Dve Srbije u turbo-folku

E, sad, sigurno ste pomislili da samostalni solistički koncert na Marakani večeras ima Aca Vučić. Ma jok. Na Marakani nastupa Aca Lukas, ovdašnji vokalni solista od renomea. Znate onaj hit: „Kuda idu ljudi kao ja“?

Posle tog hita i vama se ponekad u podsvesti postavi slično pitanje. Kuda, zapravo, idu ljudi kao vi? Kad Aca Lukas, leta gospodnjeg 2013. napuni Marakanu, gde ćete onda vi, drugovi i drugarice, koji ste pre dve nedelje išli da gledate svirku američkih pank-rokera Green Day na polupraznom Donjem Kalemegdanu. Tamo je u istoriji prilikom masovnih okupljanja manje ljudi bilo jedino kada su Beogradsku tvrđavu krenuli da osvajaju Turci, iz pravca Ušća. „Oooo Turci, zatvaramo diskoteku“ – što bi rekao Nikola Kojo u „Lepa sela, lepo gore“. I shvatiće da ste po rečniku većinske Srbije „kontroverzna ličnost“: osoba koja ne sluša narodnjake, ne čita Skandal, tvrdi da je Rada Manojlović prosečna riba i nema pojma za koga se udala Goga Sekulić.

Posle Lukasa na Marakani – beogradski turbo-folk jun nastavlja se već petnaestog. Istina – na Ušću, opako simboličnom mestu – to je jedna spektakularna livada, i biva ono ''ko živ – ko mrtav'' kad tuda protutnji otac nacije, majka nacije ili, retko, Kit Ričards. Petnaestog juna tamo nastupa Jelena Karleuša, zvana Jeca, a na Vidovdan – crveno slovo, kako i dolikuje vokalnoj interpretatorki, jelte – na isto mesto pristupiće u punom pojavnom obliku i Svetlana Ražnatović, zvana Ceca, po zanimanju hodajući freskopis.

Sad tu ima jedan problem – od ovo troje Karleuša odavno sebe ne svrstava u turbo-folk, već kad gostuje u TV emisijama insistira da je predstavljaju kao pop zvezdu. A zašto? Pa ovako je to bilo – Karleuša je do 2010. bila jedna obična pevačica, reko bi potpuni laik – narodna pevaljka, zvana „mala od skandala“. A onda je „mala od skandala“ uvatila da piše kolumne za Kurir, u sveopštem trendu kolumnizma. Svako, naime, ko zna sva slova azbuke, u srpskoj štampi dobije kolumnu. I tako se nakotilo tih kolumnista raznih fela.

Ali, cela Srbija se tada iznenadila Karleušinim „zdravim razmišljanjima“, osobito onim o LGBT populaciji. Usledile su počasti: kolumnistu Danasa Svetislava Basaru proglasili su neformalnim portparolom JK, jerbo se njemu to njeno pisanije osobito svidelo. Ne toliko stilski, koliko u stavu.

– Nekakvi sociolozi nazvali su me fenomenom. Pevačica koja piše! Magarac koji svira violinu, mrmot koji zavija čokoladu! Osećam se kao majmun koji je objasnio teoriju relativiteta! A zapravo sam rekla ono što svi znamo i mislimo. Ništa novo i epohalno. Ipak, nekim čudom, cilj je postignut. Što biste vi, Basara, rekli – šut u jaja mladoturske čaršije – objasnila je Jelena Karleuša u kolumni-pismu Svetislavu Basari. Kako to interesantno zvuči.

Posle se neko u redakciji Danasa dosetio da bi bilo zanimljivo fotografisati zajedno Karleušu & Basaru za naslovnicu novogodišnjeg broja pod naslovom: „Medijski događaj godine“. To bi zasenilo čuvenu fotku Bitlsa na Ebi roudu. Karleuša pristala, pristao i Basara. Ali do slikanja nikada nije došlo. Pitajte Basaru zašto. Karleuša nam je ovih dana objasnila kako ona ima sopstvenu teoriju po tom pitanju: „Čoveku sam se verovatno popela na glavu i dosta mu je bilo svega, a posebno Jelene Karleuše.“

U međuvremenu, Čeda Jovanović ugostio je Karleušu na tribini LDP („Jelena je pokazala da je pametnija od većine srpskih intelektualaca“), gostovala je u Utisku nedelje zajedno sa Jovanom Ćirilovim i Borkom Pavićević, i postala najbolja ortakinja na Tviteru sa Biljanom Srbljanović („naš virtuelni prijateljski odnos je dokaz kako dve dijametralno različite žene mogu da budu slične u stavovima, hrabrosti i zdravoj energiji. Biljana je zdravo tkivo ove rakom izrovarene države. Iako je ne poznajem, moje divljenje i poštovanje iskazujem svaki put kada se ukaže prilika. Ona je inspiracija“- napisala je JK)

Zato je ovih dana jedan „tviteraš“, fan JK, izneo zanimljivu tezu o dva predstojeća koncerta na Ušću: „Sad na Pinku idu reklame, jedna ova za 28.06, a druga za Jelenu. Koja razlika, dve Srbije, devedesete vs progresivna budućnost.“ Te ispada da svi mi koji nismo za devedesete, ima 8. juna da se nacrtamo na Ušću i đipamo uz Jelenu Karleušu, čiji se koncert reklamira pod motom „Viva la Diva“. I sama Karleuša u seriji javnih nastupa ističe da su ona dva druga junska koncerta obična seoska zabava, sa nacionalističkim pesmama i podvriskivanjem, čega, jelte, na njenom – već izvesno – drugosrbijanskom spektaklu – nema da bude. Prozvani Lukas Aca, opet, dodatno je podgrejao ovaj nenadani junski obračun „dve Srbije“. Izjavio je: „U potpunosti se slažem s konstatacijom moje drugarice Jece da njeno građansko veselje ima mnogo prednosti u odnosu na moju seosku zabavu. Mislim da je njena najveća prednost u tome što će u slučaju kiše ili lošeg vremena moći svoje fanove sa kupljenim kartama da prebaci u obližnji restoran, koji, eto simbolike, nosi naziv 'Ušće', kao i mesto održavanja ovog građanskog spektakla. Ja njoj želim sve najbolje i svu sreću sa njenim spektaklom. Viva la Njiva“, izjavio je dotični Lukas.

Em što će da peva, JK će, kako se najavljuje, za Ušće da spremi osobite svetlosne efekte & koreografiju. I šta će još da bude: „Moju pesmu 'Krimi rad' izvešće simfonijski orkestar“ – najavila je ovih dana JK. Tu sad biva jedan detalj – prostim ukucavanjem na Guglu došli smo i do stihova kompozicije „Krimi rad“, jednog od najvećih hitova sa njenog poslednjeg albuma. Idu ovako: „Borbene felne, brate, borbena mašina, ispod sedišta hekler, u gepeku količina, krimi rad, krimi rad, stiže borbena ekipa, naš konvoj ispred kluba je dug, sve džip do džipa… Šampanjac se sipa, prave se surove pare, u svakom klubu nas čeka, uvek glavni separe, ulični krimi maniri, na grudima su panciri, prozor spušten toliko, samo cev da proviri… Krimi rad, kad na mene neko krene, krimi rad, ti bi ubio zbog mene, krimi rad, sve zbog savršene žene, krimi rad, krimi rad… Krimi rad, ti si čovek mojih snova, krimi rad, i ova lova je iz snova, krimi rad, i oba bentley-a su nova, u njima ti i ja, ti i ja…“

To mu dođe kao himna „građanske Srbije“?

Kako je jednom mudro zborio gorepomenuti Aca Lukas: „To što se u nekim mojim pesmama priča o žestokim momcima, ne znači da sam ja jedan od njih, niti da se družim s njima. Pa i Oliver Dragojević peva o galebovima, pa ne verujem da se privatno druži s njima.“ Tako, verovatno smatra i JK, samonametnuta ikona „Druge Srbije“, koja je rušila stereotipe o LGBT ljudima, ali, eto, i dan-danas promoviše pesme čija poetika kao da je isplivala iz najmračnijih vremena Miloševićeve Srbije.

Te je teško verovati da će se većinska publika na ova tri koncerta nešto posebno razlikovati po profilu. Razlikovaće se kao i ranije – po original i falš „luj viton“ tašnama i sličnim statusnim simbolima. Što reče pesnik: „Borbene felne, brate, borbena mašina…“