Evropa neće prihvatiti zemlje koje se uzajamno ne priznaju

Tanja Miščević: Ti odnosi ne postoje iz poznatih razloga. Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Čekamo odluku Međunarodnog suda pravde kako bismo nakon toga videli šta se dešava, odnosno kuda dalje.

Edon Cana: Nema zvaničnih odnosa između Kosova i Srbije zato što Srbija nije u stanju da prizna realnost. Ali mislim da će se to promeniti i već se menja. Srbija je počela da sarađuje sa Euleksom, a Euleks je produkt Ahtisarijevog plana, što znači da je on ovde da implementira naš ustav, Ustav Republike Kosova.

Omer Karabeg: Gospođo Miščević, da li saradnja Srbije sa Euleksom na izvestan način znači priznavanje realnosti?

Tanja Miščević: Ne. Euleks je misija koja je vezana za bezbednosnu i odbrambenu politiku Evropske unije, a njen osnovni cilj je uspostavljanje vladavine prava, funkcionisanje pravosudnih institucija i uspostavljanje administrativnih službi. Za Srbiju nikada nije bilo problem pružanje pomoći privremenim institucijama Kosova da bi one mogle funkcionisati. To nema veze sa nekakvim priznavanjem realnosti, jer, kao što znate, Evropska unija nema kapacitet da opredeli status Kosova. To je, ipak, u nadležnosti jedne druge organizacije.

Edon Cana: Mi razumemo zašto Srbija ne može da prizna realnost, treba joj vremena, ali ona neće moći ući u Evropsku uniju bez priznanja nove realnosti.

Tanja Miščević: U godinama, koje su pred nama, u međunarodnim odnosima se može svašta izdešavati, rešenja mogu biti različita i vrlo fleksibilna. Ja mislim da je razumevanje položaja Srbije i njenog odnosa sa Kosovom u ovom momentu jedna od važnih stvari za sigurnost u regionu zapadnog Balkana.

Omer Karabeg: Kad dođe trenutak prijema Srbije u Evropsku uniju, da li mislite da će onda priznavanje Kosova biti postavljeno kao uslov?

Tanja Miščević: Dokle god postoji ijedna država unutar Evropske unije koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Evropska unija to ne može tražiti ni od Srbije.

Edon Cana: Na kraju procesa evropskih integracija, pre ulaska u Evropsku uniju, Srbija će morati da odgovori na pitanje – da li prihvata realnost ili ne. Ako odgovor bude – ne, evropska integracija Srbije neće biti moguća. Mislim da srpski političari to znaju, ali Srbija to teško može da proguta u ovom momentu zato što oni poslednjih deset godina nisu narodu govorili istinu. Da su od početka bili iskreni, stvari bi sada bolje stajale i za Srbiju i za Kosovo.

Omer Karabeg: Odnosi između Srbije i Kosova značajno utiču na ukupne odnose u regionu. Ministar inostranih poslova Srbije sada poručuje Makedoniji da će biti ugroženi njeni odnosi sa Srbijom zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Kosovom.

Tanja Miščević: To je diplomatski odgovor koji se može sviđati ili ne, ali to je način na koji država Srbija reaguje kada su ugroženi njeni nacionalni interesi. Nažalost, regionalna saradnja nije onakva kakvu bih ja volela da vidim u regionu jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana. Mi još uvek ne razumemo značaj regionalne saradnje. Smatramo je, zapravo, nužnim zlom, samo jednim od uslova našeg približavanja ka Evropskoj uniji.

Edon Cana: Srbija nema dobre donose ni sa Hrvatskom, ni sa Bosnom i Hercegovinom, ni sa Crnom Gorom, ni sa Makedonijom, a kao najveća država u regionu trebalo bi da bude primer regionalne kooperacije, što uopšte nije slučaj.

Omer Karabeg: Srbija se, gde god može, posebno u regionalnim organizacijama, protivi prijemu Kosova?

Tanja Miščević: Srbija se nije nijednog momenta protivila prijemu ili učešću Kosova u regionalnim inicijativama. U mnogima od njih Kosovo već učestvuje. Srbija se protivi prijemu Kosova u one regionalne i međunarodne organizacije gde je uslov za prijem da kandidat bude suverena država. To je nešto što je neprihvatljivo za vladu Srbije jer ona smatra da, kada je reč o Kosovu, taj uslov nije ispunjen.

Omer Karabeg: Da li smatrate da proces evropskih integarcija može da teče nezavisno od pitanja statusa?

Tanja Miščević: Da. To se i dešava. Od 2003, nakon Solunskog samita o unapređenju procesa stabilizacije i pridruživanja, proces praćenja uvođenja standarda, usvajanja zakona i kreiranja institucija na Kosovu prati se odvojeno u odnosu na proces istih takvih reformskih zahvata u Srbiji. Srbija se tome ne protivi.

Edon Cana: Mislim da je Srbija to prihvatila zato što nije imala drugu opciju. Evropska unija i velike sile sada vode takozvanu soft touch politiku prema Srbiji, ne pritiskaju je previše da ne bi odustala od refomi koje je već uradila. Ali za godinu ili dve bićemo u drugačijoj situaciji. Srbija će morati da prizna realnost.

Omer Karabeg: Da li je zamisliva situacija da u Evropskoj uniji budu dve zemlje članice koje se međusobno ne priznaju?

Edon Cana: To nije moguće. Evropska unija to nikada neće prihvatiti. Iskreno da vam kažem, nama nije toliko važno da nas Srbija de facto prizna, samo da nas ne blokira.

Tanja Miščević: Naravno da ne mogu, ako je reč o suverenim državama. Ali, kao što sam već rekla, dok i poslednja članica Evropske unije ne prizna nezavisnost Kosova, Srbija nema taj problem.

Omer Karabeg: Može li se zamisliti trenutak kada će Beograd i Priština razmeniti ambasadore ili je to mogućnost koju apsolutno treba isključiti?

Tanja Miščević: Ne volim da prognoziram stvari, a čini mi se da to nije nešto o čemu se u ovom momentu razmišlja niti u Beogradu, niti u Prištini.

Edon Cana: To bi bio veliki uspeh za Srbiju, a ne za Kosovo.