Borba za otpremnine

 Međutim, ni oni čija preduzeća nađu strateškog partnera neće biti bezbrižni. Prvo će strahovati da se ne nađu na spisku onih koje će novi poslodavac proglasiti tehnološkim viškom, a ako „prežive“ taj proces, sa zebnjom će gledati da li će im biti smanjena primanja.

Sindikalci i stručna javnost slažu se u oceni da radni ljude u tim preduzećima nemaju mnogo razloga da se nadaju nečem dobrom, a ne veruju ni da će dobiti pristojne otpremnine. Ipak, sindikalne centrale u Srbiji najavljuju beskompromisnu borbu za prava svog članstva, za opstanak njihovih preduzeća, redovne zarade i adekvatne otpremnine.

Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, kaže za Radnik da otpuštanje bilo kog radnika u uslovima deficita u budžetu predstavlja pravi zločin i protivno je interesima države.

– Za svakog otpuštenog radnika država gubi poreze iz kojih puni budžet i obezbeđuje sredstva za zdravstvo, školstvo i socijalu. Stoga ne vidim da je državi u interesu otpuštanje radnika. Kada je reč o preduzećima iz metalskog kompleksa, a koja se nalaze u fazi restrukturiranja, odgovorno tvrdim da njih 99 odsto imaju potencijal da se održe na tržištu. Dakle, ne postoji nijedan razlog da bilo koje preduzeće iz metalskog kompleksa, a njih je oko 50, ode u stečaj i da radnici ostanu bez posla. Primera radi, seljacima su za rad na oranicama i njivama potrebni traktori. Mi imamo fabrike koje proizvode traktore i motore i ta preduzeća imaju tržište i samim tim treba da nastave da rade. Država treba da im omogući uslove za restrukturiranje, odnosno da „stanu na noge“ i pomogne da nađu strateškog partnera. Država bi trebalo da podstiče kupovinu domaćih proizvoda. Isto tako, ako želi da vodi odgovornu politiku prema građanima, država je dužna da uposli domaću industriju.

Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost“, kaže za Radnik da Vlada nema kapaciteta da uspešno sprovede restrukturiranje i privatizaciju 502 firme u Srbiji i da obezbedi pristojne otpremnine za radnike koji ostanu bez posla.

– Premijer Vučić nam je rekao da očekuje da se može uspešno privatizovati između 80 i 110 preduzeća. Ne verujem da će to baš ići tako kako je rečeno. Očekujem da će nedostatak kapaciteta Vlade da se suoči sa ovim problemima i odlazak velikog broja preduzeća u stečaj dovesti do opravdanog nezadovoljstva radnika. Mi u UGS „Nezavisnost“ ćemo se svakako maksimalno boriti za ostvarenje prava našeg članstva i svih radnika u Srbiji, naglašava Čanak.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, ističe da su radnici u Srbiji u velikom strahu zbog ovog procesa

– KSS smatra da nije dobro davati rokove do kada ovakvi procesi treba da se završe, već treba stvoriti najbolje uslove da svako preduzeće koje ima potencijala nastavi sa radom. Firme koja su u fazi privatizacije u ovom trenutku možemo podeliti u dve grupe. U prvoj grupi su one koja ne rade skoro 15 godina. Zaposleni u njima su već našli nove poslove, odnosno egzistenciju svojih porodica obezbeđuju na drugi način. Oni bi trebalo da uzmu otpremnine, a država bi trebalo da se postara da one budu onakve kako to i dolikuje. U drugoj grupi su ona preduzeća koja mogu da opstanu na tržištu. Njima država treba da pomogne i da im nađe strateškog partnera. Mi u KSS smatramo da je najbolji model dokapitalizacija, odnosno da država ostane većinski vlasnik u tim preduzećima. Na taj način bi se adekvatno štitila prava zaposlenih, a i država bi imala koristi od profita koji bi ostvarivala kao akcionar, ističe Cvetanović.

I Željko Veselinović, predsednik USS „Sloga“, naglašava da najveći broj zaposlenih u tim preduzećima ne veruje da njihove kolektive država restrukturiranjem može da izvuče iz „bule“.

– Obišao sam nedavno nekoliko tih firmi i primetio sam vidno neraspoloženje. Radnici ne veruju da Vlada može da obezbedi nastavak rada njihovih firmi. S obzirom na takvu situaciju najveći broj radnika iz ta 502 preduzeća će najradiji da uzme otpremnine i pokušati da nađe novo zaposlenje. Međutim, veliki problem predstavlja to što država nije spremna da radnicima isplati otpremnine od 300 evra po godini radnog staža, što bi im obezbedilo kakvu-takvu sigurnost dok su bez posla. Donošenjem niza takozvanih reformskih zakona vlast se pobrinula da ne mora da isplati otpremnine u tom iznosu, već će one biti od 12 do 13 hiljada dinara. Reč je o bednim iznosima koji neće moći da podmire potrebe radnika i njihovih porodica duže od tri meseca, objašnjava Veselinović.

On ističe da se „Sloga“ zalaže da države sve radnike za koje postoje uslovi prebaci u preduzeća koja kontroliše. Primera radi, ako se privatizuju neke ćerke-firme koje su radile za preduzeća u većinskom vlasništvu države, radnike koji budu tehnološki višak treba prebaciti u osnovnu delatnost.

– „Sloga“ će se zalagati da radnicima koji dobiju otkaze pripadne otpremnina od 300 evra i da se ona nikako ne smanjuje. Spremni smo da sarađujemo i sa drugim sindikalnim centralama na terenu, ako je ta saradnja na lokalu moguća. Takođe, smatramo da država preduzećima koja idu u stečaj treba da pruži šansu tako što bi im dozvolila se organizuju po principu radničkog akcionarstva. Praksa je pokazala da su neka preduzeća u Srbiji na taj način, birajući iz svojih redova poslovodstvo i samostalno nalazeći poslove, uspešno bitisala na tržištu. Dati im priliku da se sami bore za „svoje mesto pod suncem“ je daleko korektnije i ispravnije nego oterati ih u stečaj i socijalnu neizvesnost.

Opet kreću protesti

Ranka Savić, predsednica ASNS ističe da radnici imaju i te kako razloga da strahuju za svoju budućnost jer država ništa ne čini da se njihovi problemi reše. „Razlog za protest radnika Jumka iz Vranja ispred zgrade Ministarstva privrede je taj što vlast ništa nije učinila kako bi se njihovo preduzeće restrukturiralo. Istovetna je katastrofalna situacija i u drugim preduzećima. Logično je da će se najveći broj tih firmi naći u stečaju, a njihovi radnici ostati bez posla. Zbog toga a i zbog neodgovornog ponašanja vlasti u aktuelnom procesu restrukturiranja i privatizacije preduzeća u Srbiji ASNS će organizovati proteste sa ciljem zaštite radničkih prava“, kaže Savićeva.

Početkom novembra prvi rezultati

Dostavljanje ponuda na adresu Agencije za privatizaciju za kupovinu 502 firme u Srbiji završeno je u ponedeljak, 15. septembra. U narednom periodu te ponude će se razmatrati i one koje imaju osnova biće upućene na uvid Ministarstvu privrede i Vladi Srbije. Očekuje se da se taj proces završi do 1. novembra, kada bi trebalo da se zna više o tome koja preduzeća će se privatizovati a koja će otići u stečaj.