Site name

Nacionalizacija banaka kao odgovor najjačih ekonomija Zapada na globalnu krizu

Periferne države ostaju verne odbačenim načelima

„Vlasnici kapitala i biznisa kod radnika će podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pri tom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrživosti... I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka, koje će morati biti nacionalizovane, a država će onda krenuti putem koji vodi u komunizam...“ (Karl Marx, 1867. Das Kapital).

Piše: Dragan Bisenić

20. februar 2009. 22:21

Investitori nemaju novca: Dragan Kopčalić, direktor građevinske firme Montera

Zahvaljujući ovim redovima, Karl Marks je drugi put, posle pada komunizma, recikliran u savremenog mislioca. Prvo je prihvaćen kao profet globalizacije, a sada, naravno, kao prorok propasti kapitalizma, pošto je veliki broj kapitalističkih banaka i država, bez prevelikog straha, upravo krenuo putem koji je u prethodnim redovima opisao njihov zakleti neprijatelj.

Republikanski senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem tvrdi da većina njegovih kolega, uključujući i predsedničkog kandidata Džona Mekejna, prihvataju da nacionalizacija pojedinih banaka treba da bude razmotrena. „Ja bih se složio da ideološki ne možemo da budemo „malo trudni“. Nije važno kako vi to nazivate, ali mi ne možemo da finansiramo „zombi banke“, a da ne preuzmemo javnu kontrolu nad njima“, saopštio je Grejem.

Grinspenov zaokret

Dugogodišnji prvi čovek američkih federalnih rezervi i odlučni branilac liberalnih temelja kapitalizma, strasni ribolovac Alen Grinspen, okrenuo je ćurak. Grinspen, koji je decenijama važio za „vrhunskog pristalicu liberalnog kapitalizma“, ističe da bi vremenski ograničena nacionalizacija banaka, u sadašnjim teškim okolnosti na globalnoj finansijskoj sceni, mogla da bude „najmanje zlo“.

„Bolje je obaviti privremenu nacionalizaciju banaka, koje su u teškoćama, nego upotrebiti za rešavanje tog problema druge, složenije mehanizme“, smatra Grinspen, koji je u periodu od 1986. do 2006. bio na čelu Federalnih rezervi. „To je nešto što morate da učinite jednom u sto godina“, opravdava se Grinspen.

Megazvezda planetarne ekonomije, njujorški profesor Nurijel Rubini koji je još 2006. do detalja opisao kojim putem će ići sadašnja kriza, ultimativno zahteva nacionalizaciju banaka, pošto sve dosadašnje mere nisu dale rezultate. On preporučuje da se sledi švedski primer iz 1992. kada su nesolventne banke nacionalizovane i posle ozdravljenja opet reprivatizovane. To bi trebalo da uradi i Amerika. „Upotrebili smo sve naše metke, a neman i dalje napreduje. Potrebno ju je dokrajčiti bazukom“, poziva Rubini.

Vlada Nemačke usvojila je ove nedelje uredbu koja omogućava nacionalizaciju banaka. Sada se najvećoj britanskoj banci „Royal Bank of Scotland“ smeši slična sudbina pošto je pretrpela gubitak od 26 milijardi funti.

Kada zemlje razvijenog kapitalističkog sveta bez imalo ustezanja odbacuju svete toteme, nekako se prirodno postavlja pitanje kakva je sudbina manjih zemalja i Srbije među njima. Srbija se drži „glavnog toka“ rešavanja problema koji podrazumeva dopunska sredstva MMF-a i podršku privredi u saradnji sa komercijalnim bankama u iznosu od 1,2 milijardi evra. Postavlja se pitanje, da li je Srbiji potreban veći oprez u oceni vlastitih mogućnosti da savlada krizu, kada se razvijeni zapad priprema na ekstremne mere?

Blokirana preduzeća

Trenutno je blokirano 59 000 preduzeća u Srbiji od 80 000 koja posluju. Blokirana preduzeća duguju više od dve milijarde evra. Pad proizvodnje u januaru je 9 odsto, punjenje budžeta još slabije, inflacija u jednom mesecu najviša od 2000. Iznosi na blokiranim računima povećani su od oktobra 2008. za trećinu, a broj blokiranih računa za 10 odsto, porast cena na malo u januaru - tri odsto, najveći je od 2002. Stanje depozita države kod Narodne banke Srbije - 60 milijardi dinara, najniži je od jula 2006. Stanje repo papira Narodne banke - 91,5 milijardi dinara, najniže je od oktobra 2006. a industrijska proizvodnja - najniža od decembra 2005. sa padom od 9 odsto u januaru mesecu.

Vlasnik „Ist pointa“ Zoran Drakulićtvrdi da će do juna polovina srpskih preduzeća biti zatvorena. „Privreda je u ozbiljnom problemu. S jedne strane, veliki izvoznici su pogođeni padom tražnje na svetskom tržištu, a s druge strane, veliki je problem što trgovinski lanci ne plaćaju svojim dobavljačima. To će dovesti do kolapsa cele privrede. Predviđam da će 50 odsto srpskih preduzeća do juna biti zatvoreno, jer neće moći da servisiraju svoje obaveze“, tvrdi Drakulić. Drugi privrednici smatraju da će veću aprilu doći do velikih teškoća.

Glavni planer Narodne banke Srbije Branko Hinićdoduše, sasvim je određen kada kaže: „Potpuno je izvesno da ćemo konstatovati za šest meseci da je privreda ušla u recesiju. Od početka ove godine, konkretno od decembra, privreda tone u minus. To će se najverovatnije nastaviti i u naredna dva kvartala. Međutim, problem sa stanovišta monetarne politike je činjenica da u tom periodu mi nećemo imati smanjenje inflatornih pritisaka“, upozorava Hinić.

Vlada Srbije predvidela je, kako ga je nazvala, „realističan“ scenario krize koji u krajnjem ishodu dovodi do pogoršanja ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji.

Poruke rasprave u Demokratskom centru

Na okruglom stolu o mogućim odgovorima Srbije na svetsku ekonomsku krizu koji je organizovao Fond Demokratski centar, čule su se brojne opservacije koje su podržavale „umereno“ provladino raspoloženje, ali i primedbe. Najozbiljnija od njih je da će banke, od kojih se očekuje najviše novca, pokazati nedovoljno spremnosti da rizikuju svoj kapital kako bi udovoljili zahtevima države. „Naša banka neće ući u zonu da podrži nešto što država želi, a da banka ne želi“, kako to formuliše predsednik Upravnog odbora Societe Generale Goran Pitić. Potpredsednik Vlade Božidar Đelićistakao je pravovremenost Vladinog reagovanja u razgovorima sa MMF, pa je Srbija, kako je rekao, jedina koja većiz ugovornog odnosa sa MMF-om može da proširuje svoj aranžman. Savetnik predsednika vlade Jurij Bajec ocenio je da bi u Srbiji i bez ekonomske krize 90 odsto rasprave bilo identično.

Šta sledi Srbiji ukoliko se pokažu da sadašnje mere nisu dovoljne. Hoće li onda i Srbija u jednom trenutku morati da posegne za ekstremnim merama? Srđan Brajović, član Izvršnog odbora NLB LHB banke i jedan od učesnika okruglog stola, kaže da se dva tipa problema ukrštaju u Srbiji. Prvi je povezan sa visokim platnim deficitom koji „plitko“ devizno tržište čini još plićim i na svoj način uslovljava odnos prema deviznim rezervama i kursu dinara. Slabi devizni priliv onemogućava pokrivanje platnog deficita, a to stvara dodatni pritisak na devizne rezerve. Drugi problem je „hlađenje potrošnje“ što je i inače obeležje sadašnje finansijske krize i na zapadu. „Svako ko je oprezan poslušaće savete mudrih ekonomista koji su preporučivali da se štedi i u doba najveće ekspanzije i prosperiteta, ali da se troši u vreme krize“, kaže Brajović. Zapadne države sada nastoje da podstaknu i očuvaju potrošnju i to upravo intervencijom države.

Srbija ima ideju da potrošnju podstakne preko infrastrukturnih radova i građevinarstva. Građevinarstvo je adekvatna privredna grana, pošto su angažovana sredstva gotovo u potpunosti domaća, a ono uz sebe uključuje brojne druge delatnosti. Iskustvo svih sličnih situacija pokazuje da ništa ne podstiče tražnju kao građevinarstvo.

Direktor građevinske firme „Montera“ iz Beograda, Dragan Kopčalić, koja je prošle godine imala obrt od 90 miliona evra i dobit od 10 miliona evra, ukazuje da građevinstvo oseća sasvim druge okolnosti. Ono što je većizgrađeno, poput objekata za Univerzijadu, nije plaćeno pošto investitori nemaju novca. Oni predlažu neke aranžmane koji ne uključuju poštovanje rokova i isplatu u novcu. Zaduženost njegove firme je svega sedam odsto prometa, ali zbog nenaplaćenih potraživanja, prilike mogu da postanu veoma ozbiljne.

Opasno kašnjenje

„Građevinarstvo na posredan i neposredan način upošljava sedamdesetak privrednih delatnosti. Praktično, jedino putem građevinarstva država može da izađe iz recesije i to subvencionisanjem kredita građevinarstvu i obezbeđivanjem potrošnje, odnosno, finansiranjem kupaca u stanogradnji. Veoma je važno i finansiranje niskogradnje, odnosno, infrastrukturnih projekata. U ovom trenutku bitno je obezbediti ubrzanje procedure za dobijanje svih neophodnih dozvola za početak izgradnje imajući u vidu očekivanu dužinu postojeće krize. Finansijsku podrške privredi važno je obezbediti da ona može nesmetano proizvoditi stanove za tržište, a da pri tome država ne zagovara smanjenje potrošnje po svim osnovama, pa samim tim i smanjenje prodaje nekretnina. Zadatak banaka treba da bude jednak zadacima koji banke imaju u zemljama EU - obaranje kamatne stope i pospešivanje potrošnje. Još jedan od načina prevazilaženja krize, koji u velikoj meri može pomoći građevinarstvu je i smanjivanje stope PDV-a na određen rok, tačnije, dok kriza ne prođe, za investicije koje bi faktički bile subvencionisane od države“, predlaže Kopčalić.

Kašnjenje je imanetno obeležje periferije. Kako se kasni u izboru sredstava za suzbijanje krize, kašnjenje u uočavanju pravog vremena za izlazak iz krize, podjednako je nepovoljno. „Kriza možete zamisliti kao ulazak automobila u krivinu, kaže Brajović. Ne smete ući prebrzo, ali ne smete ni da stanete. Oni koji shvate kada je pravi trenutak da krenu brže, kada dolazi vreme za rast, oni će krenuti najbrže i zapravo biti jedini koji ne samo da će savladati krizu, nego će iz nje profitirati. Za takve, ispravno je reći, da kriza predstavlja šansu, zaključio je on.

Podaništvo perifernih kultura

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Pol Krugman, koji je decenijama predavao političku kulturu industrijski razvijenih zemalja, objašnjava kako je mogućno da vodeće države liberalnog kapitalizma odbace sve svoje svetinje i učine ono što su stotinama godinama smatrale bogohulnim uplitanjem u individualna privredna prava, da prihvate ne samo intervenciju države, nego i nacionalizaciju banaka, a da periferne države ostaju i dalje verne odbačenim načelima. „Suštinu perifernih kultura čini izbegavanje bilo kakvog odstupanja od šeme koju su usvojile. One stoga nemaju sposobnost proizvođenja i korišćenja originalnih rešenja. U krajnjoj liniji, neke od tih kultura su apsolutno podaničke, tako da se ocenjivanje ispravnosti zasniva na oceni koliko je mišljenje blisko ili verno duhu imperijalne kulture ili kulture centra“.

Ovo bi moglo da objasni zbog čega se u trenutku kada „Das Kapital“ kuca na vrata američkih banaka, srpska ekonomska misao stoji na mestu koje je i Džefri Saks napustio pre više godina. Saks se pretvorio u modernog afričkog Tarzana koji spasava „crni kontinent“, propagira solidarnost i plemenitost, umesto svetinje privatne svojine čiju baklju je svojevremeno nosio istočnom Evropom i Rusijom.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.