Detoksikacija od nenormalnosti

I ovog aprila oživela je Užička književna republika, zahvaljujući tom festivalu, čiji naziv simbolično podseća na to da je Užice na istoj razdaljini od Beograda i Sarajeva, a koji je okupio književnike i druge gosti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, i Srbije. Oni su srednjoškolcima držali časove književnosti, a uveče su za širu publiku na Maloj sceni Narodnog pozorišta čitali svoje pesme i tekstove. Gosti Užica bili su Ljiljana Dirjan (Skoplje), Vojo Šindolić (Dubrovnik), Almir Imširević, Nenad Veličković i TeAKTar Kreveljko Fulajić (Sarajevo), Predrag Lucić (Split), Dragana Mladenović (Pančevo), Dubravka Stojanović, Ivan Čolović i Dejan Ilić (Beograd). Iako je bio najavljen, Boris Dežulović, koji je čest gost festivala, ovoga puta nije mogao da dođe.

Odličan izbor učesnika, njihova zanimljiva predavanja, gimnazijalci koji su delom organizovali festival, bili vešti moderatori i predstavljali goste i njihovo stvaralaštvo, kao i prateći program, ovogodišnji festival Na pola puta čine jednim od najkvalitetnijih susreta dosad.

Osim zanimljivih predavanja namenjenih srednjoškolcima, i večernja javna čitanja su privukla pažnju publike, a gosti, iznenađeni i oduševljeni, čitali su svoja dela na bis. Pesnikinja i novinarka Dragana Mladenović predstavila se pesmama iz zbirki Magda i Tvornica, zastupajući stav da je obaveza književnih stvaralaca da se osvrću i na socijalnu i političku realnost. Njena koleginica iz Skoplja Ljijana Dirjan, urednica Sarajevskih svezaka i jedna od osnivača Nezavisnih pisaca Makedonije, kazivala je stihove iz svoje zbirke Privatni svetovi, i to na makedonskom, srpskom i crnogorskom jeziku.

Vojo Šindolić, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih prevodilaca i poznavalaca savremene američke poezije, posebno pesnika bit generacije, poeta, novinar, slikar, univerzitetski profesor, bio je i nezvanična zvezda književnih susreta. Nakon što su mu gimnazijalci poklonili primerak Džuboksa iz sedamdesetih, čiji je nekad bio urednik, Šindolić je oduševio publiku stihovima Sirovo meso, Stvarnost i drugim pesmama. – Ovo je način da mladi saznaju ljubav i prema poeziji i prema ljudima i zaista sam oduševljen, jer odavno nisam učestvovao na jednom ovakvom skupu – kaže za Plave strane Šindolić.

U okviru edicije Svako ima onog koga nema, koja je posvećena piscima koji više nisu sa nama, štampan je plakat sa likom i poezijom Dubrovčanina Milana Milišića, o kome je Šindolić nadahnuto govorio. Podsetivši da je pesnik poginuo u svom rodnom Dubrovniku 5. oktobra 1991. godine, kao prva civilna žrtva bombardovanja tog grada koji je opsedala bivša JNA, Šindolić je pročitao njegovu pesmu Stihovi za pomirenje, rekavši da je Milišić sjajan čovek i pesnik, te da je zahvaljujući poznanstvu sa njim u mladosti i kasnijem njihovom druženju sa Danilom Kišom, postao književnik.

Almir Imširević, dramaturg i docent na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, čitao je kratke priče iz svoje zbirke Kad bi ovo bio film, a simpatije publike zaslužio je pričom o mravima, duhovitom metaforom društvenog trenutka. – Trebalo bi da razgovaramo čak i kad na kraju nema nekog pametnog zaključka, jer je to preduslov za razumevanje. Moje sećanje na ovaj prostor je potpuno drugačije od recepcije novih generacija. Za njih je bivša Jugoslavija nakaradni termin, ali za mene je to prostor na kome sam rođen – kaže Imširević.

Nenad Veličković čitao je odlomke iz svoje urnebesno komične sapunice Marabunta, kao i tekstove o avanturama porodice, čiji je kućni ljubimac prasić Gudi Gudi. – Festival je postao veoma poznat u regionu i mnogi pisci se raspituju kako bi mogli da dođu, jer su čuli da je Užička gimnazija mesto gde književnost uživa veliko poštovanje – kaže Veličković.

Dragan Ilić, urednik u časopisu Reč i izdavačkoj kući Fabrika knjiga razgovarao je sa istoričarkom Dubravkom Stojanović, pripadnicom ŽŠNI (Ženska škola nove istorije), kako je nju i još nekoliko njenih koleginica pežorativno nazvao Slobodan Antonić, ali su to one, kako je rekla, prihvatile sa ponosom, govorila je o našim istorijskim zabludama, zaključivši da se Srbija poslednjih 150 godina veoma sporo menja, jer nam nedostaje lične hrabrosti.

Istakavši da i užički festival dokazuje postojanje jugoslovenskog kulturnog prostora, Ivan Čolović, etnolog-antropolog, osnivač i urednik Biblioteke XX vek, koja će ove godine obeležiti četrdeset godina od osnivanja, čitao je tekst Za njima smo išli pevajući: Junaci devedesetih, a potom izazvao smeh do suza čitajući svoju analizu Zbornika srpskih narodnih izreka koji, u izdanju Večernjih novosti, sadrži neverovatnih 27.000 i više odrednica.

Čast da odjavi festival pripala je Predragu Luciću koji se predstavio kao „užički pisac iz Splita“, jer je stalni gost festivala, a koji je u stilu pravog šoumena, iako mu je, kako se poverio, nedostajao Dežulović, pevajući i kazujući svakom od učesnika posvetio jednu svoju pesmu, pa je čitao Životinjsko ljudilo, Hamletovanje, Vlada budala i druge. – Ovo nije festival književnih taština, već pravog kontakta neverovatne publike, užičkih gimnazijalaca, njihovih kolega iz drugih gradova, i ljudi koji pišu živu književnost i nisu hodajući spomenici. To užičko čudo zove se povratak normalnosti. Važno je da decu prepustimo periodu detoksikacije od onoga što su im napravili mediji, sumnjivi školski programi, ali i mi stariji koji smo im „uvalili“ otrove i gorčine iz devedesetih – kazao je Lucić.

Susret književnika u Užicu, organizuje Užička gimnazija, uz podršku grada, Ministarstva kulture Srbije, EU i Grupe 484, a pre dve godine dobio je nagradu Fonda Jelena Šantić za kvalitet književnog programa i uspostavljanje saradnje među narodima i kulturama u regionu. Gosti festivala bili su učenici i njihovi profesori iz čitalačkih klubova iz Vladičinog Hana, Vranja, Novog Pazara, Kragujevca, Beograda i Kikinde, koje je osnovala Grupa 484.

Klupa Miše Stanisavljevića

U okviru pratećeg programa jedna klupa u parku pored Užičke gimnazije dobila je naziv po Miodragu Miši Stanisavljeviću, pesniku i esejisti, bivšem učeniku te škole. Zamisao je, kako objašnjava Ružica Marjanović, da se svakog jutra, narednih trideset dana, na klupu ostavi jedna pesma ili misao Miše Stanisvljevića, kako bi se prolaznici podsetili na nepravedno zaboravljenog pesnika. Glumac Miodrag Miki Trifunov i muzičari Hamdija Salihbegović i Nedžad Merdžanović, na Maloj sceni Užičkog pozorišta, izveli su muzičko-poetski performans Svedok, a prikazan je sjajan animirani film Ornamenti duše zagrebačke autorke Irene Jukić Pranjić.

TeAKTar Kreveljko Fulajić

TeAKTar Kreveljko Fulajić iz Sarajeva premijerno je izveo Komitragediju u četiri prikaze – Kako je Zuka postao književni laborant, sarkastični i duhoviti scenski prikaz o ispraznosti akademske književne kritike u Bosni i Hercegovini. TeAKTar Kreveljko Fulajić deo je projekta Alternativna književna tumačenja (Akt) koji realizuje udruženje Interkultura iz Sarajeva, a čiji je cilj da analizira, prikazuje i kritikuje zvanična tumačenja književnosti na univerzitetima u Bosni i Hercegovini.