Unus mundus 45. put

Ovaj broj na 648 strana otvara književna matematika Ilije Bakića Perfektni perfekt. Po običaju Bakić, jedan od najostvarenijih srpskih pisaca SF proze, nudi čitaocima, u odnosu na prethodne svoje rukopise, nešto novo. Sledi rukopis Slobodana Škerovića Iskliznuti svet. Njegova promišljanja o ljudskom bivanju, o paralelnosti tela i duha, šizofreniji – usvojenoj bolesti, osećanju samosažaljenja, mašti kao poetskom metodu, i još mnogo čemu – krasi uvodni citat „Svakodnevni život na kraju postaje dug, kada drugi zatraže od nas svu pažnju koju su nam poklonili. A dug osećanja je fatalan“ (Karlos Kataneda). Dopisnice iz Nigdine pripadaju Stevanu Bošnjaku, u pratnji dopisnica štampane su ruske narodne pesme, slede ih Šum i lahor Miroslava Todorovića (RANI CVETOVI / Snežne pahulje / Vidim: Tvoje lice – 201. str). Žarko Đurović čitaoce je obradovao ciklusom pesama Žanrovski krugovi, a Laza Lazić zapisima Kristali. Poučna su Lazićeva opažanja – VERA I DRUŠTVO: Što više negiranja Vere u društvu, u Crkvi je više klerikalizma (306); ili: GRBA: Svi ljudi imaju grbu, vidljivu ili nevidljivu (332).

Slede beleške Miroljuba Todorovića Stvarnost i utopija (Rasponi neoavangarde). Poučno, korisno, puno citata (Umetnik pripada delu, a ne delo umetniku – Novalis, Misliti to znači, pre svega, hteti stvoriti svet – Kami), dakle, „sve ono što bi trebalo obavezno da se pročita“. Milan R. Simić autor je zbirke eseja Privedeni postojanju pravi su vlasnici prolaznosti u kojoj je, kao peti deo, objavljena njegova druga knjiga filozofema Priručnik za pobunu verujućih. Prva zbirka Simićevih filozofema objavljena je u jednom od ranijih brojeva ovog časopisa. Oštro pero Boška Tomaševića potpisuje oglede U mrežama interpretacije (Zašto? Najpre, stoga, što je književno delo već po sebi interpretacija sveta, interpretacija, dakle, onoga datoga, pa bi stoga književna interpretacija imala da se tretira kao nešto pridodato već interpretiranoj situaciji sveta u jednom književnom delu – 561. str), a Radomir Đorđević zbirku tekstova Osvrti. Završni segment ovog jedinstvenog časopisa jeste prilog Internet jedan program; Kako smo manipulisani lažnim prividom različitosti autora Đorđa Štefana.

Dakle, i ovaj broj časopisa Unus mundus iznenadiće mnoge čitaoce, jer je okupio tako različite pisce a sve iskrene posvećenike svog posla. Možda bi Knjige ovih pisaca, štono kažu, ostale skrajnute, ali ne i na ovaj način kad su ukoričene, spojene, združene i zajedno osuđene na trajanje. Na trajanje jer ih prinosi časopis koji jeste garancija kvaliteta sam po sebi, u šta su čitaoci prethodnih godina, od broja do broja, uporno uveravali. Deset autora, isto toliko rukopisa. Različitih rukopisa – za svačiju dušu.

I da završimo rečima Draška Ređepa: „Nije, dabogme, ovde govor o rečima, već o nečem daleko presudnijem i ozbiljnijem (vidi: Miroljub Todorović, Stvarnosti i utopija – 350. str). Rečima kojima se nema šta pridodati.