučiti osobu da je u redu nemati kontrolu nad svim

– U redu je biti nesavršen

– U redu je biti ranjiv

– U redu je ispoljiti emocije, koje god one da su, one su deo nas

– Polako razvijati toleranciju na različite frustracije i naučiti osobu da frustracije tj . da teškoće nisu loše već da nas teraju da se razvijamo

– Naučiti osobu da se nosi sa svojim emocijama, prepoznaje i razume uzroke nastajanja sopstvenih emocija, i ne prebacuje emocionalne probleme na polje ishrane

Autorka je Oli savetnica