Svet se raspao na parčiće, tako da ih niko više ne može pokupiti. A sve je počelo početkom prošlog veka, kad su vredni umovi pronašli da se u rascepljenom atomu krije ogromna eksplozija koju čovek ne bi želeo da propusti u iskorištavanju. Zaboravili su da na grčkom atom znači – nedeljivo! I da to nije puka poruka, već obaveza. Bog, porodica i atom su u vekovnom kosmosu uvek bili jedno.
Povezani zlatnom kišom koja je natapala zemlju. Fizičari su otkrili mikro-božansko, ali i navukli nesreću nad celim čovečanstvom. Nisu tu u pitanju samo atomske bombe i nuklearke, već to što se raspao čovek, društvo, intima… Ogromnost se našla na čovekovom dlanu, a virusi (manje od vidljivog) zapretili da će nas uništiti.
Bio bih srećan, priznajem, da atom nikad nije taknut jer se u njegovoj melodioznosti krije: Adam – Atom! U njemu je, naravno kao i u čoveku, sazdana velika tajna o veštačkim rajevima, ali i tajna o urušenju sveta. Možda su ti fizičari koji su otkrili njegove moći bili hrišćani, ali onda su sigurno bili nehumani hrišćani. Jer dela božijih i čovekovih ruku se razlikuju. Zbog toga nikako ne mogu odobriti postojanje nuklearki. One izgledaju savršeno, ali u njima kao da je sazdano bodlerovsko „cveće zla“ – razvijeno savršenstvo zla bez mane. Po mom mišljenju zdanja nuklearne energije i nisu toliko opasna po materijalni svet (naravno da se šalim), koliko po svet duha i i izgubljenost čoveka u celini. Nuklearna radijacija se ne vidi, čista je, perfekciona, ali dovodi čoveka do dezorijentisanosti.
Cepanje atoma je poput cepanja ljubavi.
Pesnik ne sme da se približava političaru. Ni naučniku. U osnovi svakog kapitalizma (bilo da je on demokratski, komunistički ili aristokratski) krije se suptilnost iskorištavanja. Kada bi kapital bio samostalan, on bi vrlo brzo propao, ali njegova moć vitalizacije zasnovana je na upošljavanju tuđe radne snage i tuđih resursa. Onaj koji uzima, već je stao na tron kapitalističke uspešnosti. Svemu tome pridružila se i laž koja kapitalu obećava da će biti večan i da nikada neće preći u tuđe ruke. Ali, izgleda, barem po našem slučaju, samo je tranzicija večna. Zbog iskorištavanja stradaju priroda i pravda. Mi čekamo promene, ali one ne stižu. Stvorena su utvrđenja prema kojima pozitiva života teško stiže. Tvrdim da će kapitalizam biti uspešan tek onda kada u njemu budu svi siromašni. To je znak demokratske raspodeljenosti prema materijalističkim datostima. Čak, najsigurnija!
Kada smo rascepili atom u nama se pojavila razjapljena praznina i usamljenost. Rascep koji je podvojio naša bića ka ledenoj nesnalažljivosti. U eri opšte otimačine, ni atom nije ostao imun. Postoje ljudi, koji iz solidnih razloga pljačkaju, i smatraju se uspešnim, ali to ne znači da oni koji su slabi nisu sposobni, nego su se zatekli u epohi čiji se glavni zanat raširio u grabeži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
