Običan život – kako to zaboravljeno zvuči! I kako do njega doći – pitanje je sad! Prvi put vođen medijima, čovek je postao potpuno slobodan. Ima slobodu izbora između nametnutog ropstva ili masovne suptilne poslušnosti. Izbor i nije nekakav, ali su se na osnovu njega razvili političari. Sa njihove strane uopšte više ne postoji briga za život ili čoveka, zavladao je strah za preživljavanje.
Političari su postali selebriti, slava im raste sa ozakonjenim pravima na korupciju. I glupost. Kada bi normalno živeli, verujem, niko ih se ne bi ni setio. Svima je već dosta uniformisane laži o demokratskim opcijama, kada je sve isto. Najvažnije je da vlast oleši siromašne. O njima jedino još umetnici brinu, ali neko kao da je i „siromašnu umetnost“ zabranio. Sve teži bogatstvu, politici i spektaklu. Šljašteći estradni sletovi toliko su ojačali političare da njima ni novac više ništa ne znači, mada ga još marišu, koliko glad za moći. Jer, razmislimo: ko može tolike pare za vreme svog života potrošiti? Niko! Stvar je u važnosti i pojavnosti. Svet postaje medijsko fešnvik selo. Zbog toga, ko ne prepoznaje novi fašizam (tehnologija baratanja masama) neka ne dira ni stari.
Zaželeo sam se da obično živim.
Da ne strepim od štrajkova koji već postaju deo dadaizma, od izgubljenih radnih mesta, od amblematike kapitala, nacionalnih trvenja… U Srbiji se vodi tihi rat. Ne postoji opcija koja nije u konfliktu. A tako bih želeo da od komšije čujem: Dobar dan!
Ljudskost nikada ne može biti uništena jer ona ne služi ničemu.
Zamene za narod smeštene su u amalgam spektakla i politike. Ali ja još želim da verujem da postoji volja za depolitizovani i jednostavni život. Čovečanstvo već duže vreme ne vidi kuda ide, a sada postoji mogućnost i da potpuno oslepi, ako čovek ne preuzme svoj život u sopstvene ruke. Samo onaj koji kreira lepotu i događajnost može se povući kroz život sa što manje oštećenosti od mašina i industrijskih peripetija. Planeta vapi i čezne da joj se čovek vrati i da zajedno prožive filozofiju odgovornog puta. Borba za planetu, borba je za nas same. Inače: nedostatak života će se ubrzavati.
Živeti običnim životom, znači odupreti se manipulacijama i spontano uvreženim naredbama. Čovek je slobodno biće, neuništivo ako ima snage da zagrli prvog do sebe, zapita ga – Kako si? Da li ti nešto treba? Da li te nešto boli? Deluje anahrono. Ali ljudi otuđeni, nisu više ni udaljeni jedni od drugih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
