Site name

Plave strane

Istoričarka Stela Gervas govori za Danas o identitetu Evrope i mestu Balkana u njoj

Evropska unija je lek protiv totalitarizma i nacionalizma

Može da se postavi pitanje gde su granice Evrope i dokle se ona proteže. Ako idemo ka zapadu ili istoku ne možemo da idemo dalje od određene oblasti. U tom smislu, vidim tri načina da se definiše Evropa. Ona se može definisati geografski i onda se proteže do Kavkaza i Urala. Ona se zatim može definisati na osnovu kulture ili idejnog nasleđa, u tom slučaju može da se govori o kulturnoj zajednici i u tom smislu možemo da govorimo o grčko-latinskoj kulturi. Treći način bi bio politički, što odgovara današnjim granicama Evropske unije. Ako insistiramo na jednom od ova tri aspekta nećemo dobiti isti odgovor - kaže za Danas Stela Gervas, istoričarka, istraživač na Institutu za napredne studije u Parizu i urednica knjige Mesta Evrope - mitovi i granice, čiji je srpski prevod nedavno izašao iz štampe.

Piše: Igor Živanović

01. oktobar 2010. 20:03

Samo je pitanje vremena kada će i na zapadnom Balkanu doći do pomirenja: Stela Gervas

Šta za vas danas predstavlja Evropa u političkom i kulturnom smislu? Šta čini njen identitet?

- Kao autori ove knjige nameravali smo da razjasnimo različite momente identiteta Evrope polazeći od pojma mesta. Naš cilj nije bio da pričamo uopšteno o identitetu Evrope, jer se nekada govori o nasleđu, tradiciji i to su uobičajene priče koje su više za Šekspira, a puno može da se priča i o granicama Evrope. Mi smo odlučili da pođemo od onoga što je konkretno, što može da se vidi, opipa, oseti. U pitanju su gradovi, ravnice, brda, trgovi, kao i mesta sećanja - Pariz, Venecija, Berlin ili Beograd.

Šta je čar Evrope, zašto i države koje joj geografski, pa i kulturno pripadaju, a samo su delimično u njoj, kao Turska, toliko žarko žele da joj pripadaju u potpunosti?

- Na nama je da kažemo da li je Evropa politički projekat, da li treba da zadovoljite određene političke kriterijume da bi ste postali član EU, a ako ona to jeste i ako države zadovoljavaju uslove ne vidim kako bismo mogli da im osporimo pravo da se priključe EU. Ali, ako govorimo o EU kao o kulturnoj zajednici to je onda drugo pitanje. Ako pođemo od Herodota, oca istorije, onda možemo da kažemo da su Azija i Evropa podeljene Egejskim morem, Crnim morem i Bosforom.

Ne čini li vam se da je Evropa pomalo idealizovana?

- Treba reći da je početna ideja Evrope bila jedan san kojem su stremili očevi osnivači EU. Čini mi se da je napravljen jedan politički izbor koji ima za cilj da se sruše zidovi među ljudima i državama. Cilj je bio da se pronađe ono što ih spaja, a ne ono što ih razdvaja i taj projekat je bio veoma bitan za istoriju kontinenta. Moguće je da se Evropa više idealizuje kada se čovek nalazi van EU, a kada se nađete u njoj razmišljanja se promene.

Ako su mitovi zablude o prošlosti, da li to znači da je, ako je ideja ujedinjene Evrope san, reč o iluziji o boljoj budućnosti?

- Ne mogu da proreknem šta će biti u budućnosti, ali ako se osvrnemo unazad i pogledamo šta je proteklih 60 godina ostvarila EU, smatram da je to projekat budućnosti. Pitanje je šta je alternativa.

Evroskeptici smatraju da se nacionalni kulturni identiteti gube pristupanjem EU?

- Ne bih se složila s njima, jer je jedna od osnova EU egalitarizam, jednakost pred zakonom i tolerancija prema verskim i drugim manjinama. U stvarnosti ponekad postoje problemi, ali EU je definisala poštovanje i toleranciju prema svakom članu Unije kao jednu od svojih vrednosti. Ona je osmišljena kao projekat utemeljen na vrednostima, a među njima su još mir i demokratija.

Kada se govori o evropskim vrednostima danas se retko pominje njena mračna strana. Istorija Evrope nije istorija humanizma i poštovanja ljudskih prava, već istorija krvoprolića i progona na religioznim i ideološkim osnovama. Vrednosti o kojima govorite predstavljaju momente novije evropske istorije, iako su one teorijski zacrtane mnogo ranije?

- Istorija Evrope obeležena je krvlju i projekat EU zamišljen je kao lek protiv totalitarizma i nacionalizma, jer su upravo oni vodili do ratova. Ljudi su postali svesniji od pomirenja Francuske i Nemačke koje su osnovica evropskog zajedništva, a tada je rečeno da više nikada ne sme da se desi ono što se desilo. Projekat Evropske unije ipak je zasnovan na vrednostima koje dele svi Evropljani. Želim da kao istoričarka preciziram još jednu stvar. Vrednost mira, koji je osnovna vrednost EU, u prošlosti je bila zastupljena u delima filozofa 18. veka kao što su Ruso i Kant. Postojao je projekat večnog mira koji je bio ideal za filozofe koji su sanjali o toj vrednosti kao o zajedničkom imenitelju koji bi mogao da objedini Evropljane. Od 18. veka do 1950. godine pošla su dva i po veka, koliko je izgleda bilo potrebno da bi se taj projekat realizovao. Danas shvatamo koliko je izvanredno ostvarenje te ideje.

U knjizi se pominje da je Balkan kroz istoriju, zbog nerešenih graničnih pitanja, bio „prostor izuzetne političke i demografske nestabilnosti“, mislite li da je s tim završeno? Gde je mesto Balkana na političkoj i kulturnoj mapi Evrope?

- Balkan se smatra pežorativnim pojmom jer se dovodi u vezu s podelama. U istorijskom smislu to i jeste veoma često bio slučaj, ali grčko-vizantijska civilizacija koja je slabo poznata na zapadu Evrope, mogla je da bude izuzetno bogatstvo za ovu zajedničku evropsku kuću. U tom smislu bih dodala da je ova tradicija drugo plućno krilo Evrope. U trenutku osnivanja ujedinjene Evrope, ona je konstituisana isključivo oko zapadnoevropskih država. U kulturološkom smislu neki su skloni da taj projekat nazivaju Evropom gotskih katedrala, na taj način ostavljajući čitav jedan svet van svojih granica i zanemarujući čitav jedan deo evropskog kulturnog nasleđa. To je doista paradoksalno.

Da li se Balkan u zapadnoj istoriografiji i dalje doživljava kao mesto na kome počinju ratovi i podele ili je perspektiva donekle promenjena?

- Balkan često izaziva negativne asocijacije i često se koristi reč balkanizacija da bi se govorilo o nekim podelama. Marija Todorova, bugarska istoričarka, objašnjava odakle dolaze takvi stereotipi. To nije ništa novo, to je nešto iz prošlosti i nažalost ta slika i dalje postoji, dok na političkoj strani stvari stoje nešto drugačije. Danas znamo da je za ove države koje su prošle ratove rešenje da se uključe u EU koja bi bila dobar prostor da se apsorbuju sve podele i konfliktna i teška prošlost. S druge strane, želim da naglasim da su kulturne i naučne elite ovih država u punom smislu te reči Evropljani. Ta Evropa nije idealizovana.

Srbiji i državama zapadnog Balkana se iz Evropske unije stalno spočitava da nisu uspele da ostvare ono što su uspele da učine Francuska i Nemačka neposredno po okončanju Drugog svetskog rata a na čemu je utemeljena EU?

- Francusko-nemačko pomirenje dugo je pripremano. Došlo je do osvešćenja o nekim stvarima, a podsećam vas da je konflikt postojao i u Prvom svetskom ratu. Kad je učinjen taj politički izbor bilo je potrebno da se odagnaju međusobne sumnje i svi su u tome pomogli počevši od samih sebe. Bilo je potrebno da se svi pomalo odreknu svoje nacionalne sujete. Mislim, u tom kontekstu, da je samo pitanje vremena kada će i na zapadnom Balkanu doći do pomirenja.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.