Ilegala

Živeti među ljudima izvesno je odricanje od individualizma. Pitam se, zaista, ko je napravio (ili stvorio) osetljive osobe, kad one ničemu ne služe na ovom svetu. Ilegala je spas za one koji žele da bez oružja razoružaju one koji barataju oružjem. Ne može se oružani razoružati oružjem. Oružje nije simulakrum, već surova definicija stvarnosti. A, opet, čoveku sledi beg u stvarnost. Veliko je saobraćajno umeće izbeći rat u sebi, a ne dozvoliti da se razboliš. Zbog toga danas najveću opasnost po svet vidim u ljudima koji ne žele da izgube ili prodaju radost. Radost se mora čuvati u ilegali jer njena subverzivnost razara postojeće stanje. Na sve strane primećujemo metež nesreće. Ona biva prizivana i ostvarivana. Oto Rank kaže – Naslikaj đavola na zidu i odmah će ti doći. Zašto čovek ne slika radost! Zato jer će odmah biti proždrana od onih koji tragediju vide kao zalog za hegemoniju. Sa radosnim ljudima se treba nahraniti ili ih staviti na tron raskomadavanja jer ometaju zahuktali proces sveta. Zbog toga ilegalu vidim kao jedinu šansu da ona opstane.

Radost ne treba da bude opozicija tragediji, već normalni nastavak prirodne ljudske želje da svoj život ne protraći besmisleno. Radosti nigde, a svi je žele. Zbog toga verujem u ljude koji se povlače u šume, svoje stanove ili uski krug prijatelja i čuvaju taj svetli atribut egzistencije – Radost! Radost je obaveza koja dolazi posle patnje.

Nisam sledbenik poplave populističke psihologije. Nagomilavaju se knjige, emisije, rifleti… a nedostaje kreacija. Radost se ne može poprimiti po kursevima ili iz priručnika, već se ona stvara i iznuđuje iz najdubljih dubina čovekove suštine. I to je ilegala.

Radost treba čuvati kao što čuvamo kompote i kiseliš za zimnicu. Ona se najbolje čuva u staklenim teglama, ali bez poklopca. Ona mora da izađe. Ne postoji radostan čovek, a da živi sam. Radost je deljenje sa drugima. Teško se čovek može i zasmejati, a da ne pomisli na drugog.

Ilegalci zato, danas, umesto letaka raznose radost.

Uče nas, kao da je čovek gori nego u prethodnom veku, svemu. Ono što je sigurno, nezreliji je. Zbog toga niču edukacije sa naslovima kako da spasemo dušu. Ljudi idu na androgene kurseve jer su uspavali svoju čovečnost. Najčešće uče ih oni koji su pre pet minuta to naučili. Reciklira se reciklirano. Tako se uništava radost jer je čovek hoće za sebe. A radost je jedino prava kad ode od nas samih. Radost i iskustvo se ne mogu edukovati.

Radost danas postaje perverzija.

I što je više ljudi bude trebalo, opadaće njen uticaj. Jer prirodno je da oni koji nose radost budu odbačeni od većine. Poreklo čoveka saznaje se kad čovek dopre do sebe, a radost kad se ta tačka još produbi. Bog je stvorio najveće biblijsko delo koje se zove čovek, ali, ujedno, to je i njegova najveća izdaja.