Naslov:OBRAZLOŽENJE (3)

– Uvodi se pozitivna diskriminacija radnika u odnosu na druge stečajne poverioce kao jedno od načela stečaja (član 4. stav 2).

– Celokupno potraživanje radnika svrstava se u prvi isplatni red (član 57.), i to: neisplaćene bruto zarade zaposlenih i ranije radno angažovanih fizičkih lica po kakvom drugom ugovoru koji podrazumeva radni odnos (osim preduzetnika), sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.

– Pored radnika-poverilaca, u radu Skupštine preduzeća u stečaju učestvuju i radnici i bivši radnici stečajnog dužnika koji nisu stečajni poverioci, i koji ovo pravo imaju do donošenja rešenja o bankrotstvu. Ukoliko se ne usvoji plan reorganizacije, nakon donošenja rešenja o bankrotstvu pravo odlučivanja u Skupštini imaju samo stečajni poverioci, odnosno radnici učestvuju u njenom radu samo kao stečajni poverioci (član 34. i 35).

– Radnici i bivši radnici imaju pravo na najmanje jednog člana Odbora. Ukoliko se njihov predstavnik ne izabere redovnim putem, za poslednje mesto u Odboru glasaju samo radnici i bivši radnici (član 40.).

– Radnici i bivši radnici u Skupštini glasaju u okviru posebne klase na sledeći način: oni koji nisu stečajni poverioci glasaju sa srednjom vrednošću između najvišeg i najnižeg iznosa potraživanja zaposlenih i ranije zaposlenih; oni koji jesu stečajni poverioci glasaju sa svojom visinom potraživanja uvećanom za srednju vrednost potraživanja (član 34.).

– Klasu radnika i bivših radnika čine poverioci čija potraživanja spadaju u prvi isplatni red kao i radnici kojima je radni odnos prestao najduže tri godine pre pokretanja stečaja, i bivši radnici kojima je radni odnos prestao pre više od tri godine od dana pokretanja stečaja pod uslovom da su pokrenuli radni spor za utvrđivanje nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, a koji nije pravnosnažno okončan do dana pokretanja stečaja (član 35.).

– Pored glasova po osnovu svog potraživanja za neisplaćenu neto zaradu, radnici i bivši radnici imaju pravo glasa i po osnovu potraživanja za neplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na svoju zaradu (član 35).

– Kako ne bi došlo do zloupotrebe pozitivne diskriminacije radnika, u slučaju da zaposleni ili ranije zaposleni ustupi svoje potraživanje, primalac potraživanja ima ista prava kao ustupilac u pogledu novčanih potraživanja, ali ostala prava ostvaruje kao poverilac trećeg isplatnog reda, u klasi neobezbeđenih poverilaca, odnosno ne preuzima posebna prava predviđena za radnike i bivše radnike(član 121).

Mere koje ojačavaju nezavisnost Privrednih sudova od pritisaka i manipulacija izvršne vlasti:

– Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika se ukida status stečajnog upravnika u preduzećima koja su otišla u stečaj iz postupka privatizacije. Stečajni upravnik u ovim preduzećima imenuje se na isti način kao i u svim ostalim. Nepotrebno je favorizovati državu kao dužnika tako što će se njen organ imenovati za stečajnog upravnika u pravnim licima čiji je većinski vlasnik. Stečajni upravnici su kvalifikovani da dužnost obavljaju u svim predmetima bez obzira na vlasničku strukturu.

– Pravo podnošenja UPPR-a u ime vlasnika stečajnog dužnika u preduzećima koje su otišla u stečaj kao subjekti privatizacije poverava se Nacionalnoj službi za zapošljavanje (član 158.), koja ima potrebne organizacione kapacitete i znanja za vršenje ove funkcije, koja je po svom delokrugu poslova, iskustvu i praksama najbliža socio-ekonomskim problemima čije se rešenje očekuje od reorganizacije, i najviše je od svih državnih institucija motivisana da za rešenjima traga.

– Izrada programa obuke, načina sticanja posebnih znanja i polaganje ispita za stečajne sudije poverena je Ekonomskom fakultetu univerziteta u Beogradu, uz konsultaciju sa Pravnim fakultetom univerziteta u Beogradu (član 7.). Smatramo da je važeće rešenje, po kom su ovi poslovi u nadležnosti Vladinih ministarstava, izvor mogućeg pritiska na stečajne sudije i da je društveno najprihvatljivije rešenje da obuku stečajnih sudija preuzmu odgovarajući fakulteti Univerziteta u Beogradu.

– Svi državni organi koji postupaju u konkretnom stečajnom postupku, kao i u drugim postupcima koji su u posrednoj ili neposrednoj vezi sa strankama u stečajnom postupku i na taj način imaju posrednog ili neposrednog uticaja na stečajni postupak dužni su da postupaju sa naročitom hitnošću (član 9.). Za kršenje ove obaveze odgovorno lice u državnom organu kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara do 500.000,00 dinara (član 208).

– U članu 14. uvodi se mogućnost pokretanja stečaja nad pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz budžeta Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave uz uslov da odobrenje za pokretanje stečaja da nadležno ministarstvo sa propisivanjem posledica uskraćivanja davanja odobrenja. Ne postoji racio za favorizovanje pravnih lica osnovanih i finansiranih od strane države, da ovi subjekti u pravnom prometu moraju imati istu odgovornost kao svi ostali subjekti, pogotovo u situaciji kada državni organi iznalaze načine da ovi subjekti nesmetano posluju i u slučajevima višegodišnje blokade njihovih računa.

Nemogućnost povlačenja predloga za pokretanje stečaja

Postojeće rešenje nije bilo dovoljno jasno i moglo je voditi zloupotrebi procesnih ovlašćenja. Eksplicitnim navođenjem da se podneti predlog za pokretanje stečaja ne može povući (ćlan 6.) smanjuje se mogućnost različitih tumačenja i zloupotrebe procesnih ovlašćenja. Ova dopuna je u skladu sa važećim zakonom koji je propisao da stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti.

Povećanje rokova trajnije nesposobnosti plaćanja

Svaki zakon mora da uvažava stvarno stanje. Propisivanje kratkih rokova za postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja kao stečajnog razloga dovodi u nesaglasnost stvarno stanje u kom se nalazi naša privreda i zakonskog teksta. Zato smo nacrtom povećali rokove čijim protekom se smatra da postoji trajnija nesposobnost plaćanja kako bi se izvršilo usaglašavanje sa stanjem u privredi (član 12.).

Uvođenje mogućnosti da se za stečajnog upravnika imenuje lice koje je dužnik stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom ukoliko potraživanje stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom ne prelazi iznos jedne prosečne zarade u Republici Srbiji (član 21)

Bespotrebno je važećim zakonom propisano ograničenje da se za stečajnog upravnika ne može imenovati lice koje je dužnik stečajnog dužnika. Ovakvo rešenje može dovesti do toga da pojedini stečajni upravnici ne mogu biti imenovani iako je njihovo dugovanje prema stečajnom dužniku zanemarljivo.

5. Usklađenost Nacrta sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08)

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (u daljem tekstu: Sporazum) u okviru Naslova VIII Politike saradnje, član 95 predviđa da saradnja između zemalja EU i Republike Srbije ima za cilj „razvijanje i jačanje malih i srednjih preduzeća (MSP) u privatnom sektoru, uspostavljanje novih preduzeća u oblastima koje pružaju mogućnost za rast i saradnju između MSP u Zajednici i u Srbiji“. Ipak, iako Sporazum u pojedinim odredbama daje izvestan prostor u kom bi ovakav zakonski tekst mogao biti prihvatljiv, odnosno u kom ne bi bio ocenjen kao potpuno suprotan neoliberalnoj politici evropskih integracija, nema sumnje da bi za takvo razumevanje Nacrta od strane evropskih institucija najpre bilo potrebno razumevanje od strane vlasti u Srbiji da se evropski put može i mora tražiti kroz rešenja koja znače razvoj privrede i društva u Srbiji, to jest da evropski put ne mora nužno podrazumevati posezanje za najsurovijim i najprimitivnijim alatima neoliberalne dogme. Drugim rečima, usklađenost Nacrta sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre svega je pitanje za vlasti u Srbiji.

U Beogradu, 10. februar 2016. godine